- Низ Орбанових потеза, који су исправа наишли на критике Брисела, као што је антимигрантска ограда и уопште антимигрантска политика, постепено је прихваћена и од Брисела. Да ли ће се то десити и са политиком према Русији? То је мање вјероватно, али све чешћи протести грађана због пада стандарда у низу европских држава иду у том правцу
- Везе између Руса и Срба су искрене и дубоке. Народи који припадају истој вјери, имају сродан језик, писмо, културу и духовност, вишевјековно су повезани. Без обзира на државну политику према Русији, осјећања народа остала су непромијењена. Стога ће Срби, али и Орбан и Ердоган, бити на политичком удару Запада
- Већ након повлачења руске војске из Херсона, Срби су тај притисак осјетили на Косову. Без обзира на свакодневно медијско прозивање Куртија, јавност Србије и Српске зна ко је у позадини свега што се Србима на Косову лоше дешава.
Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ
УТИСКЕ са четвородневног боравка у Истанбулу, гдје сам био поводом научне конференције на тему „Транзиција свијета у нову реалност и традиционалнe вриједности“ у организацији Међународног фонда духовног јединства народа, не бих почео запажањима о конференцији.
Конференције имају кумулативан ефекат и дугорочна дејства, али обиласци знаменитости града, што бисмо могли сврстати у „ваннаставне активности“, дуже се памте. У том смислу бих издвојио посјету Аја Софији и обилазак Трга Таксим.
Турски предсједник Ердоган потписао је 10. јула 2020. године декрет којим је Аја Софији одузет статус музеја и она је поново претворена у џамију. Претходно су судски органи поништили владин указ из 1934. године којим је Аја Софија постала музеј.
Без обзира на Ердоганове мотиве, Аја Софија је остала најпознатија богомоља, како у хришћанском – посебно православном, тако и у муслиманском свијету. Ко је био у њој – зна зашто.
Снажно се осјети енергија која циркулише. Имате утисак да је Бог заиста ту.
Трг Таксим је несумњиво најпознатији трг у Истанбулу. Краси га Споменик Републици, изграђен поводом побједе Кемала Ататурка над грчким, француским и британским снагама у Турском рату за независност.
Споменик има два лица, на једном је Ататурк са сарадницима, а на другој страни споменика је такође Ататурк са војним заповједницима, али су поред њега и два совјетска генерала, Ворошилов и Аралов.
Укључивање Ворошилова и Аралова у скулптуралну композицију извршено је по налогу самог Ататурка у знак захвалности за политичку, војну и финансијску помоћ коју је совјетска Русија пружила у циљу независности Турске остварене 1923. године. Споменик је подигнут 1928. године и овјековјечио је сарадњу Турске, коју је створио Ататурк, и бољшевичке Русије.
Помоћ је била обострана, али то је оно што из уџбеника историје нисмо учили ни ми ни Руси.
Старе изреке да историја воли да се понови, поново се вриједи сјетити. Како је Лењин помагао Ататурку, тако данас Путин помаже Ердогану и обратно, јер је помоћ узајамна.
Сарадња је интезивирана након неуспјелог пуча коју су против Ердогана покушали политички опоненти потпомогнути англоамеричком потпором.
И након недавног терористичког напада у Истанбулу, турска полиција је дала до знања да јој је познато ко иза напада стоји – исте снаге које војно обучавају Курде у Рожави, курдској парадржави на тлу Сирије.Радничка партија Курдистана (ПКК), а још више Народне заштитне јединице (Yekîneyên Parastina Gel – YPG), војне снаге Западног Курдистана (Сиријски Курдистан или Рожава), главни је камен спотицања у односима Турске и скандинавских земаља које желе у НАТО. Наиме, помоћ коју Шведска и Финска пружају наведеним курдским организацијама један је од разлога за Ердоганов вето пријему ових земаља у НАТО.
Између Ердогана и „западних савезника“ постоји више неспоразума – неувођење санкција Русији, најава успостављања хаба за руски гас у Турској, а од раније куповина система противваздушне одбране С-400.
Довољно разлога да наредна изборна година (предсједнички и парламентарни избори у Турској биће одржани у јуну 2023. године) буде интересантна и бурна.
САД ће свакако имати своје политичке фаворите. То ће по свој природи бити шесторка, односно „Шесторка за столом“, како је шест опозиционих партија назвало свој савез који треба да има јединственог кандидата на предстојећим предсједничким изборима. Ердоганов могући одлазак са власти и те како би се одразио на геополитичке односе у региону.Наиме, Ердоган је у визури Запада један од главних Путинових савезника.
Други европски савезник је Виктор Орбан, предсједник Владе Мађарске.
Иако је Мађарска уводила санкције Русији, новим покушајима санкционисања се чврсто противи. Орбан оштро критикује Европску унију за увођење санкција Русији и назива их пуцањем у властите ноге. Низ Орбанових потеза, који су исправа наишли на критике Брисела, као што је антимигрантска ограда и уопште антимигрантска политика, постепено је прихваћена и од Брисела. Да ли ће се то десити и са политиком према Русији?
То је мање вјероватно, али све чешћи протести грађана због пада стандарда у низу европских држава иду у том правцу.
Трећи Путинов савезник у Европи су Срби. Значи, читав један народ.
Везе између Руса и Срба су искрене и дубоке. Народи који припадају истој вјери, имају сродан језик, писмо, културу и духовност, вишевјековно су повезани.
Без обзира на државну политику према Русији, осјећања народа остала су непромијењена. Стога ће Срби, али и Орбан и Ердоган, бити на политичком удару Запада.
Већ након повлачења руске војске из Херсона, Срби су тај притисак осјетили на Косову. Без обзира на свакодневно медијско прозивање Куртија, јавност Србије и Српске зна ко је у позадини свега што се Србима на Косову лоше дешава.
Стога је предсједник Српске Милорад Додик с правом указао да „долази вријеме националног и политичког окупљања Срба у којем ћемо давати јединствене одговоре и подићи своју интеграцију на виши вриједносни ниво“.
„Долази вријеме у којем ћемо се бавити проблемима, а не нама самима“, истакао је Додик и тако на најљепши начин упутио прву новогодишњу честитку народу који политички представља.
Додај коментар