- Политичком Сарајеву се чак и излазак из затвора Билала Боснића, осуђеног због регрутовања припадника вехабијске заједнице да се придруже Исламској држави, догодио у невријеме. Баш незгодно
- Наравно да повратак тероризма као безбједносне пријетње у БиХ политичком Сарајеву ствара нелагоду. Тако је добро ишло са причом о Русима као највећом могућом пријетњом и безбједносним ризиком, о Србима као „малим Русима“, и с Додиком, који је за све крив
- Зар да поново говоримо о вехабијском покрету и његовим енклавама у које држава не смије ни да завири, о повратницима из Сирије који су ратовали за рачун Исламске државе и Ал Каиде, о Ел Муџахиду?
- Много је непознаница око фамозне Исламске државе. Како је настала и коме је била потребна? Ако то не одгонетнемо, она може да васкрсне на некој другој тачки на планети. Да ли се то управо дешава? Да ли су Кавказ и Босна и Херцеговина и даље њени циљеви?
- Упозорење Стејт департмана Американцима да избегавају БиХ – треба схватити крајње озбиљно. Нарочито је важно да га озбиљно схвате агенције за спровођење закона и да ојачају међусобну сарадњу
Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ
ПОВОДОМ терористичког напада у Кабулу, гдје је према Министарству здравља Авганистана погинуло 170 лица и 13 Американаца (процјене су различите), Стејт Департмент је најавио одмазду Исламској држави, организацији која је преузела одговорност за напад. Истакнуто је да коалиција и њени партнери „остају одлучни непријатељи тзв. Исламској држави“.
У том контексту апострофирана је Исламска држава Хорасан, која слови као огранак Исламске државе у Авганистану.
Уједно, Стејт Департмент упозорио је Американце који путују у Босну и Херцеговину на опасност од пандемије вируса корона, указао на нагазне мине и опасност од тероризма. Упирање прстом на БиХ као на могуће терористичко жариште вратило је тероризам у медијски дискурс државе, у којој су у посљедње вријеме доминантна тема „Инцков закон“, а подтема – Кристијан Шмит.
У којој мјери треба америчко упозорење схватити озбиљно и шта би нам се то могло догодити, с обзиром да су се недавно слична америчка упозорења везано за Авганистан обистинила? Мислимо на језиви напад на аеродром у Кабулу, и други, најављени али осујећени терористички напад америчком контра-акцијом и неутралисањем нападача.
У Српској су неподијељена мишљења да саопштење државе која има развијен систем безбједности, и велико искуство у борби против тероризма, треба схватити озбиљно и предузети конкретне мјере заштите.
У Федерацији нерадо прихватају америчко упозорење јер оно у јавни простор враћа тероризам као тему, уз неминовно подсјећање да је БиХ земља у којој је изречено више судских пресуда за тероризам, а неколико терористичких напада није имало судски епилог јер су нападачи погинули, односно неутралисани од снага безбједности.
Подсјећања ради, у Сарајеву је чак нападнута Америчка амбасада, убијани су припадници Оружаних снага, у Бугојну је експлозијом разнијета полицијска станица. У Зворнику се такође догодио напад на полицијску станицу. И то није све.
Наравно да повратак тероризма као безбједносне пријетње у БиХ политичком Сарајеву ствара нелагоду.
Тако је добро ишло са причом о Русима као највећом могућом пријетњом и безбједносним ризиком, о Србима као „малим Русима“, и с Додиком, који је за све крив. Зар да поново говоримо о вехабијском покрету и њиховим енклавама у које држава не смије ни да завири, о повратницима из Сирије који су ратовали за рачун Исламске државе и Ал Каиде, о Ел Муџахиду?
Зар да опет слушамо Џевада Галијашевића да је Босна и Херцеговина земља у којој терористи могу бити спокојни?
Чак се и излазак из затвора Билала Боснића због регрутовања припадника вехабијске заједнице да се придруже Исламској држави, догодио у невријеме.
Баш незгодно.
Тероризам је насиље и пријетња насиљем, сијање страха и неповјерења у органе реда и оружане снаге. Терористи траже публику, што више њихова акција одјекне у јавности, тиме је сфекат већи.
За поједине терористичке нападе можемо рећи да су попут театарског чина. Међутим, важна карактеристика терористичког акта је политичка мотивисаност. Зато кажемо да је тероризам метод којим појединац или група желе остварити идеолошке, односно политичке циљеве.
Други метод је мисионарски рад, проповиједање, регрутовање нових снага. То је и био разлог да се Билалу Боснићу изрекне седмогодишња затворска казна.
За идентично дјело у Аустрији је Мирсад Омеровић, звани Ебу Теима, осуђен на 20-годишњу затворску казну.
Иначе, Исламску државу, насталу преконоћ на сиријском пијеску, прати пуно непознаница.
Како је могуће да се створи енормно богата, технички супериорна организација, снабдјевена сателитским снимцима противничких снага? За кратко вријеме њене јединице биле су пред капијама Дамаска.
Исламска држава је у суштини била обавјештајна организација са специјалним, лако покретљивим тимовима,увијек добро обавјештајно припремљеним. Једино су руске ваздушно-космичке снаге могле с њом изаћи на крај.
Да је Дамаск пао, операције би се наставиле на Кавказу и Босни и Херцеговини. Руси су добро знали да ако у Сирији не зауставе Исламску државу – бориће се с њом на свом тлу.
Много је непознаница око те фамозне квазидржаве. Како је настала и коме је била потребна? Ако то не одгонетнемо, она може да васкрсне на некој другој тачки на планети.
Да ли се то управо дешава? Угашена је у Сирији као организација, али је опстала као идеја радикалних група, и да ли само њих?
И шта значи информација коју су пренијели сви свјетски медији да је одговорност за напад на аеродрому у Кабулу преузела Исламска држава?
Да ли су се појавили њени лидери са фантомкама и то саопштили?
Нису.
Да ли је предочен иједан доказ, саопштен разлог напада?
Тражи ли се нешто заузврат, како би напади престали?
Да ли се иједно име спомиње у том „признању“?
Не.
Како уопште знамо да је то урадила Исламска држава и зашто тако лако прихватамо ту информацију?
Медији су на исти начин могли објавити да су одговорност за напад преузели ванземаљци. Али нешто, односно неко постоји ко из својих разлога наручује терористичке нападе и представља се као Исламска држава.
Да ли су Кавказ и Босна и Херцеговина и даље њени циљеви?
Све су то разлози да америчко упозорење схватимо крајње озбиљно. Нарочито је важно да га озбиљно схвате агенције за провођење закона и да ојачају међусобну сарадњу. На жалост, Босна и Херцеговина је земља у којој сваки безбједносни проблем из безбједносног брзо пређе у политички дискурс. Од безбједносног постане политичко питање.
Тако су након терористичког акта у Зворнику у јавности вођене дуге расправе о томе да ли је у питању тероризам или крвна освета младића „коме су четници убили оца“. Један високотиражни дневни лист је објавио процентуалне резултате анкете у којој су се грађани наводно изјашњавали на ту тему.
Од терористичког чина направили су ријалити.
То је земља у којој живимо. Земља у којој једна политичка странка настоји остварити своје ратне циљеве.
Ту, у ствари, сви проблеми почињу.
Додај коментар