- Члан Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић, гостујући на Хрватској радио-телевизији, усред Загреба је запријетио Хрватима ,,конфликтом и ратом“ у случају тражења трећег ентитета у БиХ, али је на захтјев новинара да објасни да ли ће он започети рат, одговорио да рат неће отпочети он и Бошњаци, те да се зна ко почиње ратове на Балкану. Нормално, тиме је апострофирао Србе
- Таквим и сличним изјавама се оправдава присуство НАТО снага и приступање НАТО савезу
- Имајући у виду дугогодишње присуство НАТО снага у БиХ, као и структуру ОС БиХ, намеће се питање – да ли је БиХ већ у НАТО савезу? Формално није, али је структурално већ у њему фактички од формирања оружаних снага БиХ. Осим одбрамбене структуре, НАТО савезу је прилагођен и цјелокупни обавјештајно-безбједносни систем
Пише: Микајло МИТРОВИЋ, Аналитички форум
НЕДАВНО је у средствима информисања најављена могућност одржавања војне вежбе НАТО снага и ОС БиХ на полигону Мањача код Бања Луке. То не би било ништа чудно да у најави вежбе није споменуто учешће НАТО авијације, посебно авиона A-10, који су запамћени по дејству муницијом са осиромашеним уранијумом по територији Републике Србије и Републике Српске.
Наравно да је таква најава подигла узбуну, нарочито због последица које су наведена дејства учинила српском народу и српској земљи, која је загађена за дуги низ година и која више није ни за живот људи, нити за било какву обраду и производњу.
Међутим, морамо се подсетити да то не би била прва војна вежба НАТО снага у БиХ, са или без ОС БиХ, те да је НАТО у БиХ легално присутан још од 20. децембра 1995 .г. Тада је то присуство било у облику мултинационалних војних снага за спровођење Дејтонског мировног споразума, познатијих као IFOR (Implementation force). Те снаге су биле под командом НАТО.
Оне су 21. децембра 1996. г. замењене међународним војним снагама за стабилизацију мира – SFOR (The stabilisation Force), које су такође биле под командом НАТО.
Стицање искуства у тој мисији вршиле су јединице из следећих држава припадница НАТО: Канада, Белгија, Чешка, Португалија, Италија, Исланд, Шпанија, Француска, Немачка, Пољска, Норвешка, Велика Британија, Данска, Холандија, Турска, Грчка и наравно САД.
Поред њих у овим снагама су биле и јединице или представници оружаних снага других земаља (од којих су неке касније ступиле у НАТО), као : Бугарска, Летонија, Литванија, Малезија, Мароко, Румунија, Финска, Албанија, Словачка, Шведска, Естонија, Аустралија, Аустрија и Русија.
SFOR je своју мисију спроводио у две операције и то као Операција заједничка стража (Operation Joint Guard) oд 21. децембра 1996. – 19. јуна 1998. г. и Операција заједничко ковање (Operationt Joint Forge ) oд 20. јуна 1998. – 02. децембра 2004. г.
Те снаге су 02. децембра 2004. г. замењене EUFOR-om, снагама Европске уније (European Union Force), које су и данас на територији БиХ.
Оне су тада бројале око 7.000 људи, те су их давале 23 земље чланице ЕУ, али и земље које нису чланице ЕУ, као: Албанија,Чиле, Турска, Бивша Југословенска Република Македонија и Швајцарска.
Наравно да су и оне под командом НАТО, те су још увек стациониране у БиХ, али са смањеним бројним стањем.
Њихово ангажовање и даље одобрава Савет безбедности УН, тако што им се сваке године продужава мандат на годину дана.
Операција под којом се одвија њихово ангажовање има кодни назив „ALTHEA“.
НАТО је формирао полигон „Барбара“ на територији општине Гламоч, где су вршили уништавање вишка муниције, минско-експлозивних и других убојних средстава. Непознато је да ли су то била само средства из БиХ или и са других простора, јер је иначе познато да је приступ том полигону био ограничен, а исто тако је познато да транспортна средства НАТО не подлежу домаћој контроли.
Такође је непознато да ли су ту уништавана и средства нарочито штетна за животну средину.
Индикативно је што је полигон формиран на крашком земљишту, те на територији која је природно развође црноморског и јадранског слива.
Паралелно са „Барбаром“ и на војном полигону Мањача су такође уништавана убојна средства, чије су детонације биле таквог интензитета да су, неретко, вршиле оштећења околних кућа и других објеката.
Све до 01. јануара 2006. године у БиХ су постојале две војске – Војска Републике Српске и Војска Федерације БиХ. Међутим, након спроведених реформи у одбрани и неуставног преноса надлежности са ентитетског на ниво БиХ, формиране су оружане снаге БиХ.
Наравно да су оне потпуно устројене по принципима и начелима НАТО формација, те да су постале компатибилне са НАТО.
Исте године, 14. децембра, БиХ приступа политичко-војном савезу, познатијем као Партнерство за мир (PfP), који је основан 1994. године и који је, како се тврди, усмерен ка стварању поверења између НАТО савеза и других земаља Европе.
Наиме, политичка руководства у остатку БиХ (тј. изван Републике Српске) сматрају да програм Партнерства за мир, иако је предворје за НАТО, не доноси гаранције колективне безбедности као што то чини пуноправно чланство у НАТО савезу. Ради тога је стратешки циљ спољне политике БиХ какву они заговарају улазак у НАТО, и укључивање оружаних снага БиХ у војну структуру НАТО.
На тај начин би НАТО био гарант територијалне целовитости и интегритета БиХ.
Ради што бржег остваривања тог циља, муслимански политичари врше притисак на међународну јавност да се БиХ што пре прими у НАТО, јер би, између осталог, границе на Дрини тада биле границе НАТО и Србије, а не границе БиХ и Србије. По њима, тада би потпуно била онемогућена евентуална самосталност Републике Српске и њено легитимно право на отцепљење. Ради пријема у НАТО, сведоци смо да инсистирају и на промени изборног закона, као и на укидању ентитетског гласа. Рачунају да би тада на евентуалном референдуму о уласку у НАТО Срби били прегласани, јер се једино они и противе пријему у ову војну алијансу.
Такође се плаше све интензивнијег присуства и утицаја Руске Федерације у Републици Српској, како политичког тако и економског. Свесни су чињенице да је Република Српска најдубљи продор Руса на Запад, те страхују да Руси евентуално не затраже да отворе и своје одређене структурне објекте на територији Републике Српске или да им Република Српска дугорочно неке објекте и изнајми.
Политичко руководство Републике Српске се одавно залаже да странци напусте БиХ, јер сматра да политичари сва три народа у БиХ могу сами да решавају проблеме и да се сами лакше договоре.
Међутим, због неостварeних ратних циљева, поједини бошњачки (муслимански) политичари стално подижу националне тензије и настоје да преко странаца формирају унитарну БиХ.
Тако је у недељу, 04. фебруара о.г. Члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић, гостујући на Хрватској радио-телевизији, усред Загреба, запретио Хрватима ,,конфликтом и ратом“ у случају тражења трећег ентитета у БиХ, али је на примедбу новинара да објасни да ли ће он започети рат, одговорио да рат неће отпочети он и Бошњаци, те да се зна ко почиње ратове на Балкану.
Нормално, тиме је поново апострофирао Србе.
Таквим и сличним изјавама се оправдава присуство НАТО снага и приступање НАТО савезу.
Имајући у виду дугогодишње присуство НАТО снага у БиХ, као и структуру ОС БиХ, намеће се питање – да ли је БиХ већ у НАТО савезу?
Она то формално није, али је структурално већ у њему фактички од формирања оружаних снага БиХ. Осим одбрамбене структуре, НАТО савезу је прилагођен и целокупан обавештајно-безбедносни систем.
Када такви системи најављују и изводе вежбе, било би интересантно остварити увид у то ко је непријатељ у вежби или сагледати против кога се ОС припремају за борбу.
Да ли је то Србија, која још увек није чланица НАТО, или је то Русија? Мало је вероватно да је непријатељ неко унутар НАТО савеза…
http://www.anfor.org/na-koga-cilja-vojna-vezba-nato-snaga-i-os-bih/
Додај коментар