- Ни побједничкој пјесми Теодоре Павловске, која је добила двоструко мање гласова од публике, али јесте више од стручног жирија, не може се приговорити да нема националну црту. Теја Дора пјева о Наталијиној рамонди, цвијету који је велики симбол у српској историји
- И то је показатељ да је национално буђење у српском народу све снажније. Томе свакако навелико доприноси предсједник Републике Српске Милорад Додик својом, како ју се с правом назвао, антиколонијалном побуном. Ради се о политичкој борби за сувереност и одбацивање страног интервенционизма
- Устаничком расположењу у српском корпусу доприноси и запосједање Авдејевке и продор руске војске према унутрашњости Украјине, јер линија украјинске одбране пуца по шавовима
- У обавјештајном дјеловању Руси показују да могу да „чују“ све што их занима, нарочито у Њемачкој. И традиција им иде на руку. Још из доба Источне Њемачке и обавјештајне службе Штази, за Русе нису постојале тајне у кабинету њемачког канцелара
Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ
ИАКО Анђела Игњатовић Бресквица није побиједила на такмичењу за пјесму која ће Србију представљати на Пјесми Евровизије, ефекат њеног наступа је вишеструк.
Текст пјесме и симболика која је пратила наступ ове младе пјевачице буде национални осјећај код слушатеља и уопште ширег аудиторијума.
Ни побједничкој пјесми, која је добила двоструко мање гласова од публике, али јесте више од стручног жирија, не може се приговорити да нема националну црту.
Теодора Павловска (Теја Дора) пјева о Наталијиној рамонди, цвијету који је велики симбол у српској историји.
Све у свему, и ово је показатељ да је национално буђење у српском народу све снажније. Томе свакако навелико доприноси предсједник Републике Српске Милорад Додик својом, како ју се с правом назвао, антиколонијалном побуном. Ради се о политичкој борби за сувереност и одбацивање страног интервенционизма у земљи коју представља.
Иако изложен великим оспоравањима из западноевропских престоница и њихових „играча на терену“, не одустаје и не посустаје. Његова дипломатска офанзива не јењава.
Након сусрета са бјелоруским предсједником Лукашенком, састанка са предсједником Русије Путином у Казању, услиједило је више сусрета са европским државницима током Дипломатског форума у Анталији: са Ердоганом, Орбаном, са премијером Словачке Робертом Фицом.
Устаничком расположењу у српском корпусу доприноси и запосједање Авдејевке и продор руске војске према унутрашњости Украјине, јер линија украјинске одбране пуца по шавовима.
Велики проблем Зеленском представља недостатак муниције. Без обзира на њемачке и америчке тенкове и хаубице, двије трећине наоружања које украјинска војска користи је совјетске производње. Залихе граната, потребне овом наоружању, у Украјини су већ потрошене, а испражњени су и магацини бивших чланица Варшавског уговора: Пољске, Чешке, Словачке, Бугарске и Румуније.
Количину граната коју произведу руске фабрике, америчке и свеевропске не могу да досегну.
Према процјенама украјинских обавјештајних структура, тренутна годишња производња граната за хаубице у Руској Федерацији износи 3,8 милиона комада пројектила калибра 100 мм, 122 мм и 152 мм, те ракета калибра 122 мм и 220 мм (од тога 2 милиона су пројектили за хаубице калибра 122 мм и 152 мм).
Украјински обавјештајни извори наводе и да ће Русија до краја текуће године повећати производњу на 4,5 милиона пројектила наведених калибара (од тога 2,5 милиона пројектила пројектили за хаубице калибра 122 мм и 152 мм), док пројекције за 2025. предвиђају пораст на 5 милиона комада (од тога 2,8 милиона пројектила за хаубице калибра 122 мм и 152 мм).
Процјена не укључује тенковске пројектиле калибра 125 мм и ракете калибра 300 мм.
Русија тренутно набавља пројектиле 152 мм, ракете 122 мм и тенковске пројектиле 115 мм од Сјеверне Кореје, те пројектиле 122 мм, ракете 122 мм и тенковске пројектиле 125 мм од Ирана.
Значајне количине стрељива набављају се и из Бјелорусије.
Комбинована производња западних земаља достићи ће 2,5 милиона пројектила тек у другој половици идуће године. И британска војна обавјештајна служба признала је како је Русија значајно повећала капацитете и производњу намјенске индустрије, посебно оклопних возила, током 2023. године те како се даље повећање очекује, како ове тако и идуће године.
Наводи се како је у Русији значајно повећан број запослених у намјенској индустрији, те да је Русија увела три смјене дневно и шест радних дана у недјељи (један дан се користи за преглед и одржавање погонских машина и опреме, с циљем спречавања кварова).
Руске снаге напредују неколико стотина метара дневно на више линија фронта а Украјинци грчевито настоје да их у продору онемогуће или бар успоре.
У обавјештајном дјеловању Руси показују да могу да „чују“ све што их занима, нарочито у Њемачкој. И традиција им иде на руку.
Још из доба Источне Њемачке и обавјештајне службе Штази, за Русе нису постојале тајне у кабинету њемачког канцелара.
Четрдесетоминутни телефонски разговор високих официра њемачке војске о нападу на Кримски мост ракетама Таурус, при чему им је важно да се не открије њемачка умијешаност, отворила је нову страницу у руско-њемачким односима.
Снимак је објављен као опомена да Русија такво нешто неће прећутати и да би ракете могле бити уништене још у Њемачкој. У сваком случају, објављени аудио запис учинио је мало могућим испоруку њемачких ракета Украјини.
Ипак су Нијемци отишли предалеко. Прво су испоручивали кациге, па оклопна возила, затим тенкове, а сада би и далекометне ракете.
Ерик Принс, оснивач америчке приватне војне компаније Блеквотер, дао је у недавном интервју за подкаст канал PBD своје виђење тренутног стања у Украјини, те је притом поручио како сматра да би Запад морао „одмах одустати од Украјине пошто је немогуће даље се носити с руским војним капацитетима“.
„Морамо привести крају овај рат јер све што Украјина тренутно ради јест уништавање себе демографски“, рекао је Принс. Нагласио је да непријатељства гутају сљедећу генерацију украјинске радне снаге, а биће је готово немогуће замијенити.
Штавише, одбацио је тврдњу да западне силе надмашују руску обрамбену индустрију, називајући западну одбрамбену базу „јадном“.
Специјална војна операција, како још увијек у Русији гласи званичан назив свега што се у Украјини дешава, руском народу донијела је преображај у националном и уопште у духовном смилсу. Томе је свакако допринијела и умјетност.
Популарни руски музичар Јарослав Дронов, познатији под умјетничким именом Шаман, објавио је пјесму „Ја сам Рус“ која је за свега неколико дана доживјела вишемилионски преглед на Јутјуб каналу.
Можемо ли „Гнездо орлова“ сматрати српском варијантом Шаманове пјесме?
Додај коментар