- Мало је примијећено да су се у споразуму, коме је рок истекао 5. септембра, сагласили да ОХР оде из БиХ само да би им прошао МАП, или било шта од МАП-а. Нуде и да то буде само цивилни дио, и да у томе БиХ прати Србију, која је, наводно, отишла даље у сарадњи са НАТО. Стало им је да се процес интеграције БиХ у НАТО помјери бар за јоту у жељеном правцу, а то је метод „кувања жабе“, кога се ваља посебно чувати
- САД су са арогантне силе прешле на дипломатске игре. Осионог Хојт Јиа је замијенио софистициранији и више позиционирани Метју Палмер, јер је онај други „дио међународне јавности“ у своју београдску амбасаду послао сјајног Боцан–Харченка, који је још прије неколико година у Сарајеву много урадио за српску ствар
- Да ли је реално да ОХР наметне нови Изборни закон и распише ванредне Парламентарне изборе који би се одржали заједно са локалним 2020.? Не бих рекао да је то реално бар док ова власт води Српску. Инцкова одлука се напросто не би појавила у Службеном гласнику РС... Да ли можете да замислите Додика како салутира Инцку примајући октроисани изборни закон? И, можете ли да замислите Србе који би послије тога поново гласали за њега?
- Српска би, умјесто референдумима и скупштинским резолуцијама, могла да контрира ратификацијом Дејтонског споразума. НС Српске никада није ратификовала тај међународни споразум. Ко би могао принципијелно да јој оспори право и обавезу да барем накнадно прогласи Устав БиХ и тако легализује Анекс 4? Нараво, био би то оригинални текст Дејтона и Српска би једним „уставотворним“ засједањем Скупштине индиректно поништила све отето и наметнуто, а превентивно – и оно што Палмер најављује
СТАЛНИ колумниста Све о Српској – др Ненад Кецмановић – дао је интервју бањалучком Гласу Српске.
СоС у цјелини преноси тај интервју.
КОЛИКО год отезање са формирањем Савјета министара БиХ штети свим народима и ентитетима, толико и доказује да је БиХ немогућа држава, што више погађа Бошњаке ко и вјероватно рачунају да ће тиме испровоцирати неку интервенцијуЗапада, каже у интервјуу за „Глас Српске“ Ненад Кецмановић, професор емеритус на Факултету политичких
наука у Бањалуци.
Он истиче да је ријеч о калкулацијама из времена деведесетих година прошлогвијека, у којима су се Бошњаци и тада „грдно прерачунали“.
* Да ли се слажете с онима који сматрају како је ова политичка криза око неформирања власти на нивоу БиХ свјесно изазвана од стране бошњачке политичке елите, те да је АНП само средство за продужење исте? Шта је крајњи‚ циљ?
Не, не слажем се! Позната ми је процјена да Изетбеговић мора да затеже док му не продуже мандат у странци, али он није шеф СДА по избору него по феудалном наслијеђу. У перцепцији Алијиних сљедбеника, СДА је Бакирова бабовина и он нема разлога да брине о неком противкандидату. Узрок кризе и крајњи циљ су много озбиљнији и немају искључиво локалну инспирацију.
Ширење НАТО-а на Западном Балкану је при врху агенде хладноратовске стратегије САД и спотиче се једино на српским земљама – Србији и Српској, које желе да буду војно неутралне. Истовремено, и ОХР са диктаторским бонским овлашћењима и Уставни суд БиХ, који је са контролним механизмом иностраних судија био резервни алат за дисциплиновање Срба, изгубили су ауторитет. Бошњаци у НАТО-у по сваку цијену хоће новог заштиника јединствене БиХ.
Мало је примијећено да су се у споразуму, коме је рок истекао 5. септембра, сагласили да ОХР оде из БиХ само да би им прошао МАП, или било шта од МАП-а. Нуде и да то буде само цивилни дио, и да у томе БиХ прати Србију, која је, наводно, отишла даље у сарадњи са НАТО-ом. Стало им је да се процес интеграције БиХ у НАТО помјери бар за јоту у жељеном правцу, а то је метод „кувања жабе“, кога се ваља посебно чувати.
Колико год отезање са формирањем Савјета министара штети свим народима и ентитетима, толико и доказује да је БиХ немогућа држава, а то више погађа Бошњаке него и Србе и Хрвате. Вјероватно рачунају да ће тиме испровоцирати неку робуснију интервенцију Запада, али су то анахроне калкулације из времена 90-их година прошлог вијека, у којима су се и тада грдно прерачунали.
* Да ли очекујете да ОХР и дио међународне јавности реагује и каква би њихова реакција могла бити?
– За сада се тај „дио међународне јавности“ скрива из Столтенбергове изјаве да је „чланство у НАТО-у добровољно и да неће никога тјерати да се прикључи“, као и иза препоруке да је „приоритет нови Савјет министара БиХ“. Међутим, када су лидери три стране дошли до конфузног компромиса за формирање Савјета министара, који је свака страна могла да тумачи као своју побједу, јавио се амабасадор САД у Сарајеву са захтјевом да актери разјасне и прецизирају шта су се конкретно договорили, па је све покварио. Тако је и открио и да је Американцима важнији МАП него да се Савјет министара конституише и БиХ профункционише.
Ипак, САД су са арогантне силе прешли на дипломатске игре. Осионог Хојт Јиа је замијенио софистициранији и више позиционирани Метју Палмер, јер је онај други „дио међународне јавности“ у своју београдску амбасаду послао сјајног Боцан–Харченка, који је још прије неколико година у Сарајеву много урадио за српску ствар.
* Да ли је реално да ОХР наметне нови Изборни закон и распише ванредне Парламентарне изборе који би се одржали заједно са локалним 2020.?
-Не бих рекао да је то реално бар док ова власт води Српску. Инцкова одлука се напросто не би појавила у Службеном гласнику РС. Ако постоји политичко јединство у Републици, ОХР нема начина да било шта наметне политичким средствима упркос бонским овлашћењима, којa је, уосталом, оспорила Венецијанска комисија.
Високи представник би једино могао да покуша да изврши насилни преврат у РС уз помоћ појединих унутрашњих колабораната, заосталих послије избора у заједничким органима. Зна се да их има и који су, али мало их је, и не вјерујем да би ишли баш дотле, ако ништа зато што послије ваља ићи на изборе и добити српске гласове.
Добро је да сте поставили питање о „наметању“ јер су у српском народу још увијек живе фрустрације из времена када су Петрич и Ешдаун у Босни командовали као колонијални официри. Да ли можете да замислите Додика како салутира Инцку примајући октроисани изборни закон? И, можете ли да замислите Србе који би послије тога поново гласали за њега?
* Као одговор на новонасталу сутуацију, лидер СНСД-а Милорад Додик најавио је да ће његова странка утврдити политичку платформу и упутити је у НСРС на разматрање и усвајање. Које потезе очекујете да би владајућа странка у Српској могла повући?
– Додик је већ поменуо да ће предложити Скупштини РС и парламенту ФБиХ да се разговара о повлачењу из споразума о војсци, суду, тужилаштву, индиректним порезима и свему што су наметнули високи представници. Посланици ХДЗ-а би сигурно подржати такву иницијативу, а била би то и прилика да се најзад више проговори о томе како је конструисана та накнадна „добровољна“ посланичка сагласност на самовољне уставне интервенције високих представника.
Била су то оловна времена када су послије рата хашки истражитељи широм Српске хватали и приводили ратне политичке функционере и официре. Било је засједа, провала у приватне куће, претресања, пребијања читавих породица, па чак и убистава. Ни данас се не зна број кадрова који су даноноћно испитивани у покретним контејнерима. Уцијењивани су да буду или оптужени или коопертивни свједоци, а пошто су одвођени и они за које нико није могао да докучи било какав повод, невини људи су се зарад мирног сна сами пријављивали да би утврдили да ли их има на тајним списковима. Завладао је страх од свих бројних „међународних“ цивилних, војних и полицијских структура у РС, чији службеници су били изузети из домаћих закона.
Тај мрачни контекст у коме је ОХР успјешно притискао и српске посланике, Ешдаун је цинично коментарисао да је од Срба „добијао и више него што је тражио“ и до смрти је држао лекције „неефикасним“ насљедницима.
* Како гледате на недавну изјаву посебног представника САД за Западни Балкан Метју Палмера да Дејтонски споразум никада није био замишљен као фиксни оквир, него оквир који се мијења?
– У Дејтонском споразуму нигдје не пише да је „замишљен као оквир који се мијења“. То што је брачни пар Клинтон, што у Бијелој кући, што у Стејт департменту, сматрао да је њихов службеник Холбрук скројио Дејтон, па они могу да га прекрајају како хоће, ствар је силе, а не међународног права. САД су и данас суперсила, али не и једина. Са рапидним растом глобалног утицаја Русије и Кине биће ускоро итекако заинтересоване да се међународно право поново успостави. Палмерова изјава је само рециклирана прича о „духу Дејтона“ и припада инерцији у Стејт департменту, али је треба узети веома озбиљно јер, баш у опасном међувремену, отворено најављује даљу ревизију споразума.
Српска би, умјесто референдумима и скупштинским резолуцијама, могла да контрираратификацијомДејтонског споразума.Наиме, поучена искуством са Караџићевим потписом на Венс Овенов план у Атини, који је скупштина на Палама одбила, „међународна заједница“ је унијеласкандалозну клаузула да ће посланици НС РС садржај Дејтонског споразума само примити на знање и равнање, без дискусије и гласања.
НС у Српској, која је била равноправна страна у договору са Федерацијом о заједничкој БиХ, никада није ратификовала овај међународни споразум. Ко би могао принципијелно да јој оспори право и обавезу да барем накнадно прогласи Устав БиХ и тако легализује Анекс 4? Наравно, био би то оригинални текст Дејтона и Српска би једним „уставотворним“ засједањем Скупштине индиректно поништила све отето и наметнуто, као и превентивно оно што Палмер најављује.
Додај коментар