Ћеранић: У Сарајеву лицитирају – ко ће зауставити Додика? Неће нико!

• Шта ће даље бити? У Сарајеву ће се позвати на заштиту националног интереса, услиједиће процес пред Уставним судом Српске, а вјероватно ће се наставити на Уставном суду БиХ. Додик је већ дао до знања да се пресуде тог суда у Српској неће уважити: „Могу да најављују апелације Уставном суду, али идемо ка томе да једног дана регулишемо то питање и ријешимо да одлуке тог суда неће бити прихваћене у Српској. Шта друго да радимо када знамо да неће престати да нас киње судом који је обична превара и који више не желимо у овом формату?“
• Опозиционе партије су се унапријед договориле да њихови посланици бојкотују посебну сједницу НС РС на којој је одлучивано о враћању Српској отетих уставних надлежности.  Изетбеговић је опозицију Српске за то хвалио и хвалио. А управо тог дана у етер је пуштен скаредан снимак Ивана Бегића са партнером о чијем идентитету бруји Бања Лука. Бегић, којег знамо као делегата ПДП-а у Скупштини Бањалуке, а још више као аутора видео клипова, постао је тема дана и потиснуо је скупштинску сједницу у други план (и понашање опозиције, наравно)
• Коме је у интересу била компромитација Бегића, који је одавно политички маргиналан? Све су прилике да је био „колатерална штета“ у операцији која је циљала неког другог. Бањалучка чаршија препричава да је права мета био Бегићу близак Драшко Станивуковић, градоначелник Бања Луке, који одавно истиче своју кандидатуру за предсједника Републике, што није по вољи његовог партијског врха
• Тридесетогодишњица стварања Српске биће обиљежена свечаним дефилеом и академијом. Маршираће ешалони полицијских формација, али и студената, спортских клубова и ратних ветерана. Биће то празник над празницима. И нови узлет Српске

Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ

РЕЧЕНИЦА „Само слога Србина спасава“ искована је у тешкој муци и безброј пута потврђеној истини да само јединствени Срби могу реализовати свој политички интерес, ма како тешке околности биле.

Тај интерес је увијек био слободарски дух српског народа, и жеља да се ослободе власти угњетача.

Јединство је неопходно и у борби за изворни Дејтон, која све више добија на замаху и оштрини. Сједница Народне скупштине Српске од 10. децембра (заказана на дан када су донесена тзв. „бонска овлашћења“) била је прилика да се превазиђу међустраначке тензије, заборави на лични анимозитет и антагонизам, да се сви уздигну изнад личних интереса и страначких мимоилажења. То се није догодило.

Од опозиционих лидера могло се чути исто оно што данима бруји сарајевска чаршија – ниједан нови аргумент није понуђен.

Тражили су једночасовну паузу ради консултација. Све су прилике да су дошли са припремљеним ставом и раније донешеном одлуком да не присуствују наставку сједнице, односно, опредијелили су се за бојкот.

„Напустили су сједницу да не пропусте гостовање на БН Телевизији са Бакиром Изетбеговићем“ – био је једак коментар СНСД на опозиционарско напуштање сједнице Народне скупштине.

Изетбеговић је опозицију Српске хвалио и хвалио.

И управо тог дана у етер је пуштен скаредан снимак Ивана Бегића са партнером о чијем идентитету бруји Бања Лука.

Бегић, којег знамо као делегата ПДП-а у Скупштини града Бањалука, а још више као аутора видео клипова, постао је тема дана и потиснуо је скупштинску сједницу у други план (и понашање опозиције, наравно).

Коме је било у интересу да снимак у јавност пласира баш тога дана?

Нешто слично догодило се на Дан српског јединства. Умјесто вијести о свечаностима приређеним поводом празника, ударна вијест у медијима било је привођење Бранислава Зељковића, директора Института за јавно здравство.

Предсједник Додик је јавно поставио питање: „Зашто је ухапшен баш на Дан српског јединства?“

Из тужилаштва нису дали одговор на то питање.

Коме је у интересу била компромитација Бегића, који је одавно политички маргиналан?

Све су прилике да је био „колатерална штета“ у операцији која је циљала неког другог.

Бањалучка чаршија препричава да је права мета био Бегићу близак Драшко Станивуковић, градоначелник Бања Луке, који одавно истиче своју кандидатуру за предсједника Републике, што није по вољи његовог партијског врха.

И док сарајевска чаршија јауче и од ОХР-а и страних амбасада тражи да „зауставе Додика“, а партнери из Републике Српске убјеђују Сарајево да ће Додика побиједити на изборима, у Приједору су одржани избори за градоначелника.

Ал Џазира је с правом извијестила да ће приједорски избори бити параметар за опште изборе наредне године. И догодило се шта се догодило – убједљива побједа кандидата коалиције окупљене око СНСД.

И док се у СНСД слави и та странка већ назире као побједник предстојећих општих избора, у противничком табору мук и самооптуживање. Резултат избора за Приједор (вријеме ће показати да то нису били само избори за Приједор) биће замајац у даљем настојању Српске да врати отете надлежности.

Шта може да учини политичко Сарајево?

У анализи на порталу „Слободна Босна“ уредник „Инцков закон“ пореди са „убијеним српским сватом“, односно тврди да је Инцков потез био раван пуцњима у Николу Гардовића, што је био повод за српске барикаде и блокаду Сарајева, и уједно увод за вишегодишњи рат у Босни.

Текст се завршава констатацијом да је по сриједи „галопирајући процес распада државе којег је покренуо Милорад Додик“, а као противсредство нуди да „политички преставници из Сарајева одустану, ставе ембарго на било какве даље преговоре са странцима, америчким и европским изасланицима“ о било чему осим о Додику.

На првој страници најтиражнијег сарајевског дневног листа освануо је наслов „Ко ће зауставити Додика“.

Све су прилике да се одговор већ зна – неће нико.

Шта ће даље бити?

У Сарајеву ће се позвати на заштиту националног интереса, услиједиће процес пред Уставним судом Српске, а вјероватно ће се наставити на Уставном суду БиХ. Додик је већ дао до знања да се пресуде тог суда у Српској неће уважити: „Могу да најављују апелације Уставном суду, али идемо ка томе да једног дана регулишемо то питање и ријешимо да одлуке тог суда неће бити прихваћене у Српској. Шта друго да радимо када знамо да неће престати да нас киње судом који је обична превара и који више не желимо у овом формату?“

Примиче се Дан Републике.

Тридесетогодишњица стварања Српске биће обиљежена свечаним дефилеом и академијом. Маршираће ешалони полицијских формација, али и студената, спортских клубова и ратних ветерана.

Биће то празник над празницима. И нови узлет Српске.