Ћеранић: Плаше ли се у Сарајеву поводом „Балканског тока“ Руса или Срба?

• Гасовод је мијењао назив, од Јужног постао је Турски ток да би га Бугарска и Србија преименовале у Балкански ток. Важније од његовог имена је да ће кроз овај гасовод у укупној дужини од 930 километара протицати 31,5 милијарди кубних метара гаса годишње
• Гледано у геополитичком контексту, велики амерички страх се остварио. Сједињене Државе уложиле су сав свој политички капацитет да онемогуће полагање цијеви за Јужни (Турски, Балкански) ток и у томе нису успјеле
• Један од утицајнијих сарајевских портала објавио је текст под називом „Нови руски притисак: Газпром жели БиХ „пребацити“ на Турски ток“ у којем се на алармантан начин указује да је руска компанија Газпром обавијестила Енергоинвест да ће од 1. јануара ове године Федерација БиХ гасом бити снабдјевана преко „Турског тока“. Зашто се у Сарајеву плаше „Турског тока“ појашњено је на сљедећи начин: “Пребаци ли се БиХ на Турски ток који се у овом дијелу зове Балкански ток, могли бисмо имати одређених проблема. Газпром би, наиме, тада дошао до пријемне тачке у Зворнику, а одатле првих 19 километара гасовода на територији БиХ контролише Гас промет Пале чији је, опет, већински власник Србијагас“
• Борба великих сила за превласт на дијелу балканског полуострва у земљама које чине Западни Балкан тек предстоји. Завршетком „Балканског тока“ Русија је на то тле чврсто закорачила, а судећи по ријечима Сергеја Лаврова, који је недавно посјетио регион, нема намјеру да одступи

Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ

ПРЕТХОДНУ годину настојаћемо да што прије заборавимо, ако се то уопште буде могло, првенствено због пандемије која је омотала цијелу планету.

Крајем године, тачније, посљедњих дана децембра мјесеца, многе земље су почеле да вакцинишу становништво у чему има симболике, у смислу наде да ћемо у новој, 2021. години извојевати битку са опасним вирусом. Али, ни у сфери заштите здравља становништва није могло без геополитичког одмјеравања снага између Вашингтона и западноевропских савезника са једне, и Русије са друге стране.

Опредјељење за Фајзерову или руску вакцину постало је првенствено политичка дилема. Међутим, једну другу значајну битку, сасвим тихо и на самом почетку године која је пред нама, добила је Русија. И не само Русија.

Председник Србије Александар Вучић отворио је 1. јануара у Госпођинцима, у општини Жабаљ, нови гасовод који кроз Србију пролази од бугарске границе до мађарске границе. Тако је магистрални гасовод „Балкански ток“ у Србији, којим се допрема руски гас преко Турске и Бугарске, а који се протеже у дужини од 403 километара од Зајечара до Хоргоша, званично пуштен у рад.

Прича о овом гасоводу и његовом значају, не само за Русију и балканске већ и европске земље, имала је веома динамичан ток. Гасовод је мијењао назив, од Јужног постао је Турски ток да би га Бугарска и Србија преименовале у Балкански ток. Важније од његовог имена је да ће кроз овај гасовод у укупној дужини од 930 километара протицати 31,5 милијарди кубних метара гаса годишње.

Предсједник Вучић је указао да је завршетак радова велики дан за Србију, и истакао да ће Србија добијати гас по цијени од 155 долара за 1000 кубних метара, уз много ниже трошкове транспорта. У том контексту је подсјетио да је за доставу гаса преко Украјине и Мађарске у Србију наплаћивано додатних 30 долара,уз 18 долара за развоз по територији државе. “Само на то смо трошили 48 долара. А сада ће то коштати између 12 и 14 долара. Мислим да су то значајне уштеде. Стратешки ово је веома важно за нас”, рекао је он.

Амбасадор Русије Александар Боцан Харченко је на свечаној церемонији рекао да је гасовод најбољи поклон Србији за Нову годину и да ће гасовод обезебедити енергетску стабилност саме Србије и дати јој могућност за даљи развој инфраструктуре.

Гледано у геополитичком контексту, велики амерички страх се остварио. Сједињене Државе уложиле су сав свој политички капацитет да онемогуће полагање цијеви за Јужни (Турски, Балкански) ток и у томе нису успјеле. Наиме, енергетска безбједност је убједљиво најзначајнији безбједносни сектор преко којег се манифестује руска моћ на Балкану. Изградња поменутог гасовода омогућиће енергетску стабилност балканских земаља али и Европске уније, највећег купца руских енергената.

Руски државни буџет у омјеру од скоро 50% пуни се на основу прихода од продаје нафте и гаса. Најзначајнији купац су земље ЕУ. По ријечима Зоране Михајловић „од укупног извоза гаса из Русије 94% иде ка европским земљама. У Европи, руски гас чини 38% европског увоза. Пројекције будућности опомињу и једне и друге, и о будућности се данас мора водити рачуна.

Потребе за увозом гаса у ЕУ (у 2030-ој) биће повећане за 5-6 пута, у односу на њену производњу гаса.“[1]

У Вашингтону су, очито, процијенили да гасоводом неће протицати само гас, већ и руски политички утицај који би се кроз Србију ширио регионом. Балкан је кључ за многе путеве и комуникације, а тиме и главно чвориште за пројектоване нафтоводе, односно за транспорт нафте и гаса у Европу.

Балкан је уједно и полигон са којег Сједињене Државе желе потиснути сваки руски економски и политички утицај, и стога је све што се у ширем политичком смислу на Балкану дешава везано за однос ових великих сила. База Бондстил даје предност Сједињеним Државама у геополитичком позиционирању. „Балкански ток“ угрожава ту предност.

Како би задржала присуство на Западном Балкану, а за Русију је нарочито важно да се одржи и утицај прошири у земљама које нису приступиле НАТО нити желе чланство у Алијанси, а то су Србија и Босна и Херцеговина (посљедње наведена искључиво због чврстог противљења Републике Српске). Иако је енергетски сектор главна полуга руског утицаја, Русија је почела да користи softpower односно „меку моћ“.

Познато је да је Русији на Западном Балкану за тај вид моћи било потребно много мање труда него земљама Запада. На примјер, портал Спутњик са свега око 30 запослених и неупоредиво мањим буџетом од америчке Н1 телевизије (са тв студијима у Београду, Загребу и Сарајеву) остварио је већи утицај на српско јавно мњење и веома је цитиран у Црној Гори, Македонији и Хрватској.

Осим Спутњика, иза којег стоји држава Русија преко телевизије РТ (који је оснивач портала), на српском језику је присутно више српско-руских, тј. проруских портала.

Да је контрола над енергентима основа за ширење политичке моћи сувишно је наглашавати. Америчке, односно НАТО операције на сјеверу Африке и Блиском истоку најубједљивији су доказ за то.

САД нису успјеле да остваре своје планове у Сирији, сада је запело и на Балкану. Како ће се завршетак радова на „Балканском току“ рефлектовати на ситуацију у Босни и Херцеговини?

Један од утицајнијих сарајевских портала објавио је текст под називом „Нови руски притисак: Газпром жели БиХ „пребацити“ на Турски ток“. У поменутом тексту се на алармантан начин указује да је руска компанија Газпром обавијестила Енергоинвест да ће од 1. јануара ове године Федерација БиХ гасом бити снабдјевана преко „Турског тока“ и да је тим поводом Министарство спољних послова БиХ упутило протестну ноту Руској Федерацији, те је рок помјерен за 1. март.

Зашто се у Сарајеву плаше „Турског тока“ појашњено је на сљедећи начин: “Пребаци ли се БиХ на Турски ток који се у овом дијелу зове Балкански ток, могли бисмо имати одређених проблема. Газпром би, наиме, тада дошао до пријемне тачке у Зворнику, а одатле првих 19 километара гасовода на територији БиХ контролише Гас промет Пале чији је, опет, већински власник Србијагас“[2].

Даље се појашњава да је „оно што је битно, БиХ је у Мађарској имала своју контролну тачку. Но, Газпром више не жели такво допремање гаса. Стога су прошле седмице обавијестили Енергоинвест и БХ Гас да би напајање требало пребацити на Турски ток који иде из Русије, преко Турске, Бугарске и Србије до Зворника».

Аутор текст завршава вриском: “Газпром је закупио комплетну ту линију и они би фактички управљали цијелим процесом до Зворника”.

Ради ли се о страху од Руса или од Срба? Или их у Сарајеву не разликују?

Како год, борба великих сила за превласт на дијелу балканског полуострва у земљама које чине Западни Балкан тек предстоји. Завршетком „Балканског тока“ Русија је на то тле чврсто закорачила, а судећи по ријечима Сергеја Лаврова, који је недавно посјетио регион, нема намјеру да одступи.