Ћеранић: Макрон је срушио стереотип да су главни проблем у БиХ – Бањалука, Додик и СНСД

• Све јавне изјаве Бакира Изетбеговића да би могло доћи до компромиса са СНСД у формирању Савјета министара су смишљено пласиране дезинформације у циљу куповине времена
• Због противљења уласку БиХ у НАТО, српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик доспио јена радар обавјештајно-политичке компоненте НАТО, те су оперативци Алијансе предузели низ активности како у новом сазиву Савјета министара БиХ не би сједили министри из реда СНСД
• Изетбеговић и Џаферовић су успјели да убиједе представнике америчке и британске амбасаде да Осман Мехмедбашић звани Осмица треба да добије још један мандат директора Обавјештајно-безбједносне агенције и да је поништавање дипломе коју је стекао на Универзитету за пословне студије у Бањој Луци незаконито, и да се то постигло злоупотребом министра Рајчевића
• „Чардак ни на небу ни на земљи“ – тако би гласила метафора за парче Европе које зову Западним Балканом, парче које ЕУ не прихвата, али не дозвољава ни да потпадне под руски и турски утицај
• Није само Босна и Херцеговина „темпирана паклена машина“, притисак је тако велик да би се наведена метафора могла односити на цио Западни Балкан. Једноставно, не зна се гдје ће прије експлозија одјекнути: на Косову, у БиХ, или у Скопљу

Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ

РИЈЕЧИ француског предсједника Емануела Макрона да је НАТО у стању мождане смрти и да је ЕУ на ивици провалије, одјекнуле су регионом.

Указао је Макрон и на алармантну ситуацију на Западном Балкану на којем се налази „темпирана бомба“ – Босна и Херцеговина. Разлог – повратници из Сирије, џихад-ратници, чији тачан број никако да се установи, али да је забрињавајући, то и у Паризу знају.

Шире је Макрон говорио о Сирији, између осталог и о повлачењу америчких трупа, јер су на тај начин САД дојучерашње савезнике, Курде, оставили на милост Тајипу Ердогану и његовим трупама.

У Босни и Херцеговини на упозорење предсједника Француске, једне од најважнијих НАТО чланица, различито се гледа, зависно од тога да ли се ствари посматрају из Бања Луке или Сарајева.

Стријеле су одапете чак и на црвеном тепиху, у срцу Париза, гдје предсједавајући Предсједништва БиХ, Жељко Комшић, није испуштао Макронову руку док му није „сунуо у лице“ своју истину. Зна Комшић да буде „већи католик од папе“, односно већи Изетбеговић од Бакира.

У сарајевској штампи услиједило је упоређивање броја џихадиста из Француске и БиХ, и „мјерење“ опасности. О оцјени стања НАТО пакта, о којем се кроз расправу о АНП у БиХ ломе копља већ мјесецима, ни ријечи.

За и против НАТО – у „пакленој машини која откуцава“, како је дословце Макрон означио БиХ,то је питање свих питања. А то што мрежа параџемата (шеријатских енклава у којима држава и нема власт), мигрантски таласи за које не знамо шта ће да нам нанесу, повратници са сиријског ратишта који су војевали за најпознатије свјетске терористичке организације, представљају одличну инфраструктуру за васкрснуће парадржаве поражене на Блиском истоку – као да у Сарајеву никог и не брине.

Не дотичу их се ни муке Бишћана који мигрантима отворено поручују „go home“.

Макрон је срушио стереотип по којем се главни проблеми у БиХ налазе у Бањалуци, а то су Додик и СНСД.

Наиме, представници политичког Сарајева већ дуже увјеравају људе из НАТО да је Милорад Додик главна препрека усвајању АНП, евроатланским интеграцијама и, уопште, реформи Дејтона.

Све јавне изјаве Бакира Изетбеговића у смислу да би могло доћи до компромиса са СНСД у формирању Савјета министара су смишљено пласиране дезинформације у циљу куповине времена. Тако је због противљења уласку БиХ у НАТО, српски члан Предсједништва БиХ доспио на радар обавјештајно-политичке компоненте НАТО, те су оперативци Алијансе предузели низ активности како у новом сазиву Савјета министара БиХ не би сједили министри из реда СНСД.

Уједно, Изетбеговић и Џаферовић успјели су да убиједе представнике америчке и британске амбасаде да Осман Мехмедбашић звани Осмица треба да добије још један мандат директора Обавјештајно-безбједносне агенције и да је поништавање дипломе коју је стекао на Универзитету за пословне студије у Бањој Луци незаконито, и да се то постигло злоупотребом министра Рајчевића.

Циљ читаве „ујдурме“, како наводи Изетбеговић, јесте да се уклони човјек који је успоставио одличну сарадњу са НАТО и западним обавјештајним агенцијама, нарочито у опсервирању Руса.

Мехмедбашића је Изетбеговић успио представити и као озбиљног партнера у борби против тероризма. Контакт особа са НАТО је Алмир Џуво, директор ОБА у претходном мандату, званично официр за везу БиХ са НАТО, са сједиштем у Бриселу.

Иако Мехмедбашић није у добрим односима са Џувом, преко курира (који се спомиње у операцији „Ушће“) доставља му потребне информације до којих долази ОБА, а односе се на Милорада Додика.

Када се све то има у виду, није ни чудо што је интервју који је Макрон дао британском „Економисту“ изазвао земљотрес у Сарајеву. Одјек Макронових ријечи претходно се осјетио у Скопљу и Тирани.

На састанку ЕУ на нивоу министара, Француска је ставила вето на почетак преговора о приступању са Северном Македонијом и Албанијом. Уз Француску биле су и Холандија и Данска. Образложење је штуро – нису се створили услови.

Међутим, да у ЕУ не постоји искрена намјера о проширењу свједочи и Берлински процес чија је основна порука да земље Западног Балкана треба да се међусобно економски и политички повежу, и као колектив преговарају са ЕУ.

Да је Западном Балкану намијењена улога сиве зоне, односно предворја ЕУ, указивали смо и прије пар година.

„Чардак ни на небу ни на земљи“ – тако би гласила метафора за ово парче Европе, које ЕУ не прихвата, али не дозвољава ни да потпадне под руски и турски утицај.

Нису пожељне ни кинеске инвестиције.

Дакле, није само Босна и Херцеговина „темпирана паклена машина“, притисак је тако велик да би се наведена метафора могла односити на цио Западни Балкан. Једноставно, не зна се гдје ће прије експлозија одјекнути: на Косову, у БиХ, или у Скопљу.

Што се Макрона тиче, колико због стања у БиХ – толико је забринут и због ситуације на Блиском истоку.

Зашто је критиковао Трампа због повлачења америчких снага?

Зато што је држава Курда – пројекат који су због обиља нафтних налазишта подупирали Француска и Израел – пао у воду.

Сигурно је да Емануел Макрон себи и Француској гради имиџ европског лидера и да посустала Меркелова не може да му парира. Има Макрон информације да Доналд Трамп и Борис Џонсон намјеравају „раскопати“ ЕУ и на њен рачун направити осовину Вашингтон-Лондон, која ће бити у функцији враћања империјалног сјаја Британцима, али и да омогући Сједињеним Државама нови узлет.

У том контексту треба посматрати Брегзит, али и сагледавати мигрантску кризу, која је вјештачког карактера.

Велики државници се и препознају по томе што знају да читају геополитичке поруке и равнају се према њима.

Него, лако ћемо за Макрона. Шта је са нама, Србима, Бошњацима и Хрватима, заробљенима у заједничкој држави? Колико пута треба да прочитамо Макронов интервју да бисмо схватили шта нам се догађа?