Ћеранић: Тежину судара са протекторатом могла су издржати само Додикова леђа

• Додик показао да је овладао новим техникама у спорту у којем је улог велики, много већи од опстанка на власти. Улог је Република Српска, јер је одавно у Сарајеву и познатим амбасадама он означен као мета коју треба погодити, да би брана попустила и Српска била поплављена
• Када су укинуте америчке санкције Додику и свим лицима и привредним субјектима који се везују за њега, сарајевска чаршија је била уплашена и унезвјерена, ни у Београду многима није било право. Како је успио, шта то значи, шта је дао, продао, кога је питао – сијасет питања је пљуштало и још пљушти
• Додик је показао да зна да одигра по своме, да побјегне од играча који су га пратили и затресе мрежу када се противник томе најмање нада. Руси су га разумјели одмах, у Београду ни до данас у потпуности нису. Такав је Додик – размишља брже, види даље од противника, ни сарадници га увијек не могу да прате, а опозиција и не разумију шта он то ради и шта смјера
• Поводом Трамповог удара на Венецуелу: Све указује на договор америчког и руског предсједника о глобалној подјели интересних сфера по којој би Блиски исток и амерички континент били у америчкој, а бивше совјетске републике и Балкан у руској интересној зони

Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ

ПОЧЕТКОМ године више се размишља о претходним него о будућим данима.

Шта нам је донијела, односно однијела 2025. година?

Централни догађај, који се дуго вукао и још није од нас отишао ни утихнуо, било је суђење предсједнику Српске, Милораду Додику. Права у том судском процесу није било ни у траговима, и у ствари, био је то првенствено судски процес у правној обланди.

Адвокати су били неопходни, иако је сценариј био већ написан а пресуда потписана. Импресивна су била окупљања грађана пред зградом Суда БиХ, коју још увијек памтимо као касарну „Виктор Бубањ“, у рату сасвим у другој функцији. Као и аргументовани наступи правника, професора, људи из политике.

Сви су указивали да се Додику суди због Српске и његовог противљења да се Српској одузме имовина и спријечавања даљег урушавања дејтонских надлежности Српске.

Додик је издржао што би мало ко могао – огромне притиске, чак и у виду пријетњи хапшењем након изречене пресуде.

Додик се није дао, борио се као лав, а његова луцидност први резултат (у овом контексту) био је одлазак у Тужилаштво БиХ како би дао изјаву и тако обесмислио налог за привођење. У Сарајеву – невјерица и нагађање ко му је и због чега помогао.

Највише се спекулисало да ли је то био први чин представе у којој је посљедњи ослобађајућа пресуда. Није успјело, али је Додик показао да је овладао новим техникама у спорту у којем је улог велики, много већи од опстанка на власти.

Улог је Република Српска, јер је одавно у Сарајеву и познатим амбасадама он означен као мета коју треба погодити, да би брана попустила и Српска била поплављена. Ту тежину су само Додикова леђа могла издржати. Другима, који мисле да се баве политиком, кичма би одавно била сломљена.

Када су укинуте америчке санкције Додику и свим лицима и привредним субјектима који се везују за њега, сарајевска чаршија је била уплашена и унезвјерена, ни у Београду многима није било право.

Како је успио, шта то значи, шта је дао, продао, кога је питао – сијасет питања је пљуштало и још пљушти. Додик је показао да зна да одигра по своме, да побјегне од играча који су га пратили и затресе мрежу када се противник томе најмање нада. Руси су га разумјели одмах, у Београду ни до данас у потпуности нису. Такав је Додик – размишља брже, види даље од противника, ни сарадници га увијек не могу да прате, а опозиција и не разумије шта он то ради и шта смјера.

А једино што је Додик дао, што је жртвовао, је властита позиција. Пристао је на пријевремене изборе за предсједника Српске, а до окончања избора функцију предсједника Српске по вољи Народне скупштине обављаће Ана Тришић Бабић.

Међутим, пријевремени избори постали су тракавица којој као да краја нема. И поред разлике од скоро десет хиљада гласова у корист Синише Карана, кандидата СНСД, Централна изборна комисија (ЦИК) никако да наброји резултат по вољи Сарајева. Поновно и поновно пребројавање гласачких листића, а затим одлука о понављању избора на 136 бирачких мјеста (заказано за 8. фебруар) нови је покушај прекрајања изборне воље Српске.

Свечано обиљежавање Дана Републике одржаће се 9. јануара упркос свим могућим забранама да Република Српска обиљежи годишњицу свог стварања. Створена у миру, одбрањена у рату, Српска маршира бањалучким улицама и показује да је дух једног народа несаломив.

Српска ће знати да изабере свог предсједника.

Један други предсједник, Николас Мадуро, нашао се на удару почетком ове, 2026. године. Америчке бомбе засуле су Каракас, главни град Венецуеле, циљајући аеродроме и војне објекте. У земљи је проглашено ванредно стање, војска је на улицама, бомбардовање оваквих размјера не може проћи без цивилних жртава. Венецуела одавно пориче оптужбе да учествује у међународној недозвољеној трговини наркотицима, због чега су њени бродови гађани, а докази јавности нису представљени.

Сигурно да је Венецуела кост у грлу и америчкој дубокој држави и овој другој, која је на површини. Држава у америчком сусједству, богата нафтом а под руским и кинеским утицајем. Једном ријечју – неопростиво. Из Бијеле куће потврдили су да су покренути напади на Венецуелу. Огласили су се из Владе Венецуеле и навели да бомбардовање Каракаса има за циљ „отимање стратешких ресурса Венецуеле, посебно нафте и минерала“ и „насилно рушење политичке независности нације“.

Амерички предсједник Трампа се огласио на друштвеној мрежи Truth Social наводећи да су СДА извеле велики напад на Венецуелу те да је венецуелански предсједик Николас Мадуро заједно са супругом заробљен и одведен из земље. Цијела операција је, како истиче Трамп, спроведена у сарадњи са америчким полицијским снагама.

Све указује на договор америчког и руског предсједника о глобалној подјели интересних сфера по којој би Блиски исток и амерички континент били у америчкој, а бивше совјетске републике и Балкан у руској интересној зони.