Ћеранић: Вучић Загребу одговорио ријечима Светог Вукашина из Клепаца

• Хрватска није дозволила Александру Вучићу да посјети Јасеновац. Ни Вучић није остао дужан те је хрватском Министарству спољних послова, односно хрватским властима, како наводи Танјуг, одбрусио је: „Само ви радите свој посао“! То је алузија на реченицу Светог Вукашина из Клепаца коју је изговорио усташком кољачу Жилу Фригановићу у Јасеновцу: „Само ти, дијете, ради свој посао“
• Све више је аутора који указују да је тероризам инструмент за геополитичке обрачуне. Као и мигранти, које више нико не спомиње. Није ваљда да су због украјинске кризе, мигранти престали да се крећу према Балкану и ЕУ
• Да су Тито и комунисти крили српске жртве, свједоче и страдања у Старом Броду, гдје су сарајевске усташе, односно јединица Јуре Францетића, позната као Црна легија, у прољеће 1942. године током свега неколико дана погубили 6000 жена, дјеце и стараца. То је био резултат слома романијског устанка, а разлог пада одбрамбених линија био је истовремени напад усташа из правца Сарајева и партизана из правца Фоче и Власенице
• Због свог саучесништва у том страшном (злочину, масакру, геноциду) власти нове Југославије нису дозвољавале да се обиљежи мјесто страдања српске нејачи, те је тек 2008. године подигнуто спомен обиљежје а 2019. године освештан је Спомен-музеј

Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ

НИКАДА нећу заборавити ријечи Оливера Фрљића, за којег тврде да је најинтригантнији редитељ с простора бивше Југославије, да су све жртве рата – наше жртве.

То да су наше жртве и оне у Сребреници, и у Јасеновцу, у Старом Броду, на Казанима – крупна је политичка порука коју многи нису спремни да прихвате. Зато се дешава да жртвама умјесто да се ода помен, често створи нови простор за политичко разрачунавање и међусобне оптужбе. То се управо дешава, јер предсједнику Србије Вучићу није дозвољено, односно најављено је да неће бити дозвољена посјета Јасеновцу, гдје је намјеравао одати почаст жртвама.

Ни Вучић није остао дужан те је хрватском Министарству спољних послова, односно хрватским властима, како наводи Танјуг, одбрусио је: „Само ви радите свој посао“!

То је алузија на реченицу Светог Вукашина из Клепаца коју је изговорио усташком кољачу Жилу Фригановићу у Јасеновцу: „Само ти, дијете, ради свој посао“!

Наравно, најава забране Вучићу да оде у Јасеновац постала је прворазредна вијест коју су пратиле и различите реакције.

Када се спомиње концентрациони логор у Јасеновцу, у којем су усташке власти погубиле 800 000 људи, углавном Срба (и број убијених одавно је предмет спорења) треба напоменути да је то једини концлогор који је након рата потпуно уништен, дословце од њега није остао камен на камену.

Сви други нацистички концлогори су конзервирани, односно, остали су сачувани и постали су музеји са честим посјетама, како преживјелих логораша и њихових потомака, тако и других који желе сачувати спомен на жртве али и доказ злоћудности нацизма.

Зашто је концлогор Јасеновац сравњен са земљом, није тешко објаснити имајући у виду Титову жељу да се све заборави, нарочито усташки злочини, зарад братства и јединства, и друге Југославије.

Прије Тита слично је размишљао краљ Александар, градећи прву Југославију у којој су побједници и поражени, злочинци и ослободиоци, посматрани у истом нивоу, зарад братства и јединства.

Али, узалуд жртве, Срби су били спремни и на трећу Југославију, „крњу“, а потом „двојуродну“, са Србијом и Црном Гором.

Да су Тито и комунисти крили српске жртве, свједоче и страдања у Старом Броду, гдје су сарајевске усташе, односно јединица Јуре Францетића, позната као Црна легија, у прољеће 1942. године током свега неколико дана погубили 6000 жена, дјеце и стараца.

То је био резултат слома романијског устанка, а разлог пада одбрамбених линија био је истовремени напад усташа из правца Сарајева и партизана из правца Фоче и Власенице.

Због свог саучесништва у страшном (злочину, масакру, геноциду) власти нове Југославије нису дозвољавале да се обиљежи мјесто страдања српске нејачи, те је тек 2008. године подигнуто спомен обиљежје а 2019. године освештан је Спомен-музеј.

Тако су на југословенском простору жртве одавно биле предмет политичких манипулација. И дан-данас су.

Криза у Украјини обилује примјерима да се исценирају догађаји попут оног у Рачку или на сарајевским Маркалама. И током сукоба у Сирији било је примјера на претек.

Да ли се ико сјећа дјечака из Алепа, којег су „окрвављеног“ мејнстрим медији приказали као „жртву руског бомбардовања“?

Након што су војне снаге владе Башара ел Асада и Русије запосјеле Алепо, дјечаков отац је држећи дјечака за руку објаснио да је све било производ сценариста и редитеља фамозне Исламске државе.

Руски бомбардери су „бомбардовали“ болнице у Сирији, као што то данас мејнстрим медији настоје приказати да се дешава у Украјини.

Унапријед се одреди и агресор и жртва. Све друго „одраде“ пробрани и стимулисани медији.

Нестварно су нам звучале информације да су у Сирији присутни прилично познати редитељи који за потребе тзв. Исламске државе режирају поједине видео материјале.

Нестварно су изгледали промо материјали исте те квазидржаве, технички беспријекорно урађени на пустињском пијеску.

Све више је аутора који указују да је тероризам инструмент за геополитичке обрачуне. Као и мигранти, које више нико не спомиње.

Није ваљда да су због украјинске кризе, мигранти престали да се крећу према Балкану и ЕУ.

Шта нам то говори?

А корона?

Чим се доктор Кон у медијима почео појављивати с маском на лицу (кад још нико то није почео поново да ради) јасно је било да нам се „смијеши“ нови сој вируса, вјероватно отпоран на све и једну познату вакцину. Вијест о низу биолабораторија које се финансирају у војне сврхе некако се брзо „одбила“ од медија, односно није била прихваћена.

Већ почетком украјинске кризе забрањени су били интернационални руски медији RT и Спутњик. Значи, постоји само истина која нам се сервира.

А истина о жртвама?

Колико тих истина постоји?

Свако има своју истину, иако су све то, истиче Оливер Фрљић, наше жртве. Оне су, на жалост, и даље предмет манипулације и политичких обрачуна.