Ћеранић: Као да смо поново под њемачком окупацијом, али Српска води и своју политичку битку

• Русији свакако иде у прилог одвлачење пажње од Украјине, напади на Авдејевку су све жешћи, а могућност да украјинска линија фронта буде „опарана“ све изгледнија
• Два ратна жаришта брину многе у Европи, те су поједине државе, попут Словеније ,фактички  „укинуле“ Шенген и на својој граници врше контроле и претресају путнике као у стара времена. Гдје је у томе Западни Балкан, а гдје, опет, Босна и Херцеговина?
• Како у медијски запећак пада сукоб у Украјини, тако и изгледи да БиХ буде заборављена и препуштена сама себи све више расту. То очито немају у виду „играчи на терену“ који процесом против предсједника Српске настоје реализовати ратне циљеве
• Њемачка пали старе ватре. Ваљда ће стати. У противном, ако се запали Балкан, пожар би могао прогутати многе, понајприје ЕУ какву познајемо. Толико луди, сви скупа, ваљда нисмо

Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ

ПРЕКО 100 000 грађана протестовало је улицама Лондона поводом најаве Израела да ће извршити инвазију на Газу.

Организатори су свој протест назвали „Марш за Газу“, а дугачка колона узвикивала је „Слободна Палестина“ док се није приближила Доунинг стриту и стала пред резиденцијом премијера Риши Сунака.

Протестанти су упали и у амерички Конгрес, тражећи прекид ватре у Гази.

Протести су организовани и широм америчких градова.

Амерички предсједник, али и лидери Британије и Њемачке подржали су Израел. Протести су евидентирани широм Европе, али и региона.

Што се тиче региона, у Сарајеву су били најбројнији. Испред сарајевске Вијећнице више хиљада окупљених носили су заставе Палестине и Босне и Херцеговине, и  транспаренте с натписима “Слободна Палестина”, “Зауставите геноцид у Гази” и “Сарајево је уз Палестину”.

Критикована је и политика коју САД воде према Палестини.

Грађанима се обратио предсједник Палестинске заједнице у Босни и Херцеговини Мајед Маруф, а градоначелница Бењамина Карић изразила је своје задовољство бројношћу окупљених.

У Републици Српској су суздржане реакције, као да је све остало на првобитној подршци Израелу из Палате предсједника. У БиХ смо више навикли да на горуће глобалне политичке теме гледамо различитим очима.

Рефлексије на израелско-палестински сукоб попут вируса се преносе широм свијета, али Израел не одустаје од намјере да „уништи Хамас“, иако све што предузима израелска војска више личи на уништење Газе.

Подршку Хамасу све више даје проирански Хезболах, на што Израел узвраћа бомбардујући сиријске аеродроме и пријетећи да ће разорити Либан. Све у свему сукоб показује тенденцију да се прошири на регион, а уласком Ирана у рат са Израелом – и шире, јер би уз Израел стале САД.

Тако и сукоб у Украјини (ко би рекао) пада у други план.

Вијести које се односе на ситуацију у Израелу читају се више, више се и извјештава, на што је први указао Зеленски, наричући да ће његова Украјина бити заборављена, односно да ће војна и финансијска помоћ постепено бити ускраћена. 

Показује се да је у праву, све чешће су најаве из европских престоница, па и САД, да помоћ Украјини мора бити редукована.

Русији свакако да одвлачење пажње од Украјине иде у прилог, напади на Авдејевку су све жешћи, а могућност да украјинска линија фронта буде „опарана“ све изгледнија.

Два ратна жаришта брину многе у Европи, те су поједине државе, попут Словеније, фактички  „укинуле“ Шенген и на својој граници врше контроле и претресају путнике као у стара времена.

Хоће ли се ратни пламен зауставити или ће добити на силини и захватити друге? Гдје је у томе Западни Балкан, а гдје, опет, Босна и Херцеговина?

Како у медијски запећак пада сукоб у Украјини, тако и изгледи да БиХ буде заборављена и препуштена сама себи све више расту. То очито немају у виду „играчи на терену“ који процесом против предсједника Српске настоје реализовати ратне циљеве.

Процес је формално судски, у суштини је дубоко политички мотивисан. Као да смо поново под њемачком окупацијом, као прије осамдесет година.

Само у монархијама, и то средњевјековним, суверен је доносио и мијењао законе сходно властитом нахођењу. Истовремено нам се са исте адресе нуди приступање ЕУ, европске вриједности итд. Као да не постоји Берлински процес, алијас мали Шенген илити Отворени Балкан, којим се земљама Западног Балкана нуди искључиво међусобно увезивање на економском и политичком плану.

И колективна сарадња са ЕУ.

Поред правне битке, Српска води и политичку, ништа мање важну.

Протести, митинзи подршке тек предстоје. Јер, не ради се ту о Милораду Додику већ о институцијама Српске и правима стеченим у Дејтону.

Оно што за сада недостаје у „покрету отпора“ је хумор, за српски народ специфичан и у најтежим ситуацијама, попут НАТО бомбардовања Србије када су масе „чувале мостове“, носећи на себи мајице са уцртаном метом.

Шале и пошалице на рачун свјетских моћника нису прошле неопажено ни у свјетским оквирима. Коначно, скечеви и перформанси су одраз креативности.

На Србију се врши притисак поводом случаја „Бањска“, уз тенденциозан и недобронамјеран приступ.

Њемачка пали старе ватре. Ваљда ће стати. У противном, ако се запали Балкан, пожар би могао прогутати многе, понајприје ЕУ какву познајемо. Толико луди, сви скупа, ваљда нисмо.