Коментари

Ћеранић: Не сумњам у Додикову тврдњу да центри за сузбијање руског утицаја дјелују и у Сарајеву и Подгорици

САРАЈЕВСКИ ПОРТАЛ „ЖУРНАЛ“ ПОСТАВИО МИ ЈЕ 4 ПИТАЊА, АЛИ ЈЕ ОД МОЈИХ ОДГОВОРА ОБЈАВИО – САМО 10 ОДСТО
  • Питали су ме да ли је и то што су високи званичници Русије долазили су у посјету (Бањалуци) баш у предизборно вријеме или је Додик одлазио макар и на кратки фото-сусрет са предсједником Русије показатељ уплитања Руске Федерације у овдашње политичке токове и давање подршке једној партији? А одговорио сам: „Уплитала се и Турска, али то не спомињете. Није ли турски предсједник Ердоган директно подржао Изетбеговића (подршка је била узајамна) и то „баш у предизборно вријеме“? Треба ли спомињати примјере утицаја појединих амбасадора земаља Запада који су директно подржавали једне, а индиректно оспоравали друге актере наше политичке сцене?
  • У БиХ можете писати шта хоћете, износити аргументе и доказе – то не пролази. У перцепцији с Миљацке Срби су „bad guys“, „шурују с Русима“, „сликају се с Путином“. Елем, Руси су главни негативци у БиХ
  • Ирански службеници и дипломате нису били овако активни откад су у мају 2017. године из БиХ протјеране иранске дипломате Hamzeh Dolab Ahmad и Jadidi Sohrab, који су у иранској амбасади у БиХ радили за потребе Министарства националне безбједности Ирана. Али, ко у БиХ мари за Иранце. Руси су „оно што се тражи“

Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ

КАДА се са „друге стране телефонске жице“ огласио новинар читаног и утицајног сарајевског портала Журнал, иначе потпуно опонентски настројеног према институцијама Републике Српске, и замолио за краћи интервју, био сам врло радознао да што прије сазнам о чему се ради.

Кроз неколико питања, која су путем мејла стигла, показало се да се ради о још једном покушају „сарајевске медијске кухиње“ да се Милорад Додик (и сви који га подржавају) прикажу као руске фигуре на Балкану и да се то представи као антидејтонска, антиуставна и, наравно, антиамеричка дјелатност. Питања су била интересантна, а потрудио сам се да ни одговори не буду без садржаја.

* Члан Предсједништва БиХ Милорад Додик је 14. 01. 2020. у емисији Упитник Радио-телевизије Србије изјавио да су формирани центри за спречавање такозваног руског утицаја у Сарајеву, Подгорици и Тирани. Да ли подржавате или не ову изјаву или пак немате сазнања о наводима г. Додика?

Не видим разлог због којег бих сумњао у наводе господина Додика. Довољно је имати у виду шта је изјавио предсједавајући Војног одбора НАТО Stuart Peach након сједнице одржане 16. 01. ове године у Бриселу: „Савез за подршку се директно суочава с настојањима руских хибридних напада због чега смо одлучили у Црну Гору упутити тим за борбу против хибридних пријетњи“. Ако је Peach дословце рекао: „Први противхибридни тим НАТО-а за подршку распоређен је у нашу земљу савезницу Црну Гору с циљем да помогне у јачању способности земље и одвраћању хибридних изазова“, зашто се постојање НАТО тимова који се супротстављају ширењу руског утицаја доводи у сумњу? Попут Црне Горе, и Албанија је чланица Алијансе, па је логично да такви тимови постоје и у Тирани. Када имате у виду напоре које НАТО улаже да инкорпорира Босну и Херцерговину, здрава логика налаже да је постојање тимова који сузбијају руски а шире НАТО утицај, нешто што се подразумијева. Зар сте заборавили чувену синтагму коју је о „злоћудном руском утицају“ лансирао замјеник помоћника државног секретара Сједињених држава Хојт Ји?

* Високи званичници Русије долазили су у посјету баш у предизборно вријеме или је лидер СНСД-а Милорад Додик одлазио макар и на кратки фото-сусрет са предсједником Русије. Да ли је и то један од показатеља за тезу о уплитању Руске Федерације у овдашње политичке токове и давање подршке једној партији?

Уплитала се и Турска, али то не спомињете. Није ли турски предсједник Ердоган директно подржао Изетбеговића (подршка је била узајамна) и то „баш у предизборно вријеме“?. Треба ли спомињати примјере утицаја појединих амбасадора земаља Запада који су директно подржавали једне, а индиректно оспоравали друге актере наше политичке сцене? Босна и Херцеговина је земља која нема пуни суверенитет и те су ствари у њој нормална појава. Заборављате да се Русија вратила на геополитичку сцену и ту чињеницу треба уважавати. Не можете према Русији примјењивати параметре који важе за Иран или за Сјеверну Кореју. На примјер, Русија је врло близу да на Блиском истоку и сјеверу Африке поврати утицај који је на том подручју имао Совјетски савез. Босна и Херцеговина са Русијом треба да сарађује, да јача економске везе, нарочито у енергетском сектору, за добробит свих њених грађана. А шта се нама дешава? Иницијатива о увозу руских лијекова наишла је на опструкцију. Подјела у надлежној агенцији је била на међуентитетској, вјероватно и на међунационалној основи. То је поражавајуће.

* Примјетно је и да амбассадор Русије у БиХ има учестале званичне сусрете са Милорадом Додиком и да апсолутно брани све његове политичке ставове. Да ли то само по себи нешто казује?

Петар Иванцов и Милорад Додик

То казује да Русија води принципијелну политику када је у питању поштовање Дејтонског мировног споразума. Највећи борац за очување Дејтона у БиХ је управо Милорад Додик. Друго,  Додик се отворено залаже за војну неутралност БиХ, а Русији је можда највећи приоритет на Западном Балкану да земље које се још налазе изван НАТО кишобрана и даље остану изван њега.

* Како тумачите да унаточ свеприсутном присуству Русије не само у политичком, него и образовном,  културном и другим сегментима на подручју Републике Српске млади људи за дестинацију приликом одласка ипак бирају земље Западне Европе, а не Русију?

Утицај Русије у Републици Српској, и уопште на Западном Балкану, се предимензионира. Имао сам прилику да слична питања слушам од бројних страних новинарских екипа када су уочи претходних избора са мном разговарали на ту тему. Окосница њиховог интересовања је било руско присуство, нарочито утицај на полицију Српске. Објаснио сам како ствари стоје:  у Српској нема руских војних формација, полицију не обучавају руски инструктори него амерички. Руска подршка Српској је стратешка, али је на оперативном нивоу ниска. Па погледајте Америчку амбасаду у БиХ и упоредите са руском. У Скопљу је идентична ситуација – америчка амбасада има неколико спратова под земљом, а руска је у једној кућици. У колико се школа у Српској учи руски, а у колико енглески и њемачки језик? Тај податак ће Вам најсликовитије указати на однос између руског и утицаја Запада. Јесте, тачно је да млади, не само из Српске, него из региона, у потрази за послом одлазе у земље ЕУ. Русија је под санкцијама и то се одражава на руску привреду, и то више него су Руси у стању да признају. Међутим, везе српског и руског народа су искрене и дубоке, постоје од памтивјека. Срби воле Русе, искрено се радују успјесима Русије на геополитичком пољу. И љубав Русије  Срби осјете.

Шта је на крају од свега остало? Од 758 карактера објављено је свега 76, као дио ширег текста у којем се већи простор дао онима који су говорили „оно што се тражи“.

Значи 10% .

Шта нам то говори? Можете писати шта хоћете, износити аргументе и доказе – то не пролази. У перцепцији с Миљацке Срби су „bad guys“, „шурују с Русима“, „сликају се с Путином“. Елем, Руси су главни негативци у БиХ.

А то што су иранске тајне службе одабрале мету у БиХ и што се, према извјештају који је усвојио амерички Конгрес, напад требало да догоди 31. децембра као да није истраживачки изазов. Није ни то што је присуство припадника иранске тајне службе у БиХ интезивирано и што су учестали њихови контакти са невладиним сектором и особама које су окренуте радикалном исламу и тероризму, чак и са појединцима из вехабијске заједнице у Горњој Маочи (медијски потпуно заборављеном).

Ирански службеници и дипломате нису били тако активни откад су у мају 2017. године из БиХ протјеране иранске дипломате Hamzeh Dolab Ahmad и Jadidi Sohrab, који су у иранској амбасади у БиХ радили за потребе Министарства националне безбједности Ирана. Али, ко у БиХ мари за Иранце.

Руси су „оно што се тражи“.

1 коментар

Кликни овде да поставиш коментар