- Тужилаштво БиХ је против актуелног директора Обавјештајне агенције БиХ (ОБА БиХ) Мехмеда Османагића покренуло још једну истрагу... Третирање директора обавјештајне службе као грађанина који не може бити изузет од кривичног гоњења када постоје основи сумње да је починио кривично дјело јесте демократски помак. То је огроман успјех у земљи бременитој бројним проблемима у безбједносном сектору, као што је БиХ
- У Црној Гори је након 30-годишње владавине Миле Ђукановића на помолу формирање нове владе, коју би требало да формирају партије које су деценијама опозиоционо дјеловале, тако да ћемо имати прилику да сазнамо шта је у протеклом периоду радила Агенција националне безбједности (АНБ)
- О раду ОБА у Сарајеву се усталила изрека: «Каква је, боље да је није». Како на ОБА гледају у Бањој Луци, најбоље се види из више пута понављаних ријечи Милорада Додика: «Та је служба уперена против институција Републике Српске». У чијој је онда функцији? У функцији прве халке СДА
Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ
ПИТАЊЕ контроле система безбједности у социјалистичким земљама у којима су након дисолуције Совјетског Савеза одржани први посљератни вишепартијски избори, било је од посебне важности. Ово се нарочито односи на обавјештајни сектор.
Како из једнопартијских система са тоталитарном влашћу, у којима се Служба државне безбједности сматрала „ударном песницом партије“, а подразумијевало да су њени припадници чланови комунистичке партије, градити демократско друштво и развијати механизме заштите друштва од рецидива прошлости?
У Босни и Херцеговини, земљи захваћеном ратним разарањима, у ратном периоду то и слична питања нико није кандидовао. Међутим, већ по завршетку рата оно је постало наглашено, а у Републици Српској било је окидач за велике немире и политичке промјене 97. године.
Злоупотребе у раду СДБ биле су бројне. Служба је имала властито шверцерско предузеће „СелектИмпекс“. У просторијама бањалучке СДБ пронађене су траке и транскрипти прислушкиваних разговора предсједника Српске и свих опозиционих лидера.
Иако је против одговорних у врху МУП-а и СДБ од Кабинета предсједника Републике поднесена кривична пријава а током истражних радњи прикупљени бројни докази, оптужница није подигнута. Другачије и није могло у СДС-ом окованом правосуђу. Ствари су се завршавале телефонским позивом и „килом јањетине“ са тужиоцем.
Наравно, и у новој власти било је оних који су се тешко растајали од старих другова и метода које су и сами деценијама примјењивали. Све је то био терет за владу Милорада Додика именовану на Крстовдан 1998. године.
Због нерада МУП-а (у чијем саставу је била СДБ) данак је платила новоуспостављена власт на наредним изборима одржаним крајем исте године. Биљана Плавшић је изгубила од Николе Поплашена који се као предсједник Републике из петних жила трудио да формира своју владу.
И у сусједном, „већем“ ентитету, обавјештајне афере нису недостајале. Најпознатија је била „Државни удар“.
Прислушкивање и дискредитација опозиционих лидера, новинара, јавних личности – свих који су у јавности износили другачије мишљење од пожељног, постало је уобичајена појава.
Обавјештајна служба је била „васпитна палица“ и у Србији, у којој је због злоупотреба у раду и убистава на рачун државе, неколико челника СДБ осуђено на вишегодишње затворске казне.
У Сјеверној Македонији након смјене власти покренут је кривични поступак против званичника контраобавјештајне службе због сумњи да су организовали нереде у македонском парламенту.
У Црној Гори је након тридесетогодишње владавине Миле Ђукановића на помолу формирање нове владе, коју би требало да формирају партије које су деценијама опозиоционо дјеловале, тако да ћемо имати прилику да сазнамо шта је у протеклом периоду радила Агенција националне безбједности (АНБ).
Оптужбе на рачун тајне службе периодично стижу и из Албаније. Окрени-обрни, на простору за који се увријежио назив Западни Балкан, тајне службе и даље тјерају по своме.
Изгледа да су се у области контроле обавјештајног сектора у БиХ ствари напокон покренуле са мртве тачке. Наиме, према писању појединих сарајевских портала, Тужилаштво БиХ је против актуелног директора Обавјештајне агенције БиХ (ОБА БиХ) Мехмеда Османагића покренуло још једну истрагу. Наиме, поред раније истраге због основа сумње да је починио кривично дјело злоупотреба положаја и себи обезбиједио диплому коју су надлежни органи поништили, у новој истрази фокус је на изузимању и објављивању снимака са надзорне камере из пословнице ЈП Пошта.
Портпарол Тужилаштва БиХ на новинарско питање да ли је против директора ОБА покренута нова истрага – одговорио је како је Тужилаштво, одмах након објављивања наведеног садржаја, предузело активности.
“У вези са упитом, можемо одговорити да је Тужилаштво БиХ, одмах након објављивања наведеног садржаја и запримања пријаве о наведеном, преузело активности које су у значајној мјери расвијетлиле догађај. Као резултат ових активности донесена је Наредба о провођењу истраге против два радника ОБА-е БиХ М. О. и П. М.”, нагласио је Борис Грубешић.
Медији су се потрудили да појасне да иницијали М. О. припадају директору Осману Мехмедагићу, а П. М. Мухамеду Пекићу, раднику ове агенције.
Без обзира како ће се одвијати судски процес, и да ли ће се окончати осуђујућом пресудом, наведене активности Тужилаштва БиХ заслужују пажњу и подршку.
Иако су у пуна два мандата Алмир Џуво и Ристо Зарић руководила са ОБА, а афере смјењивале једна другу, ни против једног Тужилаштво БиХ није покренуло истрагу.
Третирање директора обавјештајне службе као грађанина који не може бити изузет од кривичног гоњења када постоје основи сумње да је починио кривично дјело јесте демократски помак. То је огроман успјех у земљи бременитој бројним проблемима у безбједносном сектору, као што је БиХ.
Адекватна друштвена контрола је изузетно корисна и људима који руководе сектором безбједности. Штити их од политичких притисака да за рачун моћних појединаца и група чине злоупотребе у раду (и због тога кад-тад одговарају).
У БиХ, као и у већини земаља, присутна су три облика контроле обавјештајне службе: контрола од законодавне власти, контрола од извршне власти и контрола од судских органа.
Иако су законом детаљно описане надлежности Извршног обавјештајног одбора и Обавјештајно-безбједносне савјетодавне службе – ОБСС (вриједи напоменути да је ова служба кадровски попуњена), наведени контролни механизми које на располагању има Савјет министара, у контексту афера које се везују за рад ОБА, нису се оглашавали. Штавише, недавно је из Савјета министара у Заједничку комисију за надзор над радом ОБА упућен приједлог да се за ново руководство именују Осман Мехмедагић за директора, а Ристо Зарић за његовог замјеника.
Приједлог зачуђује јер ниједан не испуњава услове. Мехмедагић нема валидну диплому, а Зарић је већ у два мандата обављао функцију замјеника директора (закон о ОБА ни директору ни замјенику не дозвољава трећи мандат). Зачуђује и да је замјеник предсједавајућег Комисије за надзор над радом ОБА јавно подржао наведени приједлог.
Зато је за похвалу реаговање Тужилаштва на незаконитости у раду ОБА и овај потез треба посматрати изван политичког контекста. Изградња друштвене контроле у области безбједности, нарочито у обавјештајном сектору, услов је за сваки вид интеграције, без обзира да ли је ријеч о Малом Шенгену или чланству у ЕУ. Обавјештајно-безбједносне службе не смију бити у функцији заштите појединаца или интересних група већ искључиво у улози чувара основних постулата друштва.
У Босни и Херцеговини, по обичају, сваки напредак иде спорије, чак и у односу на сусједне земље.
Што се рада ОБА тиче, у Сарајеву се усталила изрека: «Каква је, боље да је није». Како на ОБА гледају у Бањој Луци, најбоље се види из више пута понављаних ријечи Милорада Додика: «Та је служба уперена против институција Републике Српске».
У чијој је онда функцији? У функцији прве халке СДА.
Додај коментар