Ћеранић: Сукоби у Украјини могли би се одразити на Балкан, првенствено на БиХ

• И Руси у Донбасу и Срби у БиХ су присутни одвајкада. И једни и други су били кохезиони елемент у заједничким државама – Југославији, односно СССР, и једни и други су близу својих матица – Србије и Русије. А данас се суочавају са сличним пријетњама
• Рат у Украјини је потребан онима који желе првенствено дестабилизацију ЕУ, погоршање руско-њемачке економске сарадње, стављање Русије на „црну листу“. Самој Украјине је намијењен статус „колатералне штете“
• Украјинци очекују интервенцију и помоћ НАТО – то исто тражи политичко Сарајево, гдје не би мањкало оних који би повлачили паралелу: ако Русија може да интервенише у Украјини – зашто НАТО не би интервенисао у БиХ?

Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ

ШТА је амерички предсједник Џо Бајден хтио постићи помпезном најавом да ће руски напад на Украјину почети 16. фебруара – тешко је рећи.

Оно што је постигао била је паника која је нагнала Украјинце да напуштају своју земљу. Имућнији земљу су напуштали изнајмљеним пословним авионима. Други су се сналазили како су знали и умјели. Пале су цијене на тржишту некретника, домаћа валута, гривна, доживјела је крах.

Према званичним подацима из украјинских банака подигнуто је 12,5 милијарди долара.

Обећање британских таблоида да ће се руска инвазија догодити у ноћи 16. фебруара није се остварило. Руси су збијали шале на рачун британских најава, а Марија Захарова, портпарол Министарства спољних послова Руске Федерације, љубазно је замолила „средства масовних дезинформација САД и Велике Британије“ да објаве распоред руских инвазија за наредну годину како би могла планирати одмор.

Руски одговор на најаву инвазије био је повлачење руских трупа са украјинских граница, али „средства масовних дезинформација“ наставила су по своме.

„Руска инвазија“ сада се најављује за 20. фебруар.

Politico је понудио детаљно појашњење: „Нагласак на 16. фебруара био је јасан: медијски извјештаји су примијетили како је Џо Бајден обавијестио западне лидере да би Русија могла започети своју инвазију управо тог дана. Аналитичари су нам рекли да је опсесија 16. фебруаром скренула пажњу са стварних датума“.

Зашто је сада изабран 20. фебруар? Зато што се тада завршавају руско-бјелоруске војне вјежбе, зато што се тог дана завршава Минхенска безбједносна конференција, зато што је то посљедњи дан Зимских олимпијских игара у Пекингу, а Москва, ето, не жели да започне инвазију прије церемоније затварања – само су нека од објашњења.

CNN упорно тврди да се бројност руских снага на граници са Украјином повећава и да је тренутно 148.000 руских војника спремно за инвазију.

Замјеник британског министра оружаних снага Џејмс Хипи рекао је да је „руска инвазија неизбјежна“, а према његовим ријечима Руска Федерација је већ изградила мостове преко ријеке Припјат у близини бјелоруско-украјинске границе, војне формације су сада гурнуте на „нападачке позиције“, а теренске болнице спремне за „војни сукоб“.

„Дакле, то би се могло догодити данас, сутра, следеће сриједе… послије двије недјеље, али у сваком случају, то је неизбјежно.“

Узалуд је украјински предсједник Владимир Зеленски, суочен са погубним посљедицама ратних игара, молио западне партнере да понуде аргументе за најаве руске инвазије. Аргументи му нису представљени, а медијских најава било је све више.

Истина, руски медији припремали су своје становништво за ратна дејства. У Русији се, иначе, припреме за одбрану земље одвијају у континуитету. Основци од седмог до деветог разреда имају предмет Безбједност и заштита, у склопу којег се одржавају такмичења, односно олимпијаде у дисциплинама као што су бацање гранате (пластичне), пуњење шаржера „калашњикова“, одређивање удаљености у простору, пружање помоћи повређеноме.

Свијест о „родини“ код младих је изражена. Код нас напуштени концепт општенародне одбране и друштвене самозаштите у Русији је унапријеђен и сходно потребама непрестано се иновира.

О техничким достигнућима у војној индустрији сувишно је и говорити. Евентуални рат између Русије и Украјине не би дуго трајао, као што дуго није трајао ни сукоб Русије с Грузијом (који су изгледа сви заборавили).

Међутим, рат је потребан онима који желе првенствено дестабилизацију ЕУ, погоршање руско-њемачке економске сарадње, стављање Русије на „црну листу“.

Што се Украјине тиче, њој је намијењен статус „колатералне штете“.

Да ли је рат у Украјини могућ?

Јесте. Та опција је отворена у случају напада украјинских снага на Доњецк и Луганск. Руски званичници су нагласили да неће дозволити убијање три и по милиона Руса колико их на тим подручјима тренутно живи.

Између положаја руског становништва у Доњецку и Луганску, односно Донбасу, и положаја Срба у БиХ могу се повући аналогије.

И Руси у Донбасу и Срби у БиХ су присутни одвајкада, у оба случаја они су били кохезиони елемент у заједничким државама Југославији, односно СССР, и једни и други су близу својих матица – Србије и Русије, и данас се суочавају са сличним пријетњама.

Као што Украјинци очекују интервенцију и помоћ НАТО-а, то исто тражи политичко Сарајево.

Стога би се и сукоби у Украјини могли одразити на Балкан, првенствено на БиХ, не само у погледу опредјељења, оносно навијачког односа према сукобљеним странама, већ би се безбједносна ситуација додатно погоршала, а у Сарајеву не би мањкало оних који би повлачили паралелу у смислу „ако Русија може да интервенише у Украјини, зашто НАТО не би интервенисао у БиХ“.

Међутим, оно што би дежурни аналитичари сигурно превидјели јесте да рат Русије са Украјином не би дуго трајао, и да би се руски тенкови зауставили на линији коју би одредила Москва, а то би могао бити Дњепар или пак Одеса, чиме би Украјина била одсјечена од Црног мора, а Русија спојена са Придњестровљем.

Са украјинске стране 17. фебруара гранатирано је неколико насеља у Луганску, а руска делегација чланицама Савјета безбједности УН већ сутрадан предала је доказе о масовним гробницама, односно о злочинима које је украјинска страна починила недалеко од Луганска у периоду од августа до октобра 2021. године.

Русија је одлучна да заштити своје сународнике и своје интересе. Руска Дума је усвојила нацрт резолуције о признању Доњецка и Луганска, документ који ће бити упућен предсједнику Путину на потпис.

У случају украјинског напада, признање ових региона ће се вјероватно и догодити, што ће бити увод у присаједињење тих подручја Русији, и ту би се ствари могле завршити.