Ћеранић: СДА је била генератор рата у БиХ, треба да оде са политичке сцене – ако и не стоји иза напада у Илиџи

• Аљоша Чампара, федерални министар унутрашњих послова, јавно је поставио питање да ли постоје налогодавци за напад на српску дјецу и изразио наду да ће Тужилаштво дати одговор на то питање. На тај начин је отворио расправу о потенцијалном политичком контексту догађаја, односно, прећутно указавши на могућност да политичке структуре поражене на претходним изборима, не желећи да оду, сију мржњу и страх, јер без њих „нема Босне“
• Некако се у сумње у СДА уклапају и плакати ових дана присутни на више сарајевских зграда, а на којима се лидери „осморке“, политичке коалиције која у Федерацији треба да преузме власт, пореде са Фикретом Абдићем, којем су у Сарајеву одавно „прилијепили“ етикету издајника
• У напад на дјецу из Београда уклапа се и објављивање повјерљивог документу о кретању и доласку у Сарајево Данила Вучића, сина предсједника Србије

Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ

„ШАМПИОН јуниор куп“ је међународни фудбалски турнир за млађе категорије који се сваке године одржава у Сарајеву, прецизније, на подручју сарајевске општине Илиџа.

Учесници су клубови углавном из држава насталих дисолуцијом бивше СФРЈ, а учесници дјечаци узраста од осам до четрнаест година.

Манифестација за сваку похвалу. Међутим, током утакмице клубова Звездара из Београда и Дуго село из Загреба, група дјечака из Сплита загрлила се и уз поскакивање скандирала: „Убиј, убиј Србина“.

Згражавање родитеља који су били у пратњи дјечака из Београда подијелио је и тренер Сплићана и ушуткао своје фудбалере. Рекли бисмо да се радило о инциденту који не би заслужио ширу пажњу да није услиједио наставак. Коначно, дјеца копирају старије, и скандирање тог типа, које је, наравно, за сваку осуду, чуле су сеи видјело на стадионима.

Међутим, група сарајевских младића атаковала је у поподневним часовима родитеље дјечака из Београда на начин да су употријебили сузавац, а затим је услиједио физички напад уз повике: „Само смо вас Србе чекали“!

Један од родитеља убоден је ножем у бутину. Сарајевски медији су објавили да су нападачи имали бордо фантомке, што упућује на навијачке групе ФК Сарајево, чији припадници који сами себе називају „Хорде зла“.

Дјеца фудбалери су све то посматрала. Догађај је снажно медијски одјекнуо и наишао на свестрану осуду. Полиција је реаговала врло ефикасно.

Изгредници су брзо пронађени и приведени. Суткиња за претходни поступак седморици осумњичених за насилничко понашање одредила је једномјесечни притвор, а тројици мјере забране.

На напад на Илиџи реаговале су политичке структуре и јавност. Тако је предсједник Србије, Александар Вучић, направио паралелу између немилог догађаја на Илиџи и напада на српску дјецу на Косову.

Вилдана Селимбеговић, главна и одговорна уредница сарајевског дневног листа „Ослобођење“, у ауторској колумни под називом „Сарајевска туга и срамота“ догађај је окарактерисала као хорор и подсјетила да је новинар ТВ канала О (у власништву „Ослобођења“) Кенан Ћосић данима засут пријетњама због интервјуа са Борисом Малагурским, аутором филма „Република Српска: Борба за слободу“.

Разумљиво, најгласније се реаговало из Републике Српске, гдје се понегдје у јавном дискурсу и даље користи израз „политичко Сарајево“, који је постао дискутабилан.

Да ли одлазећу СДА и надолазећу „осморку“ треба „трпати у исти кош“?

Или израз „политичко Сарајево“ треба да оде заједно са СДА?

Аљоша Чампара, федерални министар унутрашњих послова, јавно је поставио питање да ли постоје налогодавци за напад на српску дјецу и изразио наду да ће Тужилаштво дати одговор на то питање.

Министар је на тај начин отворио расправу о потенцијалном политичком контексту догађаја, односно, прећутно је указао на могућност да политичке структуре поражене на претходним изборима, не желећи да оду, сију мржњу и страх, јер без њих „нема Босне“.     Некако се у сумње у СДА уклапају и плакати ових дана присутни на више сарајевских зграда, а на којима се лидери „осморке“, политичке коалиције која у Федерацији треба да преузме власт, пореде са Фикретом Абдићем, којем су у Сарајеву одавно „прилијепили“ етикету издајника.

Руку на срце, у БиХ сваки безбједносни догађај веома лако из безбједносног „клизне“ у политички дискурс, тако да није никакво чудо што се и у хулиганском нападу на дјецу тражи политички контекст.

Свака власт има контакт са навијачким групама. Коначно, у ратне бубњеве на простору некадашње Југославије најприје се ударало на фудбалским стадионима. Понашање навијачких група представља шири друштвени проблем који се истражује, али се често не предузимају адекватне мере. О превентиви се говори тек када „пође по злу“.

Немиле сцене и имамо јер се мало тога чини у смислу толеранције и суживота. Новинарку која ми је поставила питање „како се то дешава у Сарајеву, а у Београду је увијек мирно“, подсјетио сам на Беливукову групу која је на стадиону Партизана имала мучилиште, а жртве потом одводила и звјерски убијала у кући у Ритопеку. И ко зна да ли би Беливукови и данас били на окупу да нису себи поставили превисоке циљеве.

У нападе на дјецу уклапа се и објављивање повјерљивог документу о кретању и доласку у Сарајево Данила Вучића, сина предсједника Србије.

Данило Вучић је штићена личност и има право на лично обезбјеђење.

СДА, генератор ратних сукоба у БиХ, треба да оде са политичке сцене. Што прије то боље по БиХ.