Ћеранић: У Сарајеву с разлогом стрепе од америчко-руске сарадње

• Како је сам Додик објаснио, гостујући на у емисији РТРС Актуелно, ради се на томе да излаз из кризе буде у „изгону“ Кристијана Шмита из БиХ и поништавању свих одлука (и закона) које је донио
• Трампа Балкан очито превише не интересује. Фокус његове спољне политике биће Кина и Блиски Исток, односно безбједност Израела. За Русију овладати Балканом значи имати излаз на топло море, што је руској геополитичкој мисли давнашња жеља
• На Балкану, нарочито оном који називају западним, већински живе православни народи. Када се томе додају Бугарска и Румунија, земље у којима руски утицај има вишевјековну традицију, ствари би могле тако да се и заврше, односно да Балкан припадне руској интересној сфери, а Блиски Исток америчкој
• У Сарајеву се навелико прича да ће Марк Брновић уједно бити и резидентни амбасадор за БиХ, и да Марфи неће имати насљедника, односно да нови амбасадор у Сарајеву неће бити именован. Друга опција за америчког амбасадора у БиХ је Олга Раваси, која је, опет, српског поријекла. Не зна се шта је боље, односно горе, зависно од тога да ли се на ова именовања гледа из Бања Луке или Сарајева

Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ

„ВРАТИО сам се како сам и отишао из БиХ“, лаконски је одговорио Милорад Додик на новинарско питање о путовањима у периоду „забране лета“ за њега.

Повратком из Москве (претходно је боравио у Израелу, шпекулише се и у Будимпешти), предсједник Српске је раскринкао све дезинформације појединих сарајевских медија о томе да је затражио и добио руско држављанство, и сличне лажи које су имале за циљ да деморалишу грађане Српске. У сарајевским медијима, Додик је, скупа са Стевандићем и Вишковићем, називан бјегунцем од закона и како све не, с јасним циљем и снажном жељом сарајевске чаршије да се у Српску не врати, како би се процес њене дезинтеграције могао наставити.

Гостујући на РТРС Додик је набројао државнике с којима је протекле седмице имао прилику да се сретне и разговара: Натанијаху, Вучић, Путин и бројни посланици Европског парламента.

Састанци са овако важним државницима су недостижан циљ за било којег бх политичара.

Не само сарајевске, већ и медије у региону живо занима шта и како даље, односно – шта можемо очекивати на увијек занимљивој бх политичкој сцени.

Једно је сигурно, институције Босне и Херцеговине, нарочито оне које се у средствима јавног информисања Републике Српске отворено називају неуставним, показале су своју нефункционалност па и бесмисао.

Одлука Интерпола да не расписује тзв црвену потјерницу за Додиком и Стевандићем иде у прилог квалификацији да је процес (у јавности се све више спомиње израз политички прогон) против српске ударне тројке политички мотивисан, и да ће се политичка криза морати рјешавати политичким средствима, са или без учешћа иностраних посредника. Како је лично Додик објаснио, гостујући на РТРС у емисији Актуелно, ради се на томе да би излаз могао бити у „изгону“ Кристијана Шмита из БиХ и поништавању свих одлука (и закона) које је донио.

До наведеног рјешења може се доћи само у билатерарним разговорима и састанцима америчког и руског предсједника. Свакако је наступила пауза у сагледавању рјешења за Украјину, па би се БиХ и могла наћи на дневном реду.

Што се Француза и Енглеза тиче, они те разговоре доживљавају једнако трагично као и сарајевска чаршија. Кир Стармер и Макрон, као и Зеленски, потпуно су на маргини приче о Украјини. За сукоб на Блиском Истоку не смију ни да питају. Тако ће бити и са БиХ.

Коме је Балкан важнији, Русима или Американцима?

Трампа очито превише не интересује. Фокус његове спољне политике биће Кина и Блиски Исток, односно безбједност Израела. За Русију овладати Балканом значи имати излаз на топло море, што је руској геополитичкој мисли давнашња жеља. Уједно, на Балкану, нарочито оном који називају Западним Балканом, већински живе православни народи.

Када се томе додају Бугарска и Румунија, земље у којима руски утицај има вишевјековну традицију, ствари би могле тако да се и заврше, односно да Балкан припадне руској интересној сфери, а Блиски Исток америчкој.

Претходни текст за овај портал завршио сам пасусом у којем сам навео да се „у Сарајеву већ препричавају вицеви на рачун њиховог (Путиновог и Трамповог) телефонског разговора. Тако је, по једном, Трамп Путину предложио: Мени Гренланд и Панама, теби Украјина до Одесе и Балкан, на што је Путин рекао: Ево рука!“

Овај завршетак у Сарајеву није доживљен као виц. Био сам изложен систематском медијском нападу из Сарајева и поново представљен као главни Додиков савјетник за безбједност, што никада нисам био. Значи, ставио сам прст у око политичком Сарајеву и разоткрио страх од америчко-руске сарадње.

А нама, свима нама на овој планети, нема мира док велики не почну преговоре на равноправној основи. Али, то отвара могућност подјеле интересних сфера, односно „нову Јалту“. Кажу да је она у току, добрим дијелом и договорена.

У прилог тој тези иде и именовање Марка Брновића за америчког амбасадора у Београду. Нови амбасадор је српског поријекла, јавно се изјашњава као православац. То што му је мајка Сплићанка било је довољно Хрватима да укажу на своју тачку ослонца, иако Брновић није рекао да је Хрватица. Али, кад се може својатати Тесла, јер је живио на територији данашње Хрватске, иако му је је отац био православни свештеник, што не би и Брновић?

Елем, у Сарајеву се навелико прича да ће Брновић уједно бити и резидентни амбасадор за БиХ, и да Марфи неће имати насљедника, односно да нови амбасадор у Сарајеву неће бити именован. Друга опција за америчког амбасадора у БиХ је Олга Раваси, која је, опет, српског поријекла. Не зна се шта је боље, односно горе, зависно од тога да ли се на ова именовања гледа из Бања Луке или Сарајева.