Галијашевић: Блинкен је најавио корекцију америчког курса према БиХ – биће повољнији по Српску и Дејтон

Џозеф Бајден и Ентони Блинкен

• Схватили смо да САД шаљу поруку да више неће бити активно укључене у политичке процесе у БиХ него да ће их – посматрати. Да Американци – иако сматрају да треба направити одређене промене у Уставу БиХ – то неће чинити сами, да неће бити интервенционизма, да неће бити Дејтона 2!
• Блинкеново писмо је, како је оценио Додик, натрљало нос политичком Сарајеву, а и шамар је Валентину Инцку. БиХ није потребан високи представник. Кроз многе мере које је високи представник доносио, слао је лошу поруку да није нужно договарање између политичких и националних актера. БиХ и уставно и суштински мора тражити компромис између грађанске и националне идеје. Покушај да се национална идеја сломи у корист једне нације – то није добар пут
• Истовремено, Жељко Комшић је на писмо одреаговао папиром који нико не очекује и који не би требало да представља ништа с обзиром на то да је Комшић Хрват само по занимању. Он, по свом дубоком идентитетском убеђењу, наступа као босански, па и бошњачки националиста

ЕКСПЕРТ за безбедносна и политичка питања – Џевад Галијашевић који је специјалиста за прилике у БиХ – оценио је да Сједињене Државе коригују однос према тој бившој југословенској републици. Да одустају интервенционизма и наметања српској страни које је обележило постдејтонске деценије.

Коментаришући за Пинк писмо које је члановима Председништва БиХ упутио нови амерички државни секретар Ентони Блинкен, Галијашевић је рекао:

„У политичкој и интелектуалној јавности смо Блинкеново писмо доживели као заокрет америчке политике према БиХ.

Схватили смо да САД шаљу поруку да више неће бити тако активно укључене у политичке процесе у БиХ него да ће их – посматрати.

Из овог писма се види да Американци – иако сматрају да треба направити одређене промене у Уставу БиХ – најављују да то неће чинити они, да неће бити интервенционизма, да неће бити Дејтона 2!

Блинкен каже да Дејтон није урезан у камену. Као што ни амерички устав није урезан у камену, као што ни савез Тексаса и Калифорније није урезан у камену – дакле, ни Дејтон није урезан у камену. Али, истовремено, у свом писму истиче да је Дејтон дао изванредни мир и уставне темеље за функционисање БиХ и да је сада на домаћим актерима да се договарају.

И Драган Човић је из тог писма схватио да је време за суштинске договоре међу политичким и националним актерима БиХ.

Са исте стране је и изјава председника Додика да је кроз најаву да нема Дејтона два и интервенционизма уствари натрљан нос политичком Сарајеву.

С друге стране, Шефик Џаферовић, као члан Председништва се позвао на Блинкенову реченицу да Дејтон није урезан у камену.

Важна је и најава овом писму. Била је то изјава Метјуа Палмера: ако неки у Сарајеву очекују да америчка коњица дојаше иза брда и реши ваше проблеме – тога неће бити.

Истовремено, Жељко Комшић је реаговао са једним нон-пејпер, неким папиром који нико не очекује и који не би требало да представља ништа с обзиром на то да је Комшић Хрват само по занимању.

Он, по свом дубоком идентитетском убеђењу, наступа као босански, па и бошњачки националиста.

Због тога је на многим руралним подручјима добио глас примитивног гласача бошњачке националности који су се надали да ће тако преварити Хрвате.

Сву ту ситуацију када погледате – и то писмо разочарења Жељка Комшића – видећете да је то шамар високом представнику у БиХ Валентину Инцку, да је то дизање руке од његових мера и притисака на правосуђе, у којима се напада министар унутрашњих послова и частан и угледан човек Драган Лукач, да ће се одустати од опција покретања дисциплинских поступака и против Гордане Тадић, главне тужитељице и председника Дебевца против кога треба водити поступак с обзиром на његов скривени, лажни, шпански идентитет за који се није знало у БиХ.

Сва та ситуација говори да Американци више не долазе да притискају, него да – како видимо у овом писму – само нуде добре услуге посматрања и медијације.

Босни и Херцеговини није потребан високи представник. Кроз многе мере које је високи представник доносио, слао је лошу поруку да није нужно договарање између политичких и националних актера.

БиХ и уставно и суштински мора тражити компромис између грађанске и националне идеје. Покушај да се национална идеја сломи у корист једне нације – то није добар пут.

Није то измислио Дејтонски споразум. И устав Републике БиХ из комунистичког времена, авнојски принципи који говоре о БиХ као ни о хрватској, ни о српској, ни о муслиманској већ заједничкој држави, подразумева и обавезу да се национални и политички актери договарају о њеној судбини.

Високи представник је слао лошу поруку: да ће он својим интервенцијама и насиљем у корист само једног политичког и националног фактора решавати питање ефикасности и да је питање ефикасности уствари покушај да се сломи само Република Српска, а да Хрвате сломи бошњачко гласачко тело бирањем Жељка Комшића!

Сва та ситуација се, чини се, завршава и у најави је крај таквог америчког присуства у БиХ.