Кецмановић: Бошњачким боснољубима не да мира Додикова посјета Ватикану

• Релативно касно и незграпно огласио се Шефик Џаферовић изјавом да „Предсједништво БиХ није дало предсједавајућем сагласност за одлазак у Ватикан“.  Прво, по пословнику о раду Предсједништва таква сагласност му није била ни потребна. Друго, такав стил понашања у врху БиХ инаугурисао је још Алија Изетбеговић када је крајем ’90. отпутовао на конгрес Конференције исламских земаља у Истанбул, а да о томе није ни обавјестио Кољевића и Плавшићеву
• Шта ли је папа разговарао са предсједавајућим БиХ и то чак два пута дуже од уобичајених 20 минута? Да ли је то указује на накнадно проширење дневног реда? Да ли на продубљивање предвиђених тема? Да ли на важне договоре у четири ока о БиХ?
• Брине Џаферовића, Кавазовића и остале да је у Ватикану, њима иза леђа, било ријечи и о бошњачком хегемонизму, изборном  закону, исламском тероризму, вехабијама и сл. Но, шта ако је папа напросто желио да о Додиковој политици чује из прве руке, мимо англосаксонске протестантске пропаганде? То би био и највећи папин гријех у очима босанских муслимана…

ШТА су римски папа и предсједавајући БиХ дуго договарали у Ватикану, а нису хтјели да их чују Шефик и Жељко?

Одавно нешто није толико насекирало „муслиманско Сарајево“ као посјета предсједавајућег Предсједништва БиХ Ватикану. Умјесто да се највише обрадују што је глобално утицајна Света столица угостила првога у БиХ, пријестони бошњачки боснољуби пронашли су више тога што име срећу квари, а портал BHDijaspora.net подсјетио је 6. 05. на тај „скандал“.

Папа позвао само првог међу једнакима, а не цијело тројно Предсједништво. Позив је упутио баш током осам мјесеци српског предсједавања и то баш њима најомраженијем предсједавајућем? Али, о њему су на Башчаршији већ исцрпили све негативне квалификације, а о католичком поглавару иза кога стоји милијарду вјерника није опет баш згодно.

Релативно касно и незграпно огласио се Шефик Џаферовић изјавом да „Предсједништво БиХ није дало предсједавајућем сагласност за одлазак у Ватикан“.  Прво, по пословнику о раду Предсједништва таква сагласност му није била ни потребна. Друго, такав стил понашања у врху БиХ инаугурисао је још Алија Изетбеговић када је, као први предсједавајући, крајем ’90. отпутовао на конгрес Конференције исламских земаља у Истанбул, а да о томе није ни обавјестио Кољевића и Плавшићеву. Треће и најважније, Џаферовић је у своје и у име другог бошњачког представника, Комшића, индиректно саопштио да би папин позив одбили.

Сарајевски новинари су га, ваљда због националне болећивости, поштедили нугодног питања – зашто?

Реис ефендија Хуснија искористио је Шефиков нетактичан иступ да и он нешто своје приговори папи. Вели да папа прима предсједавајећег Предсједништва који неће да потпише уговор са Исламском вјерском заједницом о нерадним празничним данима, а потписао је са православцима и католицима.

Ради се о томе што би према исламском календару вјерујући Бошњаци, што за два бајрама, што петком за џуму, што за ифтар и сехуру, што за хаџ, плус за државне празнике и годишњи одмор, добили право да не раде четири мјесеца у години. Узгред, такав аранжман, који би дискриминисао православне и католике, одбио је да потпише претходни састав Предсједништва у коме су били Иванић и Човић.

Зашто то ефендија Кавазовић пребацује папи тешко је одгонетнути.

У претходну посјету Ватикану заиста су ишли заједно Човић, Иванић и Изетбеговић из чега се може закључити да је протокол Свете столице знао да БиХ има тројно Предсједништво. Зашто је папа Фрањо ипак заобишао Џаферовића и Комшића и да ли их је„игнорисао“ у пакету или за сваког има посебне разлоге?

Ватиканској дипломатији сигурно није промакло да би чланови Предсједништва према Уставу БиХ требало да буду национални представници, а да Комшић, нема легитимитет хрватског народа, као и да Џаферовић нема одговарајући реноме у Бошњака. Елем, да су обојица, можда, саговорници за неку другу прилику.

И узевши засебно, Комшић не може бити по вољи Светој столици јер злоуптребом изборног закона у ФБиХ, заједно са муслиманима увриједио католике у БиХ.А на то је већ бурно негодовала бискупска конференција начелу са кардиналом  Пуљићем.

Такође, узевши засебно, Џаферовић,упркос високој функцији још није успио да изађе из сјене свога страначког ментора Изетбеговића, а већ је пао у сјену колеге по функцији Комшића, који агилно испуњава очекивања своје бошњачке изборне базе.

Протокол је можда налагао да папа Фрањо угости сву тројицу одједаред, али му је дозвољавао и да благонаклоно претпостави да босанско тројство дише једном политичком душом и да му је први међу једнакима довољан саговорник. Или му је државни секретар Паролин дошапнуо:„Боље тако него да нам се овдје посвађају!“

На страну све остало, шта ли је папа разговарао са предсједавајућим БиХ и то чак два пута дуже од уобичајених 20 минута? Да ли је то указује на накнадно проширење дневног реда? Да ли на продубљивање предвиђених тема?

Да ли на важне договоре у четири ока о БиХ?

Предсједавајући БиХ је пред одлазак у Ватикан, изјавио да Папи носи поздраве од патријарха Иринеја и да ће га упознати са пројектом Доња Градина – спомен подручја српским жртвама усташких злочина.

Папа га сигурно није због тога звао, и вјероватно је имао на уму Бањалуку као мост ка Београду, гдје су и његови папски претходници препознали врата ка православном Истоку и екуменизму.

На линији отварања тих дуго затворених врата, папа је убрзо након Додикове посјете дао изјаву о дугорочнијемз амрзавању канонизације Степинца.

У тој причи оба бошњачка представника били би чист вишак.

Али, брине их да је у Ватикану, њима иза леђа, било ријечи и о бошњачком хегемонизму, изборном  закону, исламском тероризму, вехабијама и сл. Но, шта ако је папа напросто желио да о Додиковој политици чује из прве руке, мимо англосаксонске протестантске пропаганде?

То би био и највећи папин гријех у очима босанских муслимана, али он је по дефиницији божји намјесник на земљи и не мора да се исповједа Шефику и Хуснији.

Милорада им је залуд и питати јер су били против његовог одласка у Ватикан. Зато на оном свом порталу цитирају неки непознат италијански извор да је “папа подржао српског сепаратисту против католика“.

Бошњаци знају да није тако, али воле када други кажу.