Ћеранић: Са исте стране туче медијска артиљерија по Вуку Костићу и Драгану Лукачу

• Смјерно, смирено, бираним ријечима, с намјером, да би се сачували људски животи, да би се избјегло понављање трагедија, страдања и унесрећивања многих породица са обје стране, даровити глумац Вук Костић је метафорично предложио подизање „Берлинског зида“
• Зашто су са двомјесечном „задршком“ из лежерно датог интервјуа, у емисји која има управо такав концепт, истргнуте двије реченице и почела права хајка на Вука Костића то знају најбоље уредници хрватских, сарајевских, али и другосрбијанских медија који су се у њу упустили
• Костић није од глумаца који избјегавају да учествују у свечаној академији поводом Дана Републике Српске, каквих на жалост има, већ је у овогодишњој одржао бесједу која ће се памтити, као што се памти бесједа такође познатог српског глумца и великог патриоте, Милоша Биковића, одржана у Бања Луци поводом Дана Републике 2020. године
• Један од Костићевих пријатеља, донедавни министар полиције Драган Лукач, претрпео је можда најјачи удар јер је таквим нападима био изложен скоро годину дана током одржавања скупова Правда за Давида у Бања Луци. Био је изложен правом медијском линчу, а све због свог патротизма и преданости с којом је градио МУП Републике Српске. А недавно је правоснажно осуђен на три мјесеца затвора због инцидента са Драшком Станивуковићем у здању Народне скупштине. Нико од оних који су у дужем временском периоду свакодневно атаковали на његову породицу није кажњен ни прекршајно

Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ

У ИНТЕРВЈУУ датом веома популарном порталу Спутник у емисији „Маша и …“ у мају ове године, дакле прије више од два мјесеца, познати српски глумац Вук Костић изнио је мишљење о различитим темама. Говорио је о данас запостављеним традиционалним и породичним вриједностима, о помањкању пажње која се посвећује дјеци, о времену свог одрастања и вриједностима којима га је учио његов отац, па све до утицаја спољног фактора на дешавања на овим просторима и тренутне глобалне политичке сцене на којој се један глумац „можда и сувише уживео у своју улогу“.  

Професионално остварен  у великом броју позоришних представа, филмова и телевизијских серијала, овај наш даровити глумац миљеник је публике. За своја умјетничка остварења освојио је велики број награда.

Образован, шармантан и човјек са снажним ставом није подобан одређеним креаторима јавног мњења те није добродошао у савремени контролисани медијски простор. Неријетко нападан због својих хобија: лова и риболова, нескривеног родољубља и данас тако ријетких витешких начела, у дигиталном свијету у последњих неколико дана изложен је малтретирању.

Изјаве о односима Срба и Хрвата који, свима нам је познато, имају своју дубоку историјску позадину, два мјесеца по објављивању разговора, изазвале су бројне нападе.

Истргнуте из контекста и општег тона разговора који није имао ни примјесу мржње, зла и никако није био ратнохушкачки, Костићеве изјаве су постале предмет бројних коментара.  

Смјерно, смирено, бираним ријечима, с намјером, да би се сачували људски животи, да би се избјегло понављање трагедија, страдања и унесрећивања многих породица са обје стране, овај даровити глумац је метафорично предложио подизање „Берлинског зида“.

Али, ко данас слуша пажљиво, ко је у његовом гласу осјетио трачак осмјеха при изговору тог појма чијим падом је симболично укинут биполарни свијет, ујединила се Њемачка, а почео распад СФРЈ?  

Није ли бољи Хладни рат, чијим симболом се Костић послужио, него оружани сукоби у којима људи гину?

И у тих тридесет и кусур година су нас научили да и прије него што нешто изговоримо или напишемо, добро промислимо, јер ћемо се наћи на удару или бити предмет медијског линча.

Многи подлијежу аутоцензури, а Костић је сасвим смирено, пристојно и бираним ријечима изнио свој став. И никог није увриједио. А став и мишљење, уколико нису једнообразни глобалној политици, постали су гријех, па макар их изговорио и умјетник са нарочитим сензибилитетом.

Зашто су са „задршком“ из лежерно датог интервјуа, у емисји која има управо такав концепт, истргнуте двије реченице и почела права хајка на Вука Костића то знају најбоље уредници хрватских, сарајевских, али и другосрбијанских медија који су се у њу упустили.

Вук Костић није од глумаца који избјегавају да учествују у свечаној академији поводом Дана Републике Српске, каквих на жалост има, већ је у овогодишњој одржао бесједу која ће се памтити, као што се памти бесједа такође познатог српског глумца и великог патриоте, Милоша Биковића, одржана у Бања Луци поводом Дана Републике 2020. године.

Хајкаши се држе познате мантре по којој се истина не заснива на чињеницама већ на утисцима. То већ потпада у зону хибридног ратовања, тако очигледној у извјештавању из Украјине, и иначе присутној и у земљама које нису захваћене ратним пожаром.

Постављам питање: није ли индикативно да се овај разговор тек послије два мјесеца нашао на мети новинара?

Од тренутка када су договорени заједничка сједница влада Србије и Републике Српске и заједничко обиљежавање дана сјећања на страдале и прогнане у Олуји – заказано за 4. август ове године у Приједору – почела је и медијска хајка на глумца Вука Костића. Или је то можда због репризирања пете и шесте сезоне серије „Убице мог оца“ и серије „Мочвара“, или  филмова „Кругови“, „ Љубав и други злочини“ и „Дара из Јасеновца“?

Због свега што је учинио умјетничком и професионалном ангажману, сјајно одиграних улога и порука изнесених у овогодишњој бесједи за Дан Републике Српске наш признати глумац, истинољубиви човјек и родољуб Вук Костић, заслужује подршку.

Све ово пишем, јер сам и сам био изложен сличним нападима, оружјем и методама хибридног ратовања чије су посљедице разорне. То су методе којима се жели дискредитовати и психички сломити личност, са циљем потпуног уништавања кредибилитета и каријере. А мотив је увијек политичке природе.

Један од пријатеља Вука Костића, донедавни министар полиције Драган Лукач, претрпео је можда најјачи удар јер је оваквим нападима био изложен скоро годину дана током одржавања скупова Правда за Давида у Бања Луци. Био је изложен правом медијском линчу, а све због свог патротизма и преданости с којом је градио МУП Републике Српске.

Можда је највише трпила његова породица, односно четверо малољетне дјеце.

Исти тај Драган Лукач недавно је правоснажно осуђен на три мјесеца затвора због инцидента са Драшком Станивуковићем у здању Народне скупштине. Нико од оних који су у дужем временском периоду свакодневно атаковали на његову породицу није кажњен ни прекршајно.

Има ли правде за Драгана Лукача? Или је она селективна, политички обојена, и данас уперена против истинских патриота, што Драган Лукач и Вук Костић истински јесу?

Ових дана је Габријел Ескобар, можда тренутно најважнији Американац на Западном Балкану јавно поручио политичким странкама које треба да приступе формирању Владе Црне Горе: „У црногорску владу могу они који подржавају НАТО, ЕУ и Украјину“. А шта ћемо са онима који су за војну неутралност своје државе, који су евроскептици и на сукоб у Украјини имају другачији поглед?

На њих се отварају плотуни из медијске артиљерије која је, зна се под чијом контролом.

Те цијеви су биле уперене и на Драгана Лукача, и на Вука Костића, и на толико њих.