Ћеранић: СДА треба да због добробити свих народа у БиХ буде што прије развлашћена

• Током посјете Абу Дабију Александар Вучић је прокоментарисао обраћање предсједника Путина Федералној скупштини Русије и у том контексту навео да ће се борбе у Украјини наставити, што ће, по њему, додатно отежати позицију Србије у политичком и војном смислу. Уједно, нагласио је, али без ширег појашњења, да ће се на украјинском ратишту догодити велике промјене, „у политичком деловању и са западне стране према Србији“
• У Српској не маре за притиске те врсте. Делегација Народне скупштине РС на позив руске Думе отпутовала је у Москву. Планирано је да се предсједник Стевандић и представници трију политичких партија састану са Валентином Матвијенко предсједавајућом Савјета Федерације, на чији позив су и отишли у Русију. Стевандић и посланици из РС разговараће и са предсједавајућим Думе Вјачеславом Володином и првим замјеником министра иностраних послова РФ Владимиром Титовом
• Као што се и могло очекивати, из Сарајева је одјекнула „жестока паљба“ по Стевандићу који је већ проглашен за „Додиковог Вулина“. Испредају се шпијунске приче, руски обавјештајци проналазе се „испод сваког камена“. Како и не би, када је објелодањен податак да је за „сузбијање малигног руског утицаја“ у БиХ из америчких фондова издвојено 80 милиона долара, за „невладине организације, медије и друге организације“

Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ

СВЈЕТСКА јавност, па тако и она у Босни и Херцеговини, с нестрпљењем је ишчекивала Путиново обраћање Федералној скупштини.

Да се нешто важно очекује могло се примијетити и у Москви, посебно на мјестима јавног окупљања. Концентрација Росгвардије, унутрашње војске Русије, била је изузетно примјетна – као упозорење противнику да су снаге безбједности будне.

Путинова најважнија порука гласила је да Русија обуставља учешће у Споразуму о смањењу стратешког офанзивног наоружања (СТАРТ3).

То је једини руско-амерички режим контроле нуклеарног оружја. Ријеч је, дакако, о контроли нуклеарних бојевих глава.

Путин је упутио и низ других порука које су, истина, више личиле на анализу узрока специјалне војне операције, што је и даље руски званичан назив за ангажман војних снага у Украјини. Показана је и спремност да Русија ствари „истјера до краја“.

Говорио је Путин и о информационим операцијама које се воде против Русије, а чији циљ су млади људи. Споменута је и намјера Англиканске цркве да прогласе родну неутралност Бога. У том контексту Путин је цитирао Јеванђеље: Опрости им Господе, не знају шта чине!

Искуство стечено током специјалне војне операције је непроцјењиво, нагласио је предсједник Путин. И према ријечима војног експерта Владислава Шуригина, искуство које су руске оружане снаге стекле током специјалне операције биће важан фактор њиховог развоја у годинама које долазе. Штавише, студираће се у НАТО-у и САД-у, тврди овај експерт.

“Сада руска војска учествује у новој врсти оружаног сукоба. Претходно искуство оружаних снага Русије стечено током сиријске операције, као и борбених дејстава у Чеченији и Авганистану, овде није применљиво“, истакао је Шуругин.

„У борбеним сукобима у Украјини видимо некакав хибрид. С једне стране, то је потпуни високотехнолошки оружани сукоб, али с друге стране постоје сви знаци локалног сукоба.“

Одустало се од праксе стварања батаљон-тактичких група, објаснио је он и додао да су се такве групе показале превише слабим и неспособним за борбу са одлучним циљевима и појаснио да је у току формирање пуноправних комбинованих дивизија од скоро 20.000 људи.

Скот Ритер, бивши амерички обавјештајац, није једини у обавјештајном свијету који прогнозира да ће се сукоб у Украјини завршити до краја љета или с почетка јесени ове године.

Американци као да постепено пажњу домаће јавности преусмјеравају према Кини као наредном циљу. Кина није устукнула пред отвореним пријетњама због сарадње с Русијом, већ је из Пекинга поручено да сарадња не да ће се наставити, већ ће бити свестранија и већа.

На терену руски војници напредују, нарочито на подручју Артјомовска, односно Бахмута, како Украјинци зову ово стратешко мјесто око којег се воде велике борбе. Јуришни одреди Вагнер групације свакодневно остварују напредак.

Војни новинар Јуриј Подољака у емисији „Радио КП“ скренуо је пажњу на то да команда украјинске војске више не сматра Артјомовск за одбрамбену тачку. „Половина гарнизона Артјомовска напустила је „котао“ и повукла се на нове положаје. Отуда закључујем о предаји Артјомовска. Нико неће нападати канџе које обухватају град“, објаснио је овај новинар.

Према његовим речима, у наредним данима биће могуће видети расплет.

Током посјете Абу Дабију предсједник Србије Александар Вучић је приликом обраћања медијима коментарисао обраћање предсједника Путина Федералној скупштини Русије и у том контексту навео да ће се борбе у Украјини наставити, што ће, по њему, додатно отежати позицију Србије у политичком и војном смислу. Уједно, нагласио је, али без ширег појашњења, да ће се на украјинском ратишту догодити велике промјене, „у политичком деловању и са западне стране према Србији“.

У Републици Српској не маре за притиске те врсте.

Делегација Народне скупштине Републике Српске на позив Руске Думе отпутовала је у Москву. Планирано је да се предсједник Стевандић и представници трију политичких партија састану са Валентином Матвијенко предсједавајућом Савјета Федерације, на чији позив су и отишли у Русију.

Стевандић и посланици из РС разговараће и са предсједавајућим руске Думе Вјачеславом Володином и са првим замјеником министра иностраних послова Руске Федерације Владимиром Титовом.

Као што се и могло очекивати, из Сарајева је одјекнула „жестока паљба“ по Стевандићу који је већ проглашен за „Додиковог Вулина“. Испредају се шпијунске приче, руски обавјештајци проналазе се „испод сваког камена“.

Како и не би, када је објелодањен податак да је за „сузбијање малигног руског утицаја“ у БиХ из америчких фондова издвојено 80 милиона долара, за „невладине организације, медије и друге организације“.

СДА, партија која због добробити свих народа у БиХ треба што прије да буде развлашћена, пружа очајнички отпор да и даље била важан политички фактор, бар на нивоу Федерације БиХ.
Ако се то догоди, БиХ ће и даље бити земља дубоких подјела у којој се и на изградњу гасовода, ауто-путева и хидроцентрала гледа са политичком диоптријом.