Галијашевић: Додик је величанствени симбол лидерства за све људе на Југоистоку Европе

• Најважнији отпор бруталном спољном управљању БиХ пружио је предсједник Републике Српске, ризикујући властити живот и политичку будућност. Зато је Додик данас, величанствени симбол отпора и евидентног лидерства за све људе на Југоистоку Европе, поготово у државама бивше Југославије
• Из његовог јасног става и националног карактера, људи црпу снагу и одлучност, свјесни трагичног безизлаза у који цјели регион гурају исламистичке групе и НАТО политика
• У мрклом балканском мраку и тамном вилајету, Додик је практичан, прави свјетионик и чувар националног и поноса и интереса. Али то кошта и народ зна да само храбри и часни људи могу ризиковати све, па и властити живот због народног интереса и слободе. И зато Додикова борба, која има оправдане поводе представља уствари покушај једног народа који је научио живјети слободно да, кроз Додика и преко њега, манифестује своју вољу и спремност да ту слободу избори без обзира на жртве

НЕ постоје никакви, приватни разлози за озбиљне и врло ризичне јавне сукобе предсједника Републике Српске Милорада Додика са западним земљама и њиховом дипломатијом, изјавио је политички аналитичар и стручњак за безбедност и тероризам, Џевад Галијашевић за портал ИН4С.

Галијашевић је поручио да су „национални интереси, народна слобода и овлаштења Српске, гарантована Дејтонским споразумом, коју западни намјесници константно, упорно и интензивно руше, увијек били разлог сукобу“.

– Додик никада није дозволио бахатим западњацима да Српски народ третирају као понизни и уцјењени народ, нити да Републици Српској узурпирају и њена државотворна права, изборена и у миру, и у рату!

Самовлашће и коонијални менталитет Кристијана Шмита, нацистичког потомка и сљедбеника фашистичке идеологије те његов политички наступ „без покрића“, тачније без одлуке Савјета безбједности Уједињених нација, производио је и производи такве сукобе – јасан је Галијашевић и пита да ли је свеједно и да ли је мало важно, готово неважно, када у државу уђе странац без мандата који је прописао међународни споразум о миру и бахато, пође мијењати Устав, законе и друге прописе, директно утичући на квалитет и услове живота народа и грађана?

Галијашевић је напоменуо да „наравно није ријеч о неважном питању и да треба нагласити да тзв. Бонска овлаштења нити могу нити дају нека нова, царска овлаштења високом представнику у БиХ и нагласио је да „поготово таква овлаштења не може користити неко приватно лице које није именовано на прописан начин и од од надлежне институције, органа Уједињених нација“.

– Мијењајући изборно законодавство на силу, предузимајући и друге радње, Кристијан Шмит је дошао до тачке коју је Република Српска означила као „црвену линију“, на којој престаје потреба и било какав смисао постојања заједничке државе БиХ. И Милорад Додик је то гласно рекао – ако Кристијан Шмит и западни моћници покушају, одузети и присвојити непокретну имовину Српске, онда то до крајњих консеквенци мијења положај Републике Српске и уништава њену способност да одговорно уређује живот свих грађана а посебно државотворног српског народа – рекао је Галијашевић.

Он је додао да тада Републици Српској не остаје ништа друго него да прогласи самосталност и пуну сувереност на своме тлу.

Свакако, како истиче, да у одмјеравању таквих корака и слању оваквих порука Милорад Додик не улази непромишљено нити срљајујући без објективних процијена ситуације и капацитета Републике Српске да реализује такве намјере.

– Сложена ситуација у свијету и западно, НАТО посртање у Украјини, показују да је одзвонило униполарном свијету, који је обиљежила западна хегемонија и брутално насиље. Истовремено, немогуће је остваривати пуна колективна и појединачна права у некада мултиетничкој и секуларној земљи у којој су данас, радикални ислам и исламистички тероризам, себе прогласили државним идентитетом.

На јавној сцени, у институцијама државе, исламисти су у намјери да онемогуће свако негодовање због отворене подршке терористиму, усвојили и наглашавали појам исламофобије, који је требао имати једнаку тежину као и појам ксенофобија: и тај се „семантички штит“ прво користио против критике која је долазила из Републике Српске, како би се у политичкој пракси и на јавној сцени наставила примјена „српске кривице“ за све лоше што се дешавало током распада СФРЈ.

– Тај одвратни изум постигао је да ислам постане недодирљив под пријетњом геноцида и расизма. Кроз овај појам, доктрина Алије Изетбеговића, као програм опште исламизације и изградње исламског друштва у БиХ, наступила је отворено и дрско као тумач Ислама, као вјера, тако што се огрнула капутом жртве да избјегне најмањи напад и критику – сматра Галијашевић.

Он додаје да су „захваљујући томе и односу западних представника према исламском радикализму на сцену изашле неке примитивне хоџе, пуне мржње и у џамијама које су заробили и упрљали својом мржњом, јавно и агресивно нападали све што има везе са српским идентитом, православљем и историјом“.

Галијашевић истиче да су „Мухамед Хафизовић, имам Али пашине џамије са својим патетичним писањем у службеном гласилу Исламске заједнице и Амир Махић, имам из Козарца код Приједора, само логичан радикални и неонацистички изданак једне вјерске заједнице која је не тако давно славила Павелића, и Хитлера облачећи заведене младиће у нацистичке униформе Тринаесте СС Брдске дивизије међу босанским муслиманима, познате као Ханџар дивизија“.

– Имена сарајевских улица и тргова зорно свједоче да се то вријеме вратило а авети нацистичкe, повампирилe и траже крв. Прича о нужности денацификације БиХ у западној и радикално исламској јавности одјекује као исламофобија. Она занемарује невјероватну жестину вјерске борбе у Сирији, Ираку, Авганистану… која је често граничила с најгорим дивљаштвом: џамије, месџиди, цркве, храмови и самостани спаљени су и сравњени са земљом, предмети култа покрадени, вјерскa добра отета: хоџе и свештеници објешени, мучени и убијени – рекао је Галијашевић.

Нагласио је да „за то вријеме, странци у БиХ, дипломатски талог и обавјештајни пацови, уочавају да отпор њиховој геополитичкој пјешадији расте и да је у свјести Бошњака, Срба и Хрвата, поодавно сазрела мисао да не постоји, ниједан рационални разлог нити потреба да се земља држи на кратком повоцу споља без икакве одговорности и да од тога сви народи и грађани у земљи трпе само штету и никакву корист“

– Тако смо дошли до истине да је најважнији отпор бруталном управљању земљом пружио предсједник Републике Српске, ризикујући властити живот и политичку будућност. Зато је Додик данас, величанствени симбол отпора и евидентног лидерства за све људе на Југоистоку Европе, поготово у државама бивше Југославије. Из његовог јасног става и националног карактера, људи црпу снагу и одлучност, свјесни трагичног безизлаза у који цјели регион гурају исламистичке групе и НАТО политика – поручио је Галијашевић.

Према његовим ријечима, само због тога Додик није више појединац него посљедњи симбол праведне борбе и отпора нељудској хегемонији.

– У мрклом балканском мраку и тамном вилајету, Додик је практичан, прави свјетионик и чувар националног и поноса и интереса. Али то кошта и народ зна да само храбри и часни људи могу ризиковати све, па и властити живот због народног интереса и слободе. И зато Додикова борба, која има оправдане поводе представља уствари покушај једног народа који је научио живјети слободно да, кроз Додика и преко њега, манифестује своју вољу и спремност да ту слободу избори без обзира на жртве. И то је основни смисао поруке коју је Милорад Додик упутио јавности и западним намјесницима – закључује Галијашевић за портал ИН4С.