- Након скидања америчких санкција са Додика, његових сарадника и компанија које су везиване за његово име, ствари су постале очигледне. Услиједио је мук у Сарајеву, али и на понекој београдској адреси.
- Са нагађањима: ко је и шта је Додику било од помоћи – израелски лоби због подршке израелској војној интервенцији у Гази; лобистичке куће ангажоване од Владе Српске; издаја Србије и Русије?
- Најпроницљивији је, пословично, Авдо Авдић, који указује да би 4. новембра Уставни суд БиХ могао Додикову пресуду вратити на поновно одлучивање, што би значило да је Додик и даље предсједник те да, наравно, ни пријевремених предсједничких избора у Српској неће бити
- Засједање Уставног суда БиХ једни чекају са надом, други са страхом да ће амерички вјетар који дува у Додикова једра одувати Шмита, а Дејтонску БиХ вратити на фабричка подешавања. А управо то из Српске упорно траже – повратак на слово Дејтона
Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ
ОВАЈ тест је наставак претходих у којима сам указивао да је Додик непредвидив, неухватљив, несаломив, да је за копље изнад осталих актера политичке сцене у БиХ, те да је препознатљив у регионалним оквирима али и да се његово име често спомиње у Москви, Пекингу, Вашингтону.
Поредио сам га и са нападачем у чијим је ногама лопта, а да нико не зна камо ће је упутити и гдје ће она завршити.
Након скидања америчких санкција, не само њему већ и свим сарадницима и компанијама које су се везивале за његово име, ствари су постале очигледне. Мук у Сарајеву, али и на понекој београдској адреси.
Како, зар је могуће, па шта раде ти Американци – била су најчешћа питања у чаршији. Затим су услиједила нагађања о томе ко је и шта је Додику било од помоћи: израелски лоби због подршке израелској војној интервенцији у Гази; лобистичке куће ангажоване од Владе Српске; издаја Србије и Русије.
У најкраћем, сарајевски аналитичари понашају се ко гуске у магли.
Најпроницљивији је, пословично, Авдо Авдић, који у својој анализи за Истрагу указује да би 4. новембра Уставни суд БиХ могао Додикову пресуду вратити на поновно одлучивање, што би значило да је Додик и даље предсједник те да, наравно, ни пријевремених предсједничких избора у Српској неће бити.
Наведену тврдњу Авдић објашњава Додиковим договором са Американцима, а који се етапно реализује. Авдићев текст је у кратком времену уклоњен са сајта. Вјероватно због „узнемиривања јавности“. Јер, оно што највише боли јесте Авдићево сазнање да су америчке дипломате од Кристијана Шмита тражиле оставку, а он одбио и рекао да ће о њему „одлучити Нијемци“.
Хм, ако је заиста како Авдо каже, Шмиту се добро не пише.
По Конаковићу и, уопште, владајућој сарајевској „тројки“ пуцају сви, и СДА, и други сарајевски политички фактори. Криви су што су Додику скинуте санкције и што је Српска у контранападу и што нико не зна колико ће Додик голова забити. У Српској опозиција и проопозициони медији труде се да „открију“ шта је то Додик дао, продао, како би остао на власти. Доминирају резигнираност и политичка депресија.
Засједање Уставног суда БиХ једни чекају са надом, други са страхом да ће амерички вјетар који дува у Додикова једра одувати Шмита, а Дејтонску БиХ вратити на фабричка подешавања. А управо то из Српске упорно траже – повратак на слово Дејтона.
У Савјету безбједности УН 31. новембра одржана је сједница посвећена БиХ. Руски и кинески представници Шмита су назвали узурпатором, нико сем Британца није га подржао. Комшић се не рачуна, говорим о великој петорки (Русија, Кина, САД, Француска, Велика Британија).
Глас Српске сада се далеко чује. У Сарајеву невјерица.
Српска се показала као тврд орах и воћка чудновата. Вијест о санкцијама којих више нема преокупирала је медијску сцену у БиХ, па и региону.
ЕУРОПОЛ је издао саопштење, а Слободна Европа објавила текст под називом „Разбијена мрежа руских плаћеника, међу 650 њих и држављани БиХ“. Нашироко и надугачко се пише са фокусом на држављанима БиХ за којима се још трага.
Тако је то. Траже се они који су ратовали за Русију. За онима који су у Сирији под командом Нусрета Имамовића пише се са емпатијом и сагледава могућност повратка, ресоцијализације, а казна – на крају може да буде само новчана. Скупиће браћа паре.
Трампова политика у Сирији, а коју Ал Џолани мора спровести, гласи да се страни ратници морају вратити у земље одакле су дошли. Босанци још нису дошли на ред, али се час депортације ближи. И шта када они који су ратовали за Ал Каиду и фамозну Исламску државу освану у БиХ? Ма ко за то мари.
У Београду се стање на узаврелим улицама не смирује. На препуним новосадским улицама, али и црквама у Београду, Бања Луци и другдје, одржан је помен жртвама трагедије, на које се прије тачно годину дана сручила настрешица жељезничке станице. Пад настрешице покренуо је политички земљотрес од којег још подрхтава тло Србије.
У Српској, али и у БиХ, сви су загледани у Додика. Шта ће сад урадити, који је његов наредни потез? Е, кад би знали …
Додај коментар