- Поводом 30 година Републике, у Бањалуци ће бити као никад младости у свечаном дефилеу, никад више поноса и радости. Упркос свему. Шест шпалира кадета Полицијске академије пратиће припадници специјалних јединица, жандармерије, шпалири студената…
- Противници Српске нису одустали од намјере да она политички нестане. За очекивати је ескалацију њиховог бијеса одмах након Дана Републике и испољене снаге Српске. А избори су прилика за промјену власти, која се показала као тврдокорна и непоколебљива. Агенти хаоса неће мировати
- Пробрани медији треба да припреме атмосферу за одржавање протеста и перформанса, а све скупа треба да утиче на јавно мњење Српске, како би на изборима побиједили они који су по вољи амбасада, и које јавно хвали Изетбеговић. Са те стране на институције Српске стизаће оптужбе за криминал и корупцију…
- Српска ће одговорити враћањем отетих надлежности… Палмер и други представници међународне заједнице у БиХ (која се своди на ОХР, америчку и британску амбасаду) и даље су ту, са истом политиком. Оно што се суштински промијенило јесте ојачана позиција Русије, уз коју је и Кина, у одбрани Српске
Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ
ДЕВЕТИ јануар је прилика да се истакну заставе, али и да Улицом краља Петра I Карађорђевића продефилују шпалири полиције, омладине, спортских клубова, борачких организација.
Шест шпалира кадета Полицијске академије пратиће припадници специјалних јединица, жандармерије, шпалири студената.
Само ће невладине организације бити представљене са преко двије хиљаде учесника.
Поводом 30 година Републике, биће као никад младости у свечаном дефилеу, никад више поноса и радости. Упркос свему.
Да они којима Српска није на срцу неће мировати свједочи покушај паљења српске заставе у Војковићима на Илиџи, недавна провокација када је аутомобил са ратном заставом тзв. Армије БиХ прошао Источним Сарајевом, свакодневно исијавање мржње на друштвеним мрежама.
На то смо се некако и навикли. Оно што је карактеристично за наступајућу годину јесте да је изборна. Тако ствари постају сложеније.
Претходна изборна година била је 2018. Остаће упамћена по политизацији једне трагедије, када се смрт једног младића настојала приказати као државни пројекат у који су били умијешани сви, од полиције до врха државе.
Досад невиђена манипулација на простору Српске била је подржана од опозиционих партија, страних амбасада, политичког Сарајева и стимулисаних медија.
Шта је био њихов заједнички интерес?
Једнима долазак на власт, другима урушавање Српске до потпуног нестанка.
Удружени подухват кулминацију је имао 5. октобра, када је велики митинг на Тргу Крајине требало да се заврши нападом на полицију и упадом у Народну скупштину, што је класика у свим приручницима за обојене револуције.
Скупштина је народна, зато је народ у њој – те реченице држали су се демонстранти од Београда до Украјине, односно у свим земљама које су опустошиле обојене, боље речено црне револуције.
А изабрани датум, 5. октобар, имао је своју симболику. У таласу народног незадовољства тог дана је 2000. године свргнут Милошевић, о креаторима великог протеста ће нас упознати Тим Маршал у сада већ култној књизи „Игра сенки – Петооктобарска смена власти“.
Власт ДОС-а опустошила је Србију у економском, војном и политичком смилсу. Стога Пети октобар у српском народу има негативну конотацију, али тога у надлежним амбасадама нису били свјесни. Али, бањалучка реплика Петог октобра није успјела због чврстине полиције, иза које је стајала одлучна власт.
Бањалучки петооктобарци нису имали храбрости да нападну институције Српске највише због ледонохладног израза министра Лукача, којег и странци називају Ice man.
Тако су Драгана Лукача још 1997. године описали аналитичари ЦИА: високоморалан, не одступа од својих убјеђења, ледено хладан.
Свечани дефиле 2018. године, када је МУП Српске представио Заставни вод у свечаним униформама, показао је да Српска не преза од испољавања симбола државности и да у Српској знају да симболиком изразе своју мисао и осјећања.
Униформе су и по боји и по кроју скоро идентичне униформама Гарде Војске Србије. Разлика је једино у руској шапки.
Одлике државности представљене на дефилеу биле су повод за бијес Сарајева и за митинге који су у Бања Луци трајали током цијеле 2018. године.
„Додик побиједио и стране амбасаде и обавјештајне службе, а и Сороша и његове пулене“ – био је наслов текста који сам на порталу Све о Српској објавио 5. новембра, након што су резултати општих избора били потпуно извјесни.
Књигу „У дворишту малих Руса“, у којој је сабрано све што сам те 2018. написао, завршио сам текстом под насловом „Додикови ставови изнијети Палмеру доказ су да Српска има стратегију и за опстанак“.
Пасус којим завршавам поменути текст дословце гласи: „Посљедњи је моменат да се направи стратегија у којој ће бити дефинисано гдје смо, с ким смо, и куда идемо. Судећи према чврстом ставу који је Милорад Додик изнио у разговору са Метју Палмером, та стратегија у Републици Српској постоји.“
Колико сам тада био у праву свједочи иницијатива о враћању отетих надлежности, коју је управо Додик покренуо.
Палмер и други представници међународне заједнице у БиХ (која се своди на ОХР, америчку и британску амбасаду) и даље су ту, са истом политиком. Оно што се суштински промијенило јесте ојачана позиција Русије, уз коју је и Кина, у одбрани Српске. Исправније би било рећи „ у одбрани Дејтона“ јер се све што званичници и институције Српске траже своди на повратак Дејтонском мировном споразуму, који је захваљујући страном интервенционизму, овај међународни споразум искривио до непрепознавања.
Временом, и други су дигли главу да помогну обесправљеном српском народу у БиХ, првенствено Влада Мађарске, али се на разумијевање наишло и у Хрватској, Словенији …
У Сарајеву најприје невјерица, затим звецкање оружјем а потом испољавање мржње према сваком ко није за унитарну БиХ.
Постало је јасно да Српска има стратегију за опстанак и да од ње неће одступити.
Зашто је важно сада на почетку 2022. говорити о 2018. години?
Зато што је изборна, и што противници Српске нису одустали од намјере да она политички нестане. Избори су прилика за промјену власти, која се показала као тврдокорна и непоколебљива. Агенти хаоса неће мировати.
За очекивати је ескалацију њиховог бијеса одмах након Дана Републике и испољене снаге Српске.
Можемо ли очекивати нешто ново и другачије од удараца које нам непрекидно задају стимулисани портали, сајтови, блогери, тв станице и невладине организације на страним донацијама?
Мали су изгледи да ће се нешто слично догодити. Пробрани медији треба да припреме атмосферу за одржавање протеста и перформанса, а све скупа треба да утиче на јавно мњење Српске, како би на изборима побиједили они који су по вољи амбасада, и које јавно хвали Изетбеговић.
Са те стране на институције Српске стизаће оптужбе за криминал и корупцију.
Српска ће одговорити враћањем отетих надлежности.
Додај коментар