Галијашевић: Додик је симбол отпора хегемонији Запада и чувар националног поноса и интереса

• Откад је Инцко наметнуо закон о забрани негирања геноцида до краја 2022, поднесено је 27 пријава против више особа али је Тужилаштво БиХ, у свим случајевима, одустало од вођења истраге. Наредба о истрази против Додика је први такав акт у досадашњој пракси Тужилаштва БиХ а услиједила је истог дана (четвртак, 6. април) када је Уред високог представника у БиХ позвао надлежне институције на истраге и процесуирање случајева негирања геноцида, наводећи да је Додик недавно поново негирао геноцид
• Златко Милетић, бивши министар МУП муслиманско-хрватске Федерације, бивши Србин који је данас Хрват, бивши члан најужег руководства Демократске Фронте, странке Жељка Комшића, а данас заступник у Дому народа БиХ, први је поднио двије пријаве против Милорада Додика због негирања ратних злочина и геноцида
• Правосуђе БиХ није ни мјеродавно, ни способно да суди Додику, а поготово не примјеном конфузних одредби о негирању геноцида, зачетих у глави Валентина Инцка и његових ментора

Аутор: Џевад ГАЛИЈАШЕВИЋ, „Печат“

МИЛОРАД Додик данас више није појединац већ важан симбол праведне борбе и отпора нељудској хегемонији западних земаља у балканском мраку тамног вилајета, као свјетионик и чувар националног поноса и интереса.

Гласност и ТРИ НЕ – НЕ чланству у НАТО, НЕ признању лажне државе Косово и НЕ санкцијама Русији – открили су спремност Предсједника Републике Српске да пружи отпор западном, бруталном управљању БиХ, ризикујући свој живот и политичку будућност.

Тужилаштво БиХ је донијело и прослиједило Агенцији за истраге и заштиту (СИПА), Наредбу о спровођењу истраге против Милорада Додика, предсједника Републике Српске због негирања геноцида и ратних злочина почињених током рата у БиХ. Из СИПА-е су потврдили да су у посљедњих неколико дана њихови инспектори, саслушали неке од подносилаца кривичних пријава против Додика.

Откако је у јулу 2021, тадашњи високи представник у БиХ, Валентин Инцко, наметнуо Закон о забрани негирања геноцида, против Милорада Додика је Тужилаштву БиХ, поднесено тридесетак кривичних пријава. Сви подносиоци су већ саслушани у СИПА као свједоци Тужилаштва БиХ у планираном предмету против Додика.

Златко Милетић, бивши министар МУП муслиманско-хрватске Федерације, бивши Србин који је данас Хрват, бивши члан најужег руководства Демократске Фронте, странке Жељка Комшића а данас, заступник у Дому народа БиХ, први је поднио двије пријаве против Милорада Додика због негирања ратних злочина и геноцида.

У пријави је Милетић реаговао на изјаву предсједника Додика поводом одлуке Кристијана Шмита да Меморијалном центру Поточари, осигура 6 милиона КМ.

На конференцији за медије Додик је тада поручио:

„Ово је све нелегитимно и нелегално. Тамо се није десио геноцид, то сви знамо, али се стално покушава на један насилан начин на томе инсистирати“.

Практично, од када је Инцко наметнуо закон до краја 2022., поднесено је 27 пријава против више особа али је Тужилаштво БиХ, у свим случајевима, одустало од провођења истраге против пријављених. Наредба о провођењу истраге против Додика је први такав акт у досадашњој пракси Тужилаштва БиХ а услиједила је истог дана (четвртак, 6. април) када је Уред високог представника у БиХ, позвао надлежне институције на истраге и процесуирање случајева негирања геноцида, наводећи да је предсједник Републике Српске Милорад Додик недавно поново негирао геноцид.

„У вези са недавним изјавама предсједника РС Милорада Додика, високи представник је истакнуо да нема мјеста глорифицирању ратних злочинаца и негирању геноцида у цивилизираном друштву“.

Дан касније, у петак 7. априла, Додик је у Приједору одговорио на саопштење ОХР-а: „Ако они мисле да нама забраном наметну ћутање, ја ћу их упозорити да је у бившој Југославији било много табуа које су забранили комунисти, па се земља распала. Живим за дан када ће се и ова распасти, БиХ“.

Уз Милетића, Додика је пријавило, још тридесетак физичких и правних лица, удружења (и Мајке Серебренице); на основу којих је наређено вођење кривичне истраге против њега.

У јеку кампање против Додика дошло је и до покретања дисциплинске истраге против самог, Главног тужиоца Тужилаштва БиХ, Србина, Миланка Кајганића. Ни то није први пут јер ниједан Главни тужилац није одслужио свој мандат у овом тужилаштву: сви су тужиоци били прогоњени, натјерани на оставке или смјењени са дужности.

Први Главни тужилац Маринко Јурчевић био је присиљен да поднесе оставку; његов насљедник Милорад Барашин је смјењен због веза са највећим балканским трговцем оружијем Слободаном Тешићем; наслиједила га је Јадранка Локмић Мисирача која је и прије промјене статуса вршиоца дужности одступила и препустила ову врућу столицу Горану Салиховићу и његовом замјенику Божи Михајловићу. Обојица су смјењени на силу и кривично прогоњени – њихов кривични прогон, траје још увијек.

Када је на мјесто Главне тужитељице изабрана Гордана Тадић, вјеровало се да ће она издржати мандат у цјелости, али није.

Дисциплински прогон покренула је корумпирана Алена Курспахић Надаревић, неспособна да разликује лијек, седатив диазепам, од појма „дијапазон“.

Сада је та особа, блиска обавјештајном подземљу у Сарајеву, покренула дисциплински поступак и против тек изабраног Главног тужиоца Кајганића, због коментара Инцкове одлуке.

Коментари су, очито, забрањени Србима у БиХ.

Објективном аналитичару стварности у БиХ је јасно да не постоје никакви приватни разлози за озбиљне, врло ризичне јавне сукобе Предсједника Републике Српске Додика са западниим земљама и њиховом дипломатијом. Национални интереси, народна слобода и овлаштења Републике Српске гарантовани Дејтонским споразумом, коју западни намјесници константно, стално и интензивно руше, увијек су били разлог сукобу.

Додик никада није допуштао бахатим западњацима да српски народ третирају као понизни и уцјењени народ, нити да Републици Српској узурпирају њена државотворна права, изборена и у миру, и у рату.

Самовлашће и колонијални менталитет Кристијана Шмита, нацистичког потомка и сљедбеника фашистичке идеологије, те његов политички наступ „без покрића“, тачније без одлуке Савјета безбједности Уједињених нација, производио је и производи те сукобе.

Ријеч је о важном питању јер Бонска овлаштења не могу дати царска овлаштења Високом представнику у БиХ. Посебно таква овлаштења не може користити неко приватно лице које није именовано на прописани начин и од надлежног органа – СБ УН.

Мијењајући изборно законодавство силом, предузимајући и друге радње, Кристијан Шмит је дошао до тачке коју је Република Српска означила као „црвену линију“.

И Милорад Додик је то гласно рекао: ако Кристијан Шмит и западни моћници покушају, одузети непокретну имовину Републике Српске, онда то до крајњих консеквенци мијења положај Републике Српске и уништава њену способност да одговорно уређује живот свих грађана а посебно државотворног српског народа.

Због таквог става су кренуле кривичне истраге и најављен судски прогон, Предсједника Републике Српске.

Међутим: судови и тужилаштва у БиХ, данас су мање независни и мање стручни него у социјализму.

Фиктивна реформа није промијенила ништа у реалном животу грађана БиХ која данас има више од милион нерјешених предмета, лоше законе и лошу организацију правосудних институција, некомпетентне судије и тужиоце, док пуну контролу над правосудним системом остварују трећеразредне западне дипломате. Такво правосуђе није ни мјеродавно, ни способно судити Додику, а поготово не примјеном конфузних одредби о негирању геноцида, зачетих у глави Валентина Инцка и његових ментора.