- Та идеја је у два наврата кандидована из Бања Луке, али без успјеха. Американци су се увијек плашили паралеле Косова са Републиком Српском, јер се, по њима, ради о врло сличној, ако не и идентичној политичкој ситуацији. Како, на примјер, у тој „пакет варијанти“ за Косово тражити дипломатско представништво у Београду, без представништва Републике Српске у Сарајеву?
- Ћеранић напао Вучића – вришти Тривићева. Да не буде забуне, ради се о Јелени Тривић која је након избора 2018. године упутила Отворено писмо предсједнику Србије Александру Вучићу, оптуживши га да се мијешао у изборни процес у Српској. А данас Тривићева лови сваку дисонантну мисао која је, по њој, уперена против предсједника Вучића и проказује аутора
- Тривић помпезно најављује да ће формирати нову странку. Срећно јој било! Само, Народни фронт није нова странка. Странку, или покрет под идентичним називом формирао је Драгомир Бабић, који на жалост данас није међу нама. Народни фронт није имао значајнији успјех на политичкој сцени. Стицајем околности, јер сам позвавао Бабића али и његове политичке савјетнике, знам и ко је идејни творац Бабићевог Народног фронта. О томе другом приликом
- Додиков савјетник, ни формално ни неформално, нисам никада био, нити се још догодило да ме предсједник назове и тражи да се огласим неким поводом. Нити на једну функцију ме Додик није поставио. У оба мандата изабран сам за декана на основу једногласне подршке колега. И то на тајном гласању, како правила налажу. Никакав лични интерес немам, али подржавам државотворну политику предсједника Додика
Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ
ДА ЗА политичаре не постоји прошлост, него искључиво садашњост и политичка будућност, увјерила ме и Јелена Тривић, реаговањем на мој наступ на трибини Српска се брани и у Србији, одржаној у Београду 28. фебруара у организацији Представништва Републике Српске у Србији.
Шта је то и зашто засметало Тривићевој, која је у изборној ноћи, док гласачке листиће нису ни почели бројати, прогласила побједу и извела трубаче на бањалучке улице? Она се, како је касније објаснила, руководила својом процјеном, а не резултатима бројања.
Сада јој је засметала моја процјена да би се питање Косова и Метохије много боље по српске интересе рјешавало да су се преговори о Косову одвијали у пакету са Републиком Српском.
Та идеја је у два наврата кандидована из Бања Луке, али без успјеха. Американци су се увијек плашили паралеле Косова са Републиком Српском, јер се, по њима, ради о врло сличној, ако не и идентичној политичкој ситуацији.
Како, на примјер, у тој „пакет варијанти“ за Косово тражити дипломатско представништво у Београду, без представништва Републике Српске у Сарајеву?
Како Косово да има идентификационе документе (укључујући и пасош) ако их нема за Републику Српску?
Ћеранић напао Вучића – вришти Тривићева. Како?
Да не буде забуне, ради се о Јелени Тривић која је након избора 2018. године упутила Отворено писмо предсједнику Србије Александру Вучићу, оптуживши га да се мијешао у изборни процес. Уједно, тражила је да предсједник Србије јавно изнесе доказе о мијешању појединих западних сила у изборе у Републици Српској.
„Најавили сте да ћете *после избора изнети доказе, фрапантне доказе о најбруталнијем мешању појединих западних сила у изборе у републици Српској*. Та Ваша изјава је преплашила народ Републике Српске, а и мене лично. Молим Вас да у што скорије вријеме изнесете фрапантне доказе које посједујете. Уколико то не учините, или ако се покаже да су фрапантни докази били само једна изјава која је само потврдила Ваше мијешање у изборни процес у Републици Српској, остаћете у мојим очима и у очима великог дијела Срба на овим просторима упамћени као државник који је само продубио јаз између српског народа западно од Дрине“, нагласила је тада Тривићева.
Данас Тривићева лови сваку дисонантну мисао која је, по њој, уперена против предсједника Вучића и проказује аутора. Уз то, помпезно најављује да ће формирати нову странку. Срећно јој било!
Само, Народни фронт није нова странка. Странку, или покрет под идентичним називом формирао је Драгомир Бабић, који на жалост данас није међу нама.
Народни фронт није имао значајнији успјех на политичкој сцени. Стицајем околности, јер сам позвавао Бабића али и његове политичке савјетнике, знам и ко је идејни творац Бабићевог Народног фронта. О томе другом приликом.
Непосредно након Тривићеве огласио се и њен спин доктор, појашњавајући моје наводе, односно тезу да су у овом одсудном времену српском народу, гдје год да живи, потребни снажни политички лидери.
Република Српска је у рату сачувана јер је имала јаког политичког лидера, Република Српска данас опстаје јер има јаког политичког лидера. То је моја теза која је некима запарала уши.
О чему се ради?
У ситуацији која је тешко предвидива, а свакодневно се доносе важне одлуке за српски народ (нарочито у Републици Српској и Црној Гори) – неопходни су лидери који ће у сваком моменту знати адекватно да реагују. Они ће скупа са предсједником Србије усаглашавати политику, размјењивати информације и, уз међусобно уважавање, доносити одлуке.
Да се разумијемо, јасно је ко је први међу једнакима, али не би било добро да су у Бања Луци и Подгорици политички пиони, који би свако мало звали Београд и питали „шта ћу, како ћу“.
Као да предсједник Србије нема другог посла него да рјешава оно шта они не знају. Брзо би му досадили. Ту је поента.
Зашто се Тривићева препознала у пиону, а не у краљици – зна једино она. Али, знамо да је сан сваког пиона да постане краљица.
Нисам ничији „микрофон“, како ме назива Тривићева, нисам члан нити једне партије, нити сам то био (не рачунајући предратно чланство у Савезу комуниста, што је било неопходно за запослење у Служби државне безбједности), али имам политички став и јавно га износим.
Додиков савјетник, ни формално ни неформално, нисам никада био, нити се још догодило да ме предсједник назове и тражи да се огласим неким поводом.
Нити на једну функцију ме Додик није поставио. У оба мандата изабран сам за декана на основу једногласне подршке колега. И то на тајном гласању, како правила налажу.
Никакав лични интерес немам, али подржавам државотворну политику предсједника Додика. А често трпим увреде и клевете због тога.
Зашто сам и поред свега уз Додика? Зато што памтим очеве приче о Старом Броду у којем је Црна легија предвођена Јуром Францетићем поклала шест хиљада српске нејачи.
Као дјечак стајао је припијен уз свог оца и слушао јауке. Иза је била само Дрина. Србија с друге стране, али недостижна. Зато 1992. нисам имао дилему на коју ћу страну.
С поносом истичем да ме Караџић 1993. године одликовао Орденом Милоша Обилића „за личну храброст показану у рату“. Па кад сам тада имао храбрости, зашто је не би имао данас?
Да се злочин из Старог Брода не понови никоме мога рода, подржавам Додика упркос свему.
Снажан политички лидер који води аутохтону политику је гарант опстанка српског народа западно од Дрине.
Додај коментар