Галијашевић: Међу Бошњацима се два иста менталитета боре се за исту власт

• Британски плаћеник Милан Узелац у свом кабинету предсједника ЦК СК БиХ показивао је свом британском сабрату и пијаници Нијазу Дураковићу списак босанских комуниста које треба одстријелити у афери „Агрокомерц“, а у смјени и тровању Хамдије Поздерца су учествовали сви сарајевски радикали окупљени око Муслиманске браће и намјере да Алију Изетбеговића изведу из затвора и поставе на крвави босански трон
• Узелац је, за двије године надживио Алију Изетбеговића, кога је његова партија довела на власт. Али, након смрти Алије, није се Босна ријешила ни Алије а ни Британаца
• У Сарајеву прате, уходе и снимају западне дипломате, попут Петера Сијарта министра иностраних послова Мађарске и надзиру све политичке представнике Срба и Хрвата
• У БиХ и даље постоје стотину вехабијских насеља, десетине паралелних џемата и кампови за обуку муџахедина и терориста, који нису угашени те ратнохушкачке поруке хоџа из Козарца и Али Пашине џамије, вехабијско дјеловање унутар зидова џамије Краљ Фахд у Сарајеву, као и хиљаде заосталих муџахедина, стални су извори терористичке пријетње која се преко Сарајева шире цијелом Европом

Аутор: Џевад ГАЛИЈАШЕВИЋ, „Печат“

НАКОН одлуке Кристијана Шмита о именовању Владе

муслиманско-хрватске Федерације и потврђивања исте у Заступничком дому Парламента Федерације, на насловници празничног „троброја“ најважнијег бошњачког, штампаног гласила, „Аваза“, освануо је текст: „Одлазак радикалне династије“.

Лијепо.

„Аваз“ је коначно, слуђену и радикализирану бошњачку јавност, суочио са истином о власти Алије Изетбеговића, јер назив „династија“, нити би био тачан – нити би имао смисла без потврде његове улоге, творца и зачетника династије.

Накнадни протести сљедбеника династије, били су комични.

Бошњаци су, заједно са Хрватима добили нову владу са Никшић Нермином на челу, који је предсједник СДП БиХ.

Социјалдемократска партија БиХ је иначе насљедница

Савеза комуниста БиХ и у својој историји, имала је на

свом челу многу будалу, диктатора и страног плаћеника.

Још од времена када је британски плаћеник, Милан Узелац у свом кабинету предсједника ЦК СК БиХ показивао свом британском сабрату и пијаници Нијазу Дураковићу списак босанских комуниста које треба одстријелити у афери „Агрокомерц“, до смјене и тровања Хамдије Поздерца у чему су учествовали сви сарајевски радикали окупљени око Муслиманске браће и намјере да Алију Изетбеговића изведу из затвора и поставе на крвави босански трон.

Уз подршку првог полицијског буздована Душка Згоњанина, тадашњи Предсједник ЦК СК БиХ Милан Узелац је покренуо процес дестабилизације централне југословенске републике која је била чувар „титоизма“, што је био увод у рушење заједничке државе.

На крају свог мандата 1988. године, Узелац је у Предсједништво ЦКСК БиХ увео Нијаза Дураковића који је на вријеме, прошао обуку у палестинским камповима ПЛО и Фатаха.

Након што је, на првим вишестраначким изборима у БиХ, одржаним 18. 11. 1990-те, СК БиХ наступио под називом „СК БиХ–Социјалистичка Демократска Партија“, ученик британско-палестински, Нијаз Дураковић преузима управљање партијом.

Ових дана Милана Узелца је у својој редовној колумни, поменуо угледни професор, Ненад Кецмановић, свједок догађаја, вриједни хроничар и аналитичар босанских прилика – чаршијских сплетки и интрига – управо у контексту демагошке матрице, како је у ствари комуниста и партизан, доказани антифашиста, Хамдија Поздерац „шуровао“ са чаршијским исламистима, које је уредно евидентирао Узелац уз помоћ Згоњанина. Сирова лаж.

Иначе, Милан Узелац је рођен 28. августа 1932. године у Бихаћу аазвршио је Филозофски факултет у Сарајеву.

„Самозатајни“, лукави и подли Узелац, предратни је предсједник партије коју данас води премијер владе муслиманско-хрватске Федерације.

Био је Узелац предсједник Централног комитета Народног одбора БиХ од 1956. до 1963, републички секретар за образовање и културу БиХ од 1963. до 1967, предсједник Републичке заједнице образовања БиХ, посланик Вјећа народа Савезне скупштине Југославије од 1969. године и остало.

Био је предсједник Председништва Централног комитета СК БиХ, двије године након након одржаних Зимских олимпијских игара из 1984.године, од јуна 1986. до маја 1988. год.

На широко отворену капију зимских олимпијских игара, у Саарајево су нахрупили Британци, ломећи идеју комунизма и лажни дух братства и јединства у овој османској касаби.

Узелац је умро 6. јула 2005. године у Лондону, али сарајевско конвертитство и менталитет „купујем-продајем“ остао је као доминантни израз једниог неизграђеног и превртљивог менталитета.

Узелац је, за двије године надживио Алију Изетбеговића, кога је његова партија довела на власт. Али, након смрти Алије, није се Босна ријешила ни Алије а ни Британаца.

Када је, ових дана, министар иностраних послова Србије, Ивица Дачић, прокоментарисао упорно негирање територијалног интегритета Србије у вези са статусом Косова, које стиже из бошњачких кругова у Сарајеву и упитао: „Шта би било када би ми у Србији негирали терирориујални интегритет БиХ и признали право Републике Српске на отцепљење од БиХ“?

Ово питање у Сарајеву су чули једним ухом, па је на ту дилему одговорио Елмедин Конаковић, министар вањских послова БиХ, новообучени грађанин а бивши високи функционер СДА, ријечима: „Не може то тако – не може се тако сарађивати кад из Србије негирају терироријални интегритет, државе БиХ“.

Какво грандиозно лицемјерје!

Овој изјави, претходила је изјава министра одбране БиХ, Зукана Хелеза, на америчкој телевизији у БиХ Н1 о томе да је „постојао, тајни војни камп у Републици Српској који је, ипак, угашен и то са Руским инструкторима“.

Наравно да је ријеч о измишљотинама које откривају сву биједу позиције у коју су бошњачке, политичке, квази елите довеле народ и државу. Просто: и нове коалиције, тројке или шесторке, не знају функционисати у стабилним условима па производе кризе коју смишљено пребацују у Репулику Српску.

У Сарајеву прате, уходе и снимају западне дипломате, попут Петера Сијарта министра иностраних послова Мађарске и надзиру све политичке представнике Срба и Хрвата, своју муслиманско-хрватску Федерацију су претворили у случај попут Мостара, чији чвор је морао пресјећи „залутали Швабо“, Кристијан Шмит.

Хелем, похвалио се Хелез, да добија информације од снажних обавјештајних служби, не помињући како су те службе, мирно посматрале одлазак преко 500 џихадиста у Сирију те да, баш оне, скривају званичне податке уручене амбасадору БиХ у Москви о 200 радикалних исламиста који су након Сирије отпутовали, у Украјину да у рову са својом нацистичком браћом ратују против Руса.

Стотину вехабијских насеља, десетине паралелних џемата и кампови за обуку муџахедина и терориста, који нису угашени те радикалне, ратнохушкачке поруке хоџа из Козарца и Али Пашине џамије, вехабијско дјеловање унутар зидова џамије Краљ Фахд у Сарајеву, хиљаде заосталих муџахедина и стални извори терористичке пријетње који се преко Сарајева шире цијелом Европом.

Ваљда из тог разлога је услиједило гурање Еуфора да театрално премјешта војне снаге у БиХ: прво код Хрвата у Орашје а затим и код Срба у Бијељину, са истим циљем: сакрити муслиманске проблеме, дубоку подијелу око борбе за власт и међусобну мржњу која је видљива упркос истим циљевима. Јер Хелезу, као вајном титоисти и социјалдемократи, не сметају нимало, припадници Муслиманског братства који се шепуре по Сарајеву и чије постојање и организовано дјеловање представља велику пријетњу свим дипломатама у Сарајеву а посебно западним представницима који покушавају спријечити бошњачку мајоризацију Хрвата и рјешити хрватско питање.

Зато бошњачка политика сакрива бруку а своје проблеме покушава подметнути комшијама, Србима и Хрватима.

У реалном животу, чаршијска пропаганда не рјешава ни један проблем – а проблеми међу Бошњацима су велики и нерјешиви док се два иста менталитета боре се за исту власт.