- Став Бакира Изетбеговића је директно рушење уставног концепта уставом одређеног сложеног федералног облика државног уређења БиХ и отворени напад и позив на рушење уставног уређења. Прекривен је плаштом лажне грађанске демократије, односно мајоризације
- „БиХ на бази своје друштвене подлоге може једино функционисати као федерација са конфедералним елементима због начина стварања таквог облика путем агрегације – спајања два државноправна ентитета“
- Антидејтонски је, рушилачки и уставноправно неодржив Изетбеговићев прикривени став да је потребна уставна реформа у правцу унитаризације, да овакво државно уређење представља кочницу даљем развоју и напретку БиХ ка европским интеграцијама, о „преласку из дејтонске у бриселску“ фазу развоја, као и његови ставови против двоентитетског федералног уређења, ентитетског гласања, а за класично централистички и унитаристички модел, са већ отвореним изјашњавањем за грађански модел уставноправног уређења, за тиху мајоризацију
- Покушај мајоризације изражен кроз форму ‘ефикасне државе, јаких централних компетенција, са способношћу међународног субјективитета и интеграционих процеса’ – све је то заблуда, неистина и опасан политички Изетбеговићев пут
ПРОФЕСОР уставног права Синиша Каран истакао је да став да „БиХ треба да буде унитарна држава грађанског уставноправног концепта“ /првомартовски став/, који заступа Бакир Изетбеговић, дугорочно представља опасан политички пут који води у нестабилност и тензије.
– Овај став је директно рушење уставног концепта уставом одређеног сложеног федералног облика државног уређења БиХ и отворени напад и позив на рушење уставног уређења. Прекривен плаштом лажне грађанске демократије, односно мајоризације, нажалост олако пролази у широј па и стручној јавности.
Мултиетничке државе по својој друштвеној основи природно не могу бити унитарне. Могу само у условима мајоризације, туторства и доминације већинског народа – појаснио је Каран у изјави за Срну.
Он је нагласио да теза да унитарна држава може обезбиједити мултиетничност је заблуда свих облика организације државног уређења до сада на овим просторима.
– Мултиетичност и њено остварење могуће је кроз представљање конститутивног народа и учешће у државној власти паритетом и консензусом, а не учешће припадника народа и задовољење форме без садржаја, без могућности представљања и артикулације интереса народа који се представља. БиХ на бази своје друштвене подлоге може једино функционисати као федерација са конфедералним елементима због начина стварања таквог облика путем агрегације – спајања два државноправна ентитета – рекао је Каран.
У садашњем облику уређења, навео је професор Каран, њене двије уставно-правне и политичко-територијалне јединице које, на основу и у оквиру Устава БиХ као највишег правног акта, имају право да уређују свој правни систем и врше функције државне власти у циљу заштите своје аутономије.
Према његовим ријечима, садашњи федерални односи су достигнути ниво компромиса /женевско-њујоршки компромис/ између захтјева за унијом са једне стране и захтјева за територијалном самосталношћу са друге стране ван или у оквиру постојеће федерације.
– Тај баланс је успостављен кроз форму јединственог политичког система у оквиру кога су заједничком нивоу и ентитетским властима дата потребна општа овлашћења, тако да ниједан систем власти није правно или политички подређен другоме. Оба политичка система, федерални и федералне јединице у сфери свог дјеловања су координирани са другим и независни од њега, што представља суштину федералних односа федералног, сложеног државног и политичког уређења.
Кључно је да се у федералном уставноправном и политичком систему равнотежа одржава тако да ни један степен власти не постане преовлађујући до те мјере да може диктирати одлуке другом – истакао је професор Каран.
Формирање садашње БиХ федерације, иако је настала актом међународног права, односно међународним уговором, без принципа добровољности, појаснио је Каран, настало је као производ конкретних друштвених околности примјерених условима који су захтјевали федерализам као једину опцију могућег облика државног уређења.
Он је додао да су разлози који су утицали на ово били традиционалне природе, етнички, вјерски, географско-економски разлози, административно-организациони, политички, историјски и други.
– Садашња форма облика државног уређења одраз је таквог специфичног бића босанскохерцеговачког, мултикултурног и вишезначно структурисаног друштва.
Изетбеговићев став о унитарној БиХ га грубо, опасно нарушава. Не само став да ће се створити услови за стварање грађанске, унитарне БиХ, већ и да ће она доћи „сама по себи“, притисцима, неуставним одлукама високог представника, Уставног суда БиХ, међународних институција, ревизијом сваке врсте, веома је опасан – указао је Каран, који је професор Правног факултета Универзитета Апеирон.
Он је појаснио да ове тенденције нису проводиве без обзира на сву силу која се користи јер су у сукобу са реалном друштвеном подлогом коју чине народи са свим својим посебностима и природне потребе да се те посебности изразе државно-правним облицима организације које гаратују народни суверенитет.
Он је свакако изражен у форми федералног облика удруживања. Изетбеговићев став о унитарној држави као гаранцији мултиетничности, само је опасна тенденција нарушавања достигнутог баланса, покушај доминације кроз мајоризацију као процес и врста односа који неминовно будућност чини неизвјесном.
– Изетбеговићев прикривени став свих 26 година, сада само отворен, реализовао се под различитим изговорима: да је потребна уставна реформа у правцу унитаризације, да овакво државно уређење представља кочницу даљем развоју и напретку БиХ ка европским интеграцијама, о „преласку из дејтонске у бриселску“ фазу развоја, ставови против двоентитетског федералног уређења, ентитетског гласања, а за класично централистички и унитаристички модел, са већ отвореним изјашњавањем за грађански модел уставноправног уређења, за тиху мајоризацију кроз процес унитаризације, је не само антидејтонски, он је истовремено рушилачки, уставноправно неодржив, друштвено непомирљив и у сукобу са реалношћу – истакао је Каран.
Према његовим ријечима, једино исправно рјешење будућег развоја БиХ је повратак на уставна рјешења актуелног устава, његова досљедна примјена и уважавање уставних принципа који су се у пракси развили и накнадно добили свој легитимитет /добровољност/ и постали наша уставна пракса, реална стварност.
– Морамо бити сасвим јасни, унитарно државно уређење у вишезначно слојевитим, мултикултуралним, мултиконфесионалним, мултинационалним и историјски разједињеним заједницама као што је БиХ, није ништа друго до насиље државе, државне организације према њеним грађанима и народима. Оно је неоствариво.
Покушај мајоризације изражен кроз форму ‘ефикасне државе, јаких централних компетенција, са способношћу међународног субјективитета и интеграционих процеса’ је заблуда, неистина и опасан политички Изетбеговићев пут – упозорио је Каран.
Он је нагласио да вишезначно сложеној структури државне организације, поред индивидуалног, грађанског, појединачног, личног, нарочито истиче да се легитимитет етничко-конститутивног дијела сложене заједнице појављује као самосталан политички субјект, са самосталним политичким захтјевима.
Дакле, вишезначно сложена држава поред грађанина /чији домен јесу лична права и слободе/ има и колективитет који такође захтјева своје демократско представљање кроз политичке институције /учешће у државној власти/. Грађанин нема ни капацитет апсолутног представљања и себе као појединца и колективитета чији је и сам члан.
У БиХ је колективитет онтолошки субјект сложене државне заједнице који се представља сам и не тражи реализацију својих, колективних интереса посредним путем, при чему артикулација колективитета јесте и уставна категорија, есенцијални елемент, не придодат, већ оригинаран“, навео је Каран.
Одузети то право колективитету, Изетбеговићевим /природним/ унитарним путем, упозорио је Каран, јесте одузимање стуба, основа државне структуре на којој почива и опасност за сам опстанак државе, те стварање „потребе“ изналаска других облика самопотврђивања.
Предсједник СДА Бакир Изетбеговић је прије два дана у обраћању на сесији Круга 99 о теми „Унутрашње и спољне силнице у реституцији грађанског уређења БиХ“, рекао да је унитарна или једноставна држава, каква је БиХ била до прихватања дејтонског уређења и која функционише на бази грађанског принципа, природни оквир и уређење које штити и омогућава опстанак и развој мултиетничке заједнице каква је била и какву теже да обнове у БиХ.
– Унитарно организована држава БиХ није гушила идентитет, културу, посебности и једнакости етничких скупина БиХ – мишљења је Изетбеговић.
(Срна)
Додај коментар