Галијашевић: Републици Српској су хитно потребне законске и друге мјере заштите

• За разлику од развијених западних земаља, или комшијске Хрватске, у БиХ је радикални дискурс неспутан! Тако је било од самог почетка – терористичка мрежа у БиХ је изграђена управо слободним проповједањем бивших авганистанских ветерана и Муслиманске браће, односно Младих муслимана који су овдје били њихова подружница. И данас дјелују неспутано
• Сада се мржња усмјерава директно према Републици Српској и ових дана свједочимо баш такве ријечи, које слушамо из сарајевског политичког врха, СДА и сличних подружница Муслиманског братства. Оне су подстицај на организовање и диеловање против Републике Српске као непријатељске творевине
• У Републици Српској живи много муслиманске популације, нарочито старије, којој напади на Републику Српску дођу као природна ствар. Америка и Британија желе да виде тероризам у Републици Српској, као што по цијелом свијету подстичу нападе на цивилне и политичке мете
• Американци и Британци овдје имају потенцијала и тај потенцијал, па га Српска мора ограничити – ако се мисли бранити. Законска регулатива не би обрисала цијелу пријетњу, али би је ограничила, смањила би њен обим – резултат би се одмах видио јер би говор мржње и таргетирања, од масовне постао врло ограничена појава, пошто би онај ко говори знао да га чека санкција, које у овом тренутку нема

Извор: Факти

ПРЕДСЕДНИК Републике Српске Милорад Додик изјавио је да Британци поново покушавају да дестабилизују РС.

Од раније је већ познато да се њихов главни центар за специјалне операције налази у Сарајеву и да му је циљ рушење патриотских снага са власти, али у наступајућем периоду постоји опасност да, поред уобичајеног ангажовања разних НВО и тзв. слободних медија, активирају и терористе и угрозе како институције, тако и живот људи који те институције воде и представљају.

Специјалне операције – као неизоставни део савременог хибридног рата – воде се у различитим сферама, а једна од кључних је јавно мњење.

У којој су вези тероризам и јавни наратив, да ли је то реална опасност за РС и шта се као противмера може предузети, оцењује међународни експерт за тероризам и насиље Џевад Галијашевић.

– Нема мобилизације терориста без активног дјеловања кроз медије. Тероризам је увијек организовано насиље, са јасним политичким циљевима, а циљеви се реализују плановима, програмима, говорима и писањем.

Колико је важан говор и изговорена ријеч, показују примјери САД и Велике Британије. Те земље, које се хвале демократским стандардима, забраниле су законом сваки говор који је везан за тероризам, за мобилизацију и пропагирање организација и радикалних идеологија. Штавише, оне су забраниле и многе друге теме, управо се позивајући на тероризам.

У Британији, познатих „12 мјера“ не подразумијевају само ускраћивање права говора или слободу заступања одређених идеја које су против империје, него се због изговорених ријечи и активног пропагирања идеја може потпуно остати без свих грађанских права: имовине и држављанства. А грађанин може бити стављен и у изоловано насеље које држава организује и тамо трајно задржан – у некој врсти затвора – без судске пресуде, просто као безбједносна мјера!

Све терористичке акције почињу ријечима. Због тога су Хрвати забранили „Вијести умета“ послије убиства свога хуманитарца, односно бившег официра Томислава Салопека ритуалним одсјецањем главе. Американци су забранили 180 000 портала, новина, јутубе канала и тако даље.

Забрањени су управо зато што су неке ријечи подстицање тероризма.

За разлику од развијених западних земаља, или комшијске Хрватске, у БиХ је радикални дискурс неспутан! Тако је било од самог почетка – терористичка мрежа у БиХ је изграђена управо слободним проповједањем бивших авганистанских ветерана и Муслиманске браће, односно Младих муслимана који су овдје били њихова подружница. И данас дјелују неспутано.

Полицајац Ђурић у полицијској станици у Зворнику је убијен као резултат тога што је у јавности створена клима да Републику Српску – њене институције и људе – треба нападати и да је то дужност. Омерагић је убио два војника у Сарајеву, Бошњака и Србина.

Оружане снаге су тих дана донијеле одлуку да буду подршка НАТО пакту у Авганистану и исламистичке структуре су се дигле да то казне.

Са протоком времена, пријетња се не смањује него повећава. Сада се мржња усмјерава директно према Републици Српској и ових дана свједочимо баш такве ријечи, које слушамо из сарајевског политичког врха, СДА и сличних подружница Муслиманског братства. Оне су подстицај на организовање и диеловање против Републике Српске као непријатељске творевине. Имами погрдно називају њене вјерске објекте и подстичу радикализацију у друштву и стварају предуслов за насилне терористичке акције.

Предсједник Додик је препознао куда води блаћење, омаловажавање и означавање Републике Српске као геноцидне творевине. То је видио као подстицај терористима на акцију. Зато је још прошле године тражио да се у законодавној сфери предузму потребне мјере да би се земља и њене институције заштитиле у мјери у којој је то могуће. Додик то предлаже сада, а западне земље су то одавно урадиле.

Мислим да је то чак и одмјерена квалификација. Подсјетићу, он је тражио да се припреми закон о спрјечавању ширења лажних вијести, о спрјечавању језика мржње, увођење клевете и увреде и Кривични закон и проширење кривичног дјела против уставног поретка.

Када гањате некога ко својим ријечима може дестабилизовати безбједносне прилике и покренути неконтролисано насиље, најмање што можете да урадите јесте да такво понашање санкционишете.

Нико нема слободу говора да вријеђа уставну категорију. А Република Српска је уставна категорија, резултат мира, дио Дејтонског споразума. Замислите шта би било да се ситуација обрне – да из Републике Српске кажу да су кантони Федерације злочиначки пројекти чија је етничка и вјерска структура настала управо на злочинима над Србима и Хрватима, или да етничка структура Федерације и Сарајева доказује да су они кандидати за злочиначке градове? Али, таквих напада из Републике Српске нема, она је одмјерена у свом односу. Да није, замислите какве би се законске мјере потезале против ње.

С обзиром на општу унутрашњу и геополитичку атмосферу, рекао бих да су Српској хитно потребне мјере заштите.

У Републици Српској живи много муслиманске популације, нарочито старије, којој напади на Републику Српску дођу као природна ствар. Додајте на то да тероризам у БиХ контролишу Британци, а они РС виде као простор који Русија користи за своје потребе.

Америка и Британија желе да виде тероризам у Републици Српској, као што по цијелом свијету подстичу нападе на цивилне и политичке мете.

Они овдје имају потенцијала и тај потенцијал Српска мора ограничити ако се мисли бранити. Законска регулатива не би обрисала цијелу пријетњу, али би је ограничила, смањила би њен обим – резултат би се одмах видио јер би говор мржње и таргетирања, од масовне постао врло ограничена појава, пошто би онај ко говори знао да га чека санкција, које у овом тренутку нема.

Када имате правосуђе као што је оно у БиХ – које контролише Запад и чије прописе контролише Запад – онда је најмање што морате да учините то да пријетњом санкцијама спријечите да масовна појава измакне контроли.

Имате и друге мјере које ће се подузимати у сфери борбе против тероризма и које ће се предузимати на нивоу цијелог друштва, свих институција, безбједносних структура МУП-а Срске и на нивоу званичне политике. Али, прије свега, мора се правном нормом запријетити, јер нико нема право да шири говор мржње“.