Ћеранић: Додик потврдио да је непоновљив политичар – спреман да уради оно што други не смију ни да помисле

• Са два гласања против давања агремана новом амбасадору Њемачке (Томасу Фичену), присилио Берлин да наложи својој амбасади у Сарајеву да саопшти: „Савезна Република Њемачка подржава уговор из Дејтона, у којем је утврђено и постојање Републике Српске“
• Тако је Додик политички поентирао, приморавши званичне представнике Њемачке у БиХ да се изјасне да поштују Дејтонски уговор и Републику Српску. Без обзира да ли ће Додик покренути процедуру заштите виталног националног интереса или не – евидентно је да је постигао политичку побједу
• Представници других политичких партија из Републике Српске нијемо су посматрали шта то Додик ради, потврдивши да опозиција у Српској уопште не разумије Додика. Показало се да Додика ни коалициони партнери не могу да прате

Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ

НА сједници Предсједништва БиХ одржаној 24. августа, Милорад Додик је гласао против давања агремана њемачком амбасадору Томасу Фичену.

Вијест су безрезервно пренијели сви медији у Федерацији БиХ, док су медији у Републици Српској информацију дуго провјеравали и објавили је накнадно.

Додик се није либио да образложи своју одлуку, истичући да Њемачка заговара да БиХ буде организована као грађанска земља, што је, како је рекао, антиуставно и значило би да нема ни ентитета ни конститутивних народа.

„Нисам глуп да не разумијем да нови амбасадор долази да реализује њихове политике, а њихова политика је резолуција Бундестага. Па зато су послали Кристијана Шмита да то коригује и два члана Уставног суда БиХ, који ради на томе да загорчају живот Републици Српској“.

На тај начин Додик је поново доказао да је непоновљив политичар, спреман да уради оно што други не смију ни да помисле.

Подсјетио је Додик и на никад зацијељене ране српског народа, а које су нанијели Нијемци и њихови „партнери“, од којих су најозлоглашеније усташе, током Другог свјетског рата.

„Ми не желимо да будемо поробљени. Они су нас побили у прошлом вијеку. Е, нећете нас сада, на овај начин, побити”, рекао је Додик.

Као што се дало претпоставити, Њемачка је оштро реаговала на одбијање Председништва БиХ да да агреман њиховом новом амбасадору у БиХ, запријетивши да ће блокирати њен европски пут.

На наредној сједници, одржаној 2. септембра, Додик није промијенио став, односно – поново је гласао против давања агремана њемачком амбасадору Томасу Фичену.

Представници њемачких власти су тим поводом истакли да „овакав случај није забиљежен у пракси европских земаља, те да такав потез није повучен ни према Руској Федерацији“.

Додик се није либио да објасни свој став: „Ако из Немачке стиже резолуција о укидањуРС и намеће се нелегитимни Кристијан Шмит, јасно је да Бундестаг има лошу политику према нама, а ми ћемо о том покушају окупације увек јавно говорити“.

Наведени развој ситуације изазвао је пажњу медија и питања о односу Њемачке према Републици Српској и српском народу, а из Амбасаде Њемачке изнуђен је одговор: „Савезна Република Њемачка подржава уговор из Дејтона, у којем је утврђено и постојање Републике Српске. Њемачка сарађује са својим локалним и међународним партнерима за функционалну БиХ у којој су свим њеним грађанима са свим њиховим посебностима загарантована права, и која има будућност у европској породици народа и у ЕУ.“

Тако је Додик политички поентирао, приморавши званичне представнике Њемачке у БиХ да се изјасне да поштују Дејтонски уговор и Републику Српску. Без обзира да ли ће Додик покренути процедуру заштите виталног националног интереса или не, евидентно је да је постигао политичку побједу. Наиме, постоје времена када мали постану велики, а велики буду веома мали.

Додик је увијек знао да процијени такав моменат и да га искористи.

Представници других политичких партија из Републике Српске нијемо су посматрали шта то Додик ради, потврдивши да опозиција у Српској уопште не разумије Додика. Показало се да Додика ни коалициони партнери не могу да прате.

У бањалучким кулоарима кружи непотврђена информација да је Додика наљутило то што му је из њемачке амбасаде стигао захтјев да се на Козари, мјесту страдања српског народа током њемачке војне операцијеу прољеће 1942. године, подигне спомен обиљежје погинулим њемачким војницима.

Подсјећања ради, укупан број цивилних жртава на Козари и Поткозарју износио је око 35.000 људи, од чега је највећи дио страдао управо у овој њемачкој операцији и током интернације у логоре која је слиједила.Током операције преко 68.000 становника депортована је у логоре.

Додик је, тако, приморао Њемачку да и поред резолуције Бундестага којом се Србима и Републици Српској желе одузети Дејтоном гарантована права, преко своје амбасаде у Сарајеву објелодани да ће поштовати Дејтонски споразум и Републику Српску. Додиков „устанак“ против њемачке политике у БиХ дао је конкретан резултат. Њемачких 50 војника, који су сходно одлуци Бундестага стигли у БиХ, у политичком смислу више ништа не значи.

За разлику од БиХ, у Украјини нема њемачких војника, али тамо ратује њемачко оружје у рукама украјинских војника. Међутим, већи сукоб слиједи у енергетском сектору. На одлуку Г7 да ограниче цијену руских енергената, Русија је одговорила одбијањем да прода енергенте земљама које се повинују тој одлуци. Ако тако остане, предстојећа јесен, а још више зима, нанијеће велике проблеме привреди и становништву Њемачке. Апели за штедњу струје и гаса, туширање само у изузетним приликама – неће ублажити посљедице „руске зиме“.

У Њемачкој се најављују протести и улични немири. Становништво Српске посљедице неће осјетити захваљујући политици која од Русије није направила непријатеља, већ је показала пуно разумијевање за патње и руског и украјинског народа. Домаћи енергетски капацитети су, такође, сасвим довољни да зима која долази буде као и све досадашње.

„Звецкање“ оружјем, за којим по потреби посегне Бакир Изетбеговић, треба посматрати као дио предизборне кампање. Ратне операције пратићемо и гледати само посредством репортера из Украјине.