- Према референтном лексикону „Турцизми у српско-хрватском језику“ Абдулаха Шкаљића, балија значи: неук, припрост, народски. Неспорно је да балија има пејоративно значење, а можда је кључну улогу имала комунистичка пропаганда са паролом „усташе су изроди хрватског народа, четници изроди српског, а балије муслиманског народа“
- Скандалозна је ова симетрија између усташтва и четништва. Усташки покрет је био екстремно фашистички, квислиншки, директно идеолошки, политички и војно везан за Мусолинијев и Хитлеров окупаторски режим, са геноцидним програмом истребљења српског народа, а четнички – антифашистички и конкурент Титовим партизанима. Ово потоње је и било разлог изједначавања јер Дража Михајловић код западних савезника је основано носио ореол „првог герилаца у окупираној Европи“
- Иако су се масовно придружили усташама чак и есесовцима, у симболичном броју и четницима, те касно, често и принудно, и партизанима – само су муслимани имали привилегију да буду балије. Тако је на крају испало да су муслимани били партизани, а њихови изроди – сељачине, примитивци, неуки људи. Због балилука се није ишло на дугогодишњу робију са принудним радом због непријатељског дјеловања
- Срби у БиХ су преузели израз балија, али опет у другом значењу. Балија је „екстремни муслиман“, „муслиман са дна каце“, „муслиманчина“, „муслиман који мрзи хришћане“. Има негативно значење, али не у смислу потцјењивања и презира, него непријатељског и опасног
Пише: Ненад КЕЦМАНОВИЋ
КЛАДИМ се да не знате баш прецизно шта значи балија, балинкура, балинлук, иако можда мислите да знате. За утјеху ни у Босни, гдје се овај турцизам масовно користи, нису баш начисто. Према референтном лексикону „Турцизми у српско-хрватском језику“ Абдулаха Шкаљића: неук, припрост, народски. Неспорно је да балија има пејоративно значење, али постоје и нијансе.
Није исто ако за некога кажемо да је необразован или пак да је примитиван. Значење појмова се историјски помјера и мијења, што често производи контраверзе и конфузију у комуникацији..
Када се ради о изразу балинлук, можда је кључну улогу извела комунистичка пропаганда паролом „усташе су изроди хрватског народа, четници изроди српског, а балије муслиманског народа“.
Прије свега, скандалозна је симетрија која је направљена између усташтва и четништва. Усташког покрета, који је био екстремно фашистички, квислиншки, директно идеолошки, политички и војно везан за Мусолинијев и Хитлеров окупаторски режим, са геноцидним програмом истребљења српског народа, и четничког који је био антифашистички покрет против окупације Трећег Рајха и конкурент Титовим партизанима. Ово потоње је и било разлог изједначавања јер Дража Михајловић код западних савезника је основано носио ореол „првог герилаца у окупираној Европи“.
САД су одликовале саборца у антихитлеровској коалицији, Де Гол се заузимао код Тита за живот колеге са војне академије у Француској.
А затим, оно што нас овом приликом посебно интересује, балије су укључене у ову тријаду непријатеља као пандан усташама и четницима, без икакве компаративне логике.
Балија, према Абдулаху Шкаљићу значи, напросто, припрост, неук, примитиван, сељачина. И муслимани у БиХ баш у том значењу и користе ријеч балија, а балијско понашање означавају као балинлук. У говорном језику у БиХ балинлук се изговара као балилук, односно глас „н“ гута се, али се поново јавља у женском роду – балинкура.
Дакле, у појму балија нема баш ништа ни идеолошко ни политичко, као што је случај са усташа и четник. Како и зашто је дошло до мијешања јабука и крушака?
Зашто, рецимо „изроди српског и и хрватског народа“ нису почашћени бенигном квалификацијом да су сељачине, примитивци, неуки људи, што би и њих амнестирало пред послијератним судовима за колаборацију са окупатором? Штавише, класно би их приближило носиоцима радничко-сељачке ревоуције.
Иако су се масовно придружили усташама чак и есесовцима, у симболичном броју и четницима, те касно, често и принудно, и партизанима само су муслимани имали привилегију да буду балије. Тако је на крају испало да су муслимани били партизани, а њихови изроди – сељачине, примитивци, неуки људи. Због балилука се није ишло на дугогодишњу робију са принудним радом због непријатељског дјеловања. Досљедно томе, један савремени бошњачки проф. др је поносно закључио да „у БиХ, за разлику од Срба и Хрвата, једино муслимани нису имали квислиншке јединице“.
Како? Па, ето, лијепо: муслимани усташе били су хрватско цвијеће, муслимани четници били су Срби, а муслимани партизани били су национално неопредјељени Југословени. Нису били нација, па нису могли бити ни националисти, а онда ни шовинисти, ни фашисти.
На изборима ’90. СДА у називу није спомињала да је муслиманска, а ратне муслиманске формације – Зелене беретке, Патриотска лига, Босна итд., бориле су се под фирмом Армија БиХ. И бог те веселио!
Повод за ову анализу је књига „Алија: Улема или балија“, коју сам у коауторству са Дарком Танасковићем, објавио уочи нове године (Лагуна, Бгд. 2024). Већ наредних недјеља у ФБиХ, појавиле су се реакције на други дио наслова.
Или нису читали даље од наслова на корицама, или су прочитали све па на садржај мимо наслова немају примједбе. Да су имало размислили над насловом, примијетили би да се „балија“ ставља у упитну алтернативу са „улема“ (врхунски зналац ислама), да су прочитали уводне странице наишли би на Шкаљићево тумачење турцизама, кога смо се држали. Најзад да су прочитали 300 страница књиге утврдили би да нигдје нисмо написали да Алија јесте балија, а у случају негативних оцјена личности и дјела А.И., махом смо цитирали бошњачке ауторе нпр. Хаверића, Бутуровића, Ченгића.
Тарик Хаверић пише: „У четврт стољећа Изетбеговић и његови насљедници, духовни и биолошки, успјели су да релативни напредак секуларизираних Муслимана у Југославији претворе су апсолутни суноврат реисламизираних Бошњака у БиХ“.
Аднан Бутуровић пише: „Народ је желио вођу. Било каквог само да је муслиман. Остале особине вође никада нису интересовале већину Алијиних гласача“.
Емир Кустурица је најближи квалификацији да је Алија био балија: „Човјек са лажно замишљеном фацом, до краја је у себи исцрпио ужас празнине чије посљедице ће дуго плаћати његови сународници. Да је видио мало даље од Скендерије, да је имао и мрву образовања и да није, прикривено, мрзио Србе …“
Зашто ли их је оно „балија“ толико увриједило и расрдило?!
У свим балканском народима доминирају, сељаци, са мало школе, необразовани и неотесни, примитивног понашања, само што они то у својим редовима зову балије, а хришћани – затуцани, сељачине, сировине, неотесани, Срби у БиХ су преузели израз балија, али опет у другом значењу. Балија је „екстремни муслиман“, „муслиман са дна каце“, „муслиманчина“, „муслиман који мрзи хришћане“. Има негативно значење, али не у смислу потцијењивања и презира, него непријатељског и опасног.
Током рата ’92-’95 борци ВРС су их звали Турци или балије, као и ови њих „србо-четници“ или „хајдуци и вукови из републике шумске“, што је било нека мотивациона евокација на раније међусобне ратове.
Изгледа да је важан извор бошњачке преосјетљивости на ријеч балија потиче од ’95.
Бошњаци су психолошку компензацију за де факто капитулацију у Дејтону, пронашли у племенитости свога беговата наспрам хришћанске сиротиње раје која је кулучила у пољу. Једни су живјели у градским чаршијама и били отмени грађани, а други у околним селима и били неотесане сељачине.
„Добри Бошњани“, нису починили злочине и разарања, него су се само витешки бранили од спољног и унутрашњег агресора на само њихову Босну. „Дошли дивљи да отјерају питоме!“
Мухамед Филиповић је објашњавао лорду Овену „како је његова аристократска лоза много старија“. Адил Зулфикарпашић се свим Ченгићима, Куленовићима, Филиповићима и др., којима се броја не зна, а под истим презименом има и Срба и Хрвата, уз име додавао титулу бег, (Фадил-бег, Асим бег, Сабахудин бег, Итд., итд.).
Мога пријатеља, коме је рахметли отац био скретничар на жељезници, а мајка домаћица насмијавао је убјеђивањем да има право на беговску титулу. При таквој колективно умишљеној моралној суперорности поражених, назвати балијом човјека који је био „први у Бошњака“ ког су слиједили макар и у поразу, представља увреду за све њих.
Због парафеудалних односа (закашњела нација) и потомци балија су се клањали потомцима бегова, а ови на њих гледали као на бивше измећаре, потркуше, никоговиће. Рецимо, кућне помоћнице и бединерице муслиманке и Муслиманке, што је у социјализму за млађе дјевојке из унутрашњости било само прелазно занимање, нерадо су радиле код национлно и вјерских својих због таквог односа.
Није било заједничке кафе са послодавцима нити је за њих било мјеста на породичним обједима као у хришћана.
Традиција унутрашњих односа беговат-балилук у муслиманској вјерској и националној заједници учинила је да су безмало сви трагали и „проналазили“ беговске претке и волили да се тиме хвале.
У „пустом турском“ намножило их се толико, да је средњовјековна Босна морала имати милионе хришћана да ринтају за потребе Порте и беговата.
На ту умишљену племениташку супериорност послије грађанског рата накалемила се морална супериорност жртве поражених у рату, који су сами изазвали.
Назвати балијом човјека који је био „први у Бошњака“ ког су слиједили макар и у пораз представља увреду за све њих. Сам Изетбеговић се истина никад није директно позивао на беговско поријекло, али је волио да прича како је његов предак посједовао Аду Циганлију и имао надимак Биоградлија, што ће рећи да су га устаници, „хајдуци и вуци“ протјерали из Београда, а онда још привремено окупирали пола БиХ. Заиста, како за једног бега написати да „неки имају дилему да је можда био балија!?“. Па када су аутори још из „шумске“ и „агресорске“, мало је рећи да је недопустиво. И апсолутно заслужује масовну мобилизацију бошњачких и пробошњачких интелектуалних снага, као и Шмитову нову измјену кривичног закона БиХ којом се Србима забрањује употреба ријечи балија и балинкура. Е то се, да простите, зове балилук или банлилук.
Додај коментар