Ћеранић: Оно што за Бошњаке значи Турска, то је за Србе – Русија

• Улазак у ЕУ је шарена лажа. Да постоји искрена намјера да БиХ или Србија буду чланице ЕУ, не би било Берлинског процеса, процеса интеграције земаља Западног Балкана у својеврсну балканску унију, који је “лансирала” бивша њемачка канцеларка Ангела Меркел. Касније је цијела ствар преименована у Мали Шенген, а потом у Отворени Балкан, а ради се о једној те истој поруци из Њемачке, најважније чланице ЕУ: не желимо Вас као пуноправне чланице ЕУ, већ као колектив са којим ћемо да сарађујемо
• Циљ пројекта је и да се онемогући руски и кинески утицај. Отворени Балкан, који се у Србији настоји приказати и као производ “домаће памети” а који, опет, подржавају САД, треба да има и своје институције, које ће одлучивати о “заједничким стварима”. Босни и Херцеговини, као и Србији, нуди се само улазак у НАТО, не зато што су војнички потребне НАТО пакту, већ да НАТО у прокси рату са Русијом не би за леђима имао непокорне и слободољубиве Србе
• Руско руководство се увјерило да предсједник Додик у односу према Русији не калкулише, и да се ради о искреном саговорнику. Турска, односно турски предсједник Ердоган, не вјерује бошњачком лидеру Бакиру Изетбеговићу, сматра да се продао Американцима и одступио од политике свог оца Алије
• Утицај Русије у БиХ се предимензионира. Упоредите само здање у којем се налази Амбасада Руске Федерације и Америчку амбасаду у Сарајеву. Упоредите и број дипломатског особља и добићете потврду да се руско и америчко присуство у БиХ драстично разликују. Али, велик је страх од Руса, не само када су Британци у питању

ДОКТОР наука, декан Факултета безбједности у главном граду Републике Српске, Предраг Ћеранић, у ексклузивном интервјуу специјалном дописнику међународне редакције Федералне новинске агенције, испричао је зашто је приступање Босне и Херцеговине ЕУ илузија, како Бањалука блокира улазак Босне и Херцеговине у НАТО, зашто је Русија толико важна Србији и како је земља у срцу Европе постала идеолошки центар за ширење радикалног исламизма и регрутовање терориста.

* Још током предизборне кампање Бајденов тим је дао изјаву да ће амерички председник олакшати улазак Босне и Херцеговине у ЕУ и НАТО. Колико је то реално, посебно улазак у НАТО? Колико је сада опипљив притисак по овом питању и може ли му Бањалука одолети?

– Што се тиче уласка Босне и Херцеговине у ЕУ, то је илузија, односно „шарена лажа” како се то у мом народу каже. Да постоји искрена намјера да БиХ или Србија буду чланице ЕУ, не би било Берлинског процеса, процеса интеграције земаља Западног Балкана у својеврсну балканску унију, који је “лансирала” бивша њемачка канцеларка Ангела Меркел. Касније је цијела ствар преименована у Мали Шенген, а потом у Отворени Балкан, а ради се о једној те истој поруци из Њемачке, најважније чланице ЕУ: не желимо Вас као пуноправне чланице ЕУ, већ као колектив са којим ћемо да сарађујемо. Дакле, балканским земљама које нису чланице ЕУ нуди се да буду предворје, Б лига ЕУ.

Циљ пројекта је и да се онемогући руски и кинески утицај. Отворени Балкан, који се у Србији настоји приказати и као производ “домаће памети” а који, опет, подржавају САД, треба да има и своје институције, које ће одлучивати о “заједничким стварима”. Босни и Херцеговини, као и Србији, нуди се само улазак у НАТО, не зато што су војнички потребне НАТО пакту, већ да НАТО у прокси рату са Русијом не би за леђима имао непокорне и слободољубиве Србе, који би могли подићи устанак. Тај прокси рат против Русије почео је прије него је НАТО планирао. Бањалука одолијева захваљујући политици Милорада Додика. Могу нас само окупирати.

* Турски министар иностраних послова Давутоглу је у Сарајеву још 2009. године рекао да ће Турска реинтегрисати регион Балкана и да ће турска спољна политика наставити да успоставља ред на Балкану: „За Анкару је територијални интегритет Босне и Херцеговине једнако важан као и територијални интегритет Турске, а сигурност Сарајева је важна колико и сигурност и просперитет Истанбула”. Која средства Турска користи за своју експанзију у БиХ и региону („дипломатија религије“, „мека моћ“, инвестиције)?

– Турска, као и Русија, Балкану нуде економске инвестиције и улагања, не само у привреду већ и у образовање, културу уопште. Турска при томе улаже већа средства и отворено показује да јој је јако стало до подручја које је било интегрални дио Отоманске империје скоро пет вијекова. И Русија даје до знања да јој је стало до интегритета БиХ, али у склопу уставних одређења проистеклих из Дејтонског мировног уговора.

Оно што за Бошњаке значи Турска, то је за Србе Русија. Не видим опасност за Србе од турског утицаја у БиХ, штавише у својим текстовима сам указивао да би за балканске народе било боље када би у својству међународних медијатора о њиховим неријешеним односима бринуле Русија и Турска, а не Велика Британија и САД.

* На Балкану, Турска се ослања на фанатичну приврженост локалних муслимана. Бошњаци и Албанци су два стуба на којима почива турска спољна политика на Балкану, речи су Давутоглу које је написао у Стратешкој дубини. Као што Срби готово ирационално воле Русију и теже да јој се приближе, тако и наша земља показује пасивност и неиницијативу у том правцу. Шта би Русија могла да научи од Турске да подржи српски фактор у региону и ојача свој утицај?

– Тако је. Треба рећи да Давутоглу у Турској више нема политичку тежину коју је имао док је писао Стратешку дубину. Однос Срба према Русији је више ствар емоција него интереса. Срби Русе просто воле. Потпуно сте у праву, могла би Русија више да учини у БиХ, али и на Балкану уопште, у смислу ширења свог утицаја. Нарочито стога што се руско руководство увјерило да предсједник Додик у односу према Русији не калкулише, и да се ради о искреном саговорнику.

Турска, односно турски предсједник Ердоган, не вјерује бошњачком лидеру Бакиру Изетбеговићу, сматра да се продао Американцима и одступио од политике свог оца Алије. Али, опет, свјесни су да Бошњаци као муслимански народ, више воле Турску.

Увјерен сам да ће завршетак изградње Српско-руског центра у Бањалуци и отварање Руског дома учврстити културне везе Москве и Бањалуке. Наравно, веома важни су кадрови, односно људи који ће бити на челу тих институција. Додао бих да у развијању односа и веза више зависи од тих људи него од зграда.

* Музеј за жртве геноцида у Сребреници подигнут је захваљујући турским улагањима и ради под окриљем ТИКА-е. Наратив о геноциду у Сребреници и Србима као геноцидном народу не промовишу само ЕУ и САД, већ и Турска. Каква је њена позадина и шта је крајњи циљ?

– Пазите, у БиХ су у посљедњем вијеку почињени страшни злочини. И више су Срби, Бошњаци и Хрвати убијали једни друге, него што су то чинили окупатори. У БиХ постоји једна спирала зла која се мора прекинути ради наше дјеце идјеце нашедјеце. Да би се то постигло потребан је напор политичких лидера сва три конститутивна народа, али и међународна помоћ. Мислим да Русија заједно са Турском то може постићи.

Рамзан Кадиров, предсједник Чеченије је сјајан примјер. Чечени су ударна песница руске војске у специјалној операцији у Украјини. Православни и муслимански народи могу живјети заједно. То народима у БиХ нуди Дејтонски споразум.

* Криминализација негирања геноцида у Сребреници, коју је наметнуо високи представник, изазвала је велику политичку кризу у земљи. Прошло је годину дана од усвајања овог скандалозног закона, а већ се може говорити о последицама и стварној примени…

– Говорите о тзв. Инцковом закону. Да, посљедњи високи представних у БиХ, Валентин Инцко, дан уочи напуштања своје дужности наметнуо је тај закон, и тако потпалио фитиљ неријешених међунационалних односа. Тим потезом није допринио међусобном помирењу народа у БиХ већ је само подигао међуетничке тензије.

* У Црној Гори и самопроглашеној Републици Косово усвојене су резолуције о геноциду у Сребреници. Да ли је све ово део јединственог плана да се изврши притисак на Србију, Републику Српску и српски народ као кључни фактор у региону?

Наравно. Треба рећи и да се тај притисак детерминише и дозира из двије западне амбасаде. У тим амбасадама се одлучује и о министрима у влади.

* Растућа опасност од радикализације у БиХ изазива све већу забринутост чак и на Западу. Каква је реална ситуација у земљи у овој области? Колико сада постоји такозваних „параџамата“ и вехабијских центара? Колико људи одлази да се бори за ИД, а колико се враћа у Босну и Херцеговину? Има ли ажурних података о броју радикалних исламиста у БиХ?

– Параџемати јесу опасност по БиХ јер у њима не функционише држава него обичајно право. Колико их је – тешко је одговорити на то питање, мислим да их више нико и не броји. Међутим, и један је опасан. Приликом одласка на сиријско ратиште добровољци су најприје одлазили у локални параџемат по упуства и “благослов”. Такође, по повратку би се прво јављали у матични параџемат.

Подаци о сиријским ратницима се разликују, зависно од институције која их даје. Чак се и подаци које су јавности доступним учиниле званичне институције разликују. Тако је Драган Мектић као министар безбједности у Савјету министара БиХ тврдио да је у Сирију из БиХ отишло 285 добровољаца, док је Фахрудин Радончић када је дошао на мјесто министра говорио да је нешто мање од 500 добровољаца ратовало у Сирији. Од тога је 100 погинуло у борбама, 110 се вратило у БиХ, од чега је 45 правоснажно осуђено. У америчко-курдском заробљеништву их је 128, док се под командом Нусрета Имамовића у околини Идлиба и даље налази око 100 бораца.

Вриједи напоменути да је вахабизам, односно све опасности које се везују за ову радикалну интерпретацију ислама, у БиХ и у медијском и политичком дискурсу потпуно маргинализован као тема.

* Можемо ли рећи да је БиХ постала идеолошки центар за ширење радикалног исламизма и врбовање терориста?

– Ни један од свјетски познатих терористичких напада није био изведен без “босанског печата”. У нападу на Куле близнакиње пет нападача имало је БХ пасош. То су Мухамед Ата, Халид ал Михдхар и Навах ал Хазми (погинули пилоти). Двојица организатора су такође имала БХ пасош: Халид Шеик Мухамед и Ремзи бин ал Сибх. Уједно, од 19 погинулих нападача, 11 је учествовало у рату у БиХ.

У терористичким нападима у Паризу коришћена је муниција произведена у БиХ. У односу на број становника БиХ је била четврта у свијету по броју добровољаца који су ратовали на страни тзв Исламске државе. Ти подаци иду у прилог Вашој тврдњи.

* Милорад Додик је рекао да у Сарајеву постоји обавештајни центар који има за циљ борбу против „ширења руског утицаја“. Ко стоји иза тога и чему ће се супротставити, с обзиром на то да регион Балкана тренутно уопште није у центру пажње Москве?

– Није то рекао само Милорад Додик. То су рекли и британски званичници. Међутим, Ви сте у праву. Утицај Русије у БиХ се предимензионира. Упоредите само здање у којем се налази Амбасада Руске Федерације и Америчку амбасаду у Сарајеву. Упоредите и број дипломатског особља и добићете потврду да се руско и америчко присуство у БиХ драстично разликују. Али, велик је страх од Руса, не само када су Британци у питању.

* Представници НАТО-а воле да говоре о „малигном руском утицају“, да ће управо у БиХ Русија подржавати сепаратизам. Колико је важан утицај Русије и у којој мери вам омогућава да одбијете одлуке високог представника, који врши стални притисак на Републику Српску?

– Нама је важан глас Русије као сталне чланице Савјета безбједности УН. Захваљујући руском вету Срби нису проглашени за геноцидан народ, сходно британској резоилуцији. Само то је довољно да Русији будемо захвални. За Србе је утицај Русије веома важан. Биће још важнији по завршетку спец. операције у Украјини.

* Милорад Додик недавно се вратио из Израела и најавио да ће Република Српска постати независна: „Уверен сам да ће се то десити. Није чињеница да ће се то десити за мог живота, али је важно да таква идеја живи у народу, а ја сам само представник овог народа и изражавам његове тежње. Како бисте коментарисали спекулације о посебном односу руководства Републике Српске и Израела? Какву улогу има израелски фактор у међународној арени у погледу подршке Републици Српској? И зашто се баш сада Милорад Додик тако изјаснио?

– Милорад Додик је само изразио оно шта осјећа и жели народ којег политички представља. Од настанка Републике Српске постоје њене везе са Израелом, нарочито у обавјештајном погледу. Везама са Израелом, сада покојни Ариел Ливне, дао је велики допринос. Не мислим да данас у контексту међународних односа Израел даје подршку Републици Српској. Мислим, може се потписати уговор са неком израелском компанијом, лобистичком или маркетиншком кућом, али то је на комерцијалној основи. То могу и други.

Зашто се Додик изјаснио у контексту који наводите? Па он иначе то говори, јер то осјећа и мисли, као и народ којем припада и којег представља. Познато је да су односи између Русије и Израела тренутно на веома ниском нивоу, могло би се рећи да су својеврсној фази хибридног рата. За Републику Српску много је важнија Русија.

* Колико је Републици Српској значајна подршка Мађарске у ЕУ? Може ли Мађарска помоћи да се спречи увођење санкција, на пример?

– Наравно да је за Републику Српску значајна подршка Мађарске. Мађарска је већ спријечила увођење санкција политичким лидерима Републике Српске. Премијер Виктор Орбан потпуно разумије ситуацију у региону, и свијету, уопште. Ради се о великом лидеру свог народа. О начину на који је водио Мађарску у овим турбулентним временима, о односима које је успоставио и одржао са Русијом и Србима, писаће се књиге.

Разговарала: Алина Арсењева