- Mигранти за путовање у ЕУ добију 11.000 долара и програмиран смарт телефон са увезаним мрежним групама, упуствима и телефонским бројевима преводилаца из НВО сектора. На располагању су им и правна помоћ и савјети за алтернативни план. Мигрантима се новац уплаћује сукцесивно, сходно етапама које превале, на no-name Mastercard које добију приликом доласка у Грчку, а трансфер новца се врши и посредством Western Union
- Од нових мигрантских таласа, а са 95% чине их млади, старости од 20 до 35 година – који приликом сусрета са полицијом изјављују да бјеже од војске и рата у Сирији, иако долазе из Пакистана, Судана, Авганистана, Ирака и Либије – очекује се да „пробију“ мађарски зид. Међутим, Орбан је недавно ојачао ограду на мађарској граници. Стога се Орбану, али и Додику, који је такође схватио игру око миграната, спремају протести ради „промјене режима“
- Мигрантима придошлим с Блиског истока и Пакистана, а којима у Њемачкој буде ускраћено право на азил и даљи боравак, слиједи депортација у земљу у којој су регистровани, а то је Србија. И то иде у прилог Сорошовим плановима, а он сматра да ће исламски фактор на Балкану држати Русе даље од региона. Сорош процјењује, а то је и став америчке „дубоке државе“, да је Балкан „контакт тачка“ Њемачке и Русије
Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ
ПРЕДСЈЕДАВАЈУЋИ Предсједништва БиХ, Милорад Додик, отпутовао је у тродневну посјету Мађарској, гдје се састао са представницима Срба у овој земљи и СПЦ, као и са мађарским премијером Виктором Орбаном. Био је то логичан и очекиван потез државника који прати геополитичка кретања.
Након више него успјелог сусрета са Ердоганом, Додик је о горућим политичким и безбједносним питањима Балкана разговарао и са Орбаном, и то непосредно након што се Орбан вратио из САД, гдје је отишао на позив америчког предсједника Трампа. Наравно да су на дневном реду Додиковог састанка са Орбаном биле теме које се тичу билатералних односа БиХ и Мађарске, али је, свакако, основна тема била мигрантска криза.
Мађарски премијер је жестоко критикован од ЕУ што је поставио ограду, како би зауставио проток миграната, и спријечио их да на незаконит начин уђу у његову земљу.
Виктор Орбан је брже од свих схватио да се мигрантски инжињеринг може третирати као напад на суверенитет земље.
Обавјештајна служба Мађарске је трагала за одговорима на питања одакле мигрантима новац након ратова који су вођени у њиховим земљама, и како то да је код свих миграната пронађена приближно иста сума новца?
Одговор до којег су дошли гласио је да мигранти за путовање у ЕУ добију 11.000 долара и програмиран смарт телефон са увезаним мрежним групама, упуствима и телефонским бројевима преводилаца из НВО сектора. На располагању су им и правна помоћ и савјети за алтернативни план.
Мигрантима се новац уплаћује сукцесивно, сходно етапама које превале, на no-name Mastercard које добију приликом доласка у Грчку, а трансфер новца се врши и посредством Western Union.
Према сазнањима којима располаже Мађарска, у позадини финансирања миграната су америчке агенције, а намјера је дестабилизација ЕУ и цијелог континента.
Недавно је у чланку који је објавио Market Watch под насловом „Ево мог плана за рјешавање проблема азиланата“ Сорош критиковао Орбана, наводећи да Орбанова политика „пријети уништењем и подјелом ЕУ“. У том контексту Сорош промовише отварање хиљада НВО како би се олакшала масовна миграција у ЕУ.
Орбан је узвратио тврдњом да они који поздрављају долазак миграната играју према Сорошовим правилима и да су у Сорошовим рукама.
Орбан је схватио игру Сороша и Ротшилдовог круга и одлучио да постави ограду. ЕУ га је критиковала, приказала као диктатора и ксенофоба, али је цинизам ЕУ постао парадокс јер је Орбан све радио у складу са прописима ЕУ. Наиме, ЕУ захтијева да се према мигрантима поступа сходно прописима, односно да мигранте приликом уласка у зону Шенгена на граници полиција региструје. Орбан се критикује управо због поштивања тих прописа.
Париски Le Monde, који је увијек против Орбана, објавио је текст у којем се износи да Орбан покушава да криминализује илегалне имигранте.
Читава стратегија подразумијева коришћење Арапа као оружја у сврху дисфункције ЕУ и Европе уопште, при чему се посебна пажња придаје Балкану.
Од нових мигрантских таласа, а у 95% чине их млади, старости од 20 до 35 година – који приликом сусрета са полицијом изјављују да бјеже од војске и рата у Сирији, иако долазе из Пакистана, Судана, Авганистана, Ирака и Либије – очекује се да „пробију“ мађарски зид. Међутим, Орбан је недавно ојачао ограду на мађарској граници.
Стога се Орбану, али и Додику, који је такође схватио игру око миграната, спремају протести ради „промјене режима“.
Ако пажљивије посматрамо стиснуту шаку америчких обојених револуција које позивају младе на побуну, схватили бисмо да неолиберализам продубљује контролу над човјечанством усвајајући љевичарске револуционарне методе и симболе.
„Револуција у боји“ подразумијева транспорт више хиљада људи на мјесто одређено за протесте путем НВО сектора, иза којег, по правилу, стоје стране службе.
Руски амбасадор у Француској, Александар Орлов, поводом мигрантских таласа изјавио је да види да само млади бјеже, наводно од рата, иако би требало да бране своју земљу, али да не може а да не примијети, да у мигрантским таласима има занемариво мали број жена и дјеце, иако су у сличним ситуацијама жене и дјеца у највећем броју.
Европски медији и даље избјегавају да цитирају Гадафија да Европи, у случају његовог свргавања, пријети опасност од миграната и оперативаца Ал Каиде, који ће доћи прерушени у мигранте.
Западноевропски медији игноришу и упозорење Башара ел Асада да хиљаде терориста Ал Каиде и Исламске државе долазе у Европу као мигранти.
Како протумачити потез њемачке владе која је прије двије године организовала конференцију у Берлину под називом „Дијалог и визија за Њемачку 2050“, а на којој су предложени нови социолошки термини попут „имиграциона позадина“?
У брошури која је објављена након конференције наводи се да ће се различите етничке скупине до те мјере измијешати да ће сви имати „имиграциону позадину“.
То иде у прилог Ротшилдовој тези о свјетској влади по којој ће мигранти заборавити на поријекло и више неће бити важно ко је ко, јер по замисли глобалиста, једини идентитет који ће опстати биће идентитет потрошача.
За не повјеровати је да се под покровитељством једне озбиљне владе објави документ који је чиста утопија.
Након што је постало јасно да Арапи одбијају да се асимилирају, и да се Арапи селефисти не могу интегрисати у њемачко друштво, власт је покренула процес привлачења младих, али и асимилацију читавих породица с Балкана, јер је општепознато да се балкански народи лако асимилирају и да већ друга генерација имиграната с Балкана не говори матерњи језик већ искључиво њемачки.
С придошлицама са Балкана би се могао успоставити својеврсни баланс у Њемачкој.
Егзодус младих с Балкана се организовано промовише посредством друштвених мрежа и законодавним олакшицама.
Мигрантима придошлим с Блиског истока и Пакистана, а којима у Њемачкој буде ускраћено право на азил и даљи боравак, слиједи депортација у земљу у којој су регистровани, а то је Србија.
И то иде у прилог Сорошовим плановима, а он сматра да ће исламски фактор на Балкану држати Русе даље од региона. Сорош процјењује, а то је и став америчке „дубоке државе“, да је Балкан „контакт тачка“ Њемачке и Русије.
Како би се спријечила економска и политичка интеграција Русије с Њемачком, неопходно је да се и Русија и Њемачка удаље с Балкана. То је у позадини наглог повратка САД и Британаца на Балкан.
Други пројекат осмишљен са истим циљем је Иницијатива „Три мора“, коју чини 12 европских држава. Циљ иницијативе званично је јаче повезивање земаља које излазе на Балтичко, Црно и Јадранско море, али се овај амерички коридор од Балтика до Црног мора заснива на плану о раздвајању Њемачке и Русије. САД не желе да се њемачка технологија споји с руским природним ресурсима, што се могло видјети из јавно испољеног америчког става према Сјеверном току 2.
Њемачка је одустала од пароле „Добро дошли мигранти“, али Сорош није одустао од својих планова. А Сорошев план је монструозан и подразумијева пресељење милиона миграната са сјевера Африке, из Пакистана и Авганистана, па чак и Ујгуре из кинеске провинције Синкјанг Сорош намјерава населити у Европу.
У првој фази мигрантима би биле затрпане Србија и БиХ, јер ЕУ показује „нулту стопу“ толеранције према мигрантима, што се види из понашања хрватске полиције према мигрантима на граници са БиХ.
Виктор Орбан је прозрео мигрантски инжињеринг, заштитио мађарске границе и јавно рекао да је мигрантска криза њемачки проблем. Од њега се има шта чути и научити.
Срдачан пријем који је приредио Милораду Додику и изјава да Српска ужива велико поштовање у Мађарској, и да односе Мађарске са Републиком Српском треба интезивирати, указује да је након састанка са Ердоганом Додик укњижио још један велики геополитички поен.
Узгред, односи Ердогана и Орбана су изузетно добри.
1 коментар