- Добро посјећена „џеназа“ за уред Високог представника названа је „бошњачким протестним скупом опомене Високом представнику“ са јасном поруком самозваном Шмиту, нелегалном диктатору: „Да се ниси усудио“! Та порука јасно говори да Хусо и Хасо – Суљо и Мујо, имају намјеру да и даље представљају Хрвате у Дому народа а у Предсједништву БиХ би и даље паразитирао Жељко Комшић
- Још је Бакир Изетбеговић Шмита упозорио „да се не шали да мијења Изборни закон, јер би тиме ушао у минско поље“. Тим чином је бошњачка национална политика, сада уједињена у нападу на Хрвате, чини се коначно заборавила колико је њој тај институт насилног наметања, који сада здушно руши, користио у кажњавању и развлашћивању Републике Српске
- Бошњачке политичке елите очито не виде да укуцавају ексер у мртвачки ковчег међународне политичке лешине, која већ поодавно опасно заудара… Тај ексер је широка акција напада на Кристијана Шмита, до јуче правдољубивог Бошњака; грађанског и чаршијског Босанца, готово муслимана, а данас домољубног Хрвата и Дин душманина Сарајевске махале
- Шмит је отишао из Сарајева јер је добио јасну поруку да не смије урадити то што је наумио и да мора бити сигуран да ће бити кажњен ако то потпише… Својом политиком и насиљем Њемачка је послала свога дипломату у БиХ, у Сарајево које је центар Муслиманске браће на континенту и сада је, својим антидејтонским мјерама отворила пут за угрожавање живота свом дипломати Шмиту
Аутор: Џевад ГАЛИЈАШЕВИЋ
ИЗГЛЕДА да је у Сарајеву коначно преминуо „ОХР“ са свим својим службама и чиновницима.
Добро посјећена „џеназа“ за уред Високог представника названа је „бошњачким протестним скупом опомене Високом представнику“ са јасном поруком самозваном Шмиту, нелегалном диктатору: „Да се ниси усудио“!
Та порука јасно говори да Хусо и Хасо – Суљо и Мујо, имају намјеру да и даље представљају Хрвате у Дому народа а у Предсједништву БиХ би и даље паразитирао Жељко Комшић.
Порукама са „све-бошњачког протеста“ испред канцеларије Високог Представника, претходила су јасна упозорења Шмиту која је упутио Бакир Изетбеговић уз напомену „да се не шали да мијења Изборни закон, јер би тиме ушао у минско поље“.
Овим чином, бошњачка национална политика, уједињена у нападу на Хрвате, чини се коначно је заборавила колико је њима тај институт насилног наметања одлука, који сада здушно руше, користио у кажњавању и развлашћивању Републике Српске.
Чак је и заборављено најављено санкционисање Милорада Додика и његових сарадника који је мали, безначајни нацистички кепец из Баварске, требао учинити послије одлуке о Изборном закону.
Бошњачке политичке елите очито не виде да су овим чином, удариле ексер у мртвачки ковчег међународне политичке лешине, која већ поодавно опасно заудара.
Широка акција напада на Кристијана Шмита, до јуче правдољубивог Бошњака; грађанског и чаршијског Босанца, готово муслимана, а данас домољубног Хрвата и Дин душманина Сарајевске махале, чини се да је покренута на друштвеним мрежама, када је, Вишња Лончар, генерална конзулица БиХ у Франкфурту, у Њемачкој, послала отворено писмо властима Њемачке с циљем да се “одбаци накарадни и неуставни приједлог” Шмита у вези са измјенама Изборног закона.
А када је бивши генерални конзул БиХ у Франкфурту Лучиано Калужа указао на овај поступак и појаснио конзулици Линчар правила дипломатске праксе и смисао Бечке конвенције, чинило се да ће то ипак бити, мали, унутархрватски сукоб:
„Кроз овакво непознавање дипломатског протокола и непримјерене иступе који ће вјероватно проћи без било икаквих упозорења или санкција од стране Министарства спољних послова, јасно се потврђује правило да је ДКП мрежа у функцији само једне политике и једне структуре са сједиштем у Сарајеву”, изјавио је Калужа.
Као искусан дипломата, Калужа је истакао да Амбасада БиХ једина има мандат да комуницира у име БиХ са властима Њемачке, тако да не зна како ће им објаснити овакво поступање или ће се као и досад “правити мртви”, интерно шокирани оваквим недипломатским дјеловањем”.
Јасно је да Хрвати још увијек не разумију зашто, „мајка Њемачка“ и цијела западна, НАТО дипломатија, све у вези са БиХ погрешно интерпретира: зашто подстиче штетни, антидејтонски, антиуставни и антиевропски курс сарајевске политике.
Хрвати су углавном шутили и трпили, питајући се зашто западне демократије јачају политику која подстиче мржњу; зашто његују пробуђене неоосманске и унитарне амбиције код Бошњака. Зашто у међународној јавности упорно шире пропагандну лаж истичући да Дејтонски споразум руше Срби, чак и кад бошњачки лидер тај споразум одбацује и назива „лудачком кошуљом“ за БиХ; зашто траже оправдања за чврсте везе СДА са радикализмом и тероризмом те тако доприносе процесу отуђења муслимана БиХ од Европе: очито да граде утисак конфликта и за њега увијек оптужују Србе и Републику Српску. Па добро Србе, али зашто „нас Хрвате“.
На крају, зашто су некадашњи главни град, центар културе и демократије у БиХ, Сарајево и истакнуте Сарајлије, слиједили тај курс и пут Алије Изетбеговића, СДА и Муслиманског братства, показујући неспособност суочавања са проблемима, повинујући се времену и политици многих бивших комуниста подстакнутих осредњим и крволочним идеологијама, пркосно и агресивно демонстрирали да не знају и не желе се стидјети самих себе, таквих какви су данас и сјетити се своје величине некад.
У Сарајеву данас не брину о томе него се, питају: Зар смо и ми, који смо били лојални, послушни и одани сљедбеници и поштоваоци сваког западног злочина, зар смо дошли на ред, да будемо кажњавани и гажени.
Наравно да Њемачка са свим својим проблемима и ужасима у које их је увела Влада канцелара Олафа Шолца у вези са беспоговорном сервилношћу према америчким економским и геополитичким интересима, сигурно не размишља о таквом политичком провизоријуму какав је Босна и Херцеговина. Ипак, разлога за забринутост има.
У стварности, проблеми које имају представници међународних мисија и уреда високог представника у Босни и Херцеговини су далеко већи од проблема о којима говори Вишња Лончар.
То је прије свега питање безбједности дипломатских представника у Сарајеву.
Сви странци су под ефикасном и злоћудном контролом одметнутих дјелова Обавјештајно безбједносне агенције. Оног једнонационалног и исламског дјела који Обавјештајно безбједносну агенцију користи као инструмент шпијунског надзора над Србима и Хрватима а сада видимо и над представницима Уједињених нација и дипломатама из западних земаља. Кључно је питање: како и зашто је један недовршени докуменат, из канцеларије Високог представника процурио у јавност? То значи да ОХР има пуно запослених Бошњака који раде за СДА и да Кристијан Шмит у своме кабинету, има људе који раде за СДА… За Бакира Изетбеговића и Османа Мехмедагића Осмицу.
Како је Вишња Лончар дознала за постојање нацрта неке одлуке у ОХР?
Зато што је и она дио тог параобавјештајног система који не дозвољава међународној заједници да доноси одлуке против интереса Муслиманске браће у Сарајеву.
Наравно ово је тек показивање чињенице да су стране дипломате надзиране врло ефикасно и да морају пазити шта раде. Иначе ће морати напустити БиХ као што је то учинио Кристијан Шмит.
Он је отишао из Сарајева јер је добио јасну поруку да не смије урадити то што је наумио и да мора бити сигуран да ће бити кажњен ако то потпише…
Кристијану Шмиту је угрожен живот у Сарајеву и о томе треба обавјестити владу у Берлину.
Својом политиком и насиљем Њемачка је послала свога дипломату у БиХ, у Сарајево које је центар Муслиманске браће на континенту и сада је, својим антидејтонским мјерама отворила пут за угрожавање живота свом дипломати Шмиту, који је био присиљен побјећи из БиХ.
То говори и о слабости њемачке обавјештајне заједнице, прије свега БНД-а који није био подобан да контраобавјештајно заштитити њемачког дипломату пред пријетњом непријатељске службе.
На овај начин, и питање бошњачко-хрватског сукоба, који је у основи ове кризе, постаје периферно питање.
Најважније је питање: коју политику и чије интересе могу заступати представници из других земаља или у Сарајеву могу бити само службеници Муслиманске браће, СДА и Бакира Изетбеговића?
Не могу и не смију заступати интересе и политику својих држава јер ће тиме угрозити властити живот у Сарајеву.
Само Република Српска у реакцијама на политичко насиље и наметнуте одлуке реагује дипломатски и тражи политичке одговоре. Она не покреће хајке и не пријети насиљем.
Преко нелегалног њемачког падобранца Шмита, сарајевске структуре су послале јасну поруку свим странцима који ту долазе шта се од њих очекује.
Од нелегалног Високог представника, Шмит се претворио у легалну мету и угрожену особу. И то би требало бити најважније питање: како међународној мисији у БиХ створити сигурно окружење и гарантовати безбједност у току рада на провођењу Дејтонског споразума и испуњавање обавеза које су пред њих поставили Савјет безбједности и други органи Уједињених нација?
Дакле, коначно, Срби и Република Српска добијају мали предах а динамика конфликта се интензивира тамо гдје јој је одувијек и било мјесто: у накарадној, нефункционалној и на нож завађеној бошњачко-хрватској Федерацији.
Додај коментар