- Војска БиХ је данас „три у један“ јер има српску, бошњачку и хвратску компоненту. Зато је питање: кога Бакир снабдијева оружјем и стрељивом из намјенске индустрије? Ако сваку од три компоненте подједнако, онда ризикује да поновљени сукоб из ’92. буде још жешћи. Међу-компонентни или рат између бивше АБиХ, ХВО и ВРС – дође му на исто
- Алијин син понавља причу од прије 25 година о „патриотима БиХ“, на коју се више безмало нико не прима, ни споља, ни изнутра. Данас је барем свима јасно да постоје патриоте Републике Српске, патриоте„Херцег-Босне“, а да су патриоте БиХ практично искључиво Бошњаци. Дакле, члан Предједништва БиХ невјешто скрива да намјенска, која је углавном и лоцирана у Федерацији, наоружава само муслимане/Бошњаке
- За одбрану или за напад? Ни РС ни „Х-Б“ не показују ама баш никакве претензије на бошњачке кантоне, а Бошњаци не крију да цијелу БиХ виде као своју. Елем, цијеви су уперене на „комшије“. И Бакир се још љути што у Бањалуци и западном Мостару немају разумијевања… Његова наивна обмана, међутим, није безазлена. Ако се наоружавање Бошњака повеже са ранијим фалсификатом пописа, по коме су Бошњаци прешли 50 одсто, те најновијом опасном тезом Мухамеда Филиповића (већ је понављају Јасмин Агић, Сенадин Лавић) да је „конститутивност Срба и Хрвата у БиХ – глупост“, онда … Таква политка старог Изетбеговића већ је једном изазвала грађански рат у БиХ
Пише: Ненад КЕЦМАНОВИЋ
„БиХ нема пара да може пратити модернизацију оружаних снага Србије и Хрватске у смислу набавке авиона и хеликоптера, али је намјенска индустрија већ таква „да се никад више не може десити 1992. година… Ми сада имамо толико тога у БиХ да се можемо одбранити… Кад ја кажем да ћемо ми ојачати нашу намјенску производњу, онда кажу да се припремам за рат. Невјероватно је како се покушава тај двоструки стандард примијенити када су у питању патриоти БиХ.“
Ова изјава Бакира Изетбеговића коју је 2. августа о.г. дао ТВ Н1, на неупућеног, или само мање концентрисаног слушаоца, могла је да дјелује разложно и убједљиво. Готово да човјек саосјећа са сиромашном БиХ која нема средстава да набави скупе војне летjeлице као друге земље. Осим тога, бошњачки члан Предсједништва наглашава да војну индустрију развија искључиво у одбрамбне сврхе. И, заиста, помислили бисте, није фер што му неко приговара да се спрема за рат.
Шта је, међутим, у тој изјави ипак спорно?
Прије свега, то што Бакир прави поређење у наоружању са Србијом и Хрватском, као да му с обје стране пријети опасност, па га брине неравнотежа снага? Србија је у Партнерству за мир, као и БиХ, Хрватска – чак чланица НАТО-а који је, јел’да, искључиво одбрамбени војни савез, те Бакир чезне за БиХ у Алијанси.
Елем, могао би да рачуна да ће и један и други сусјед да брани БиХ, тим више што у њој имају бројне сународнике. Изетбеговић јуниор, напротив, на Дрини и Уни види бар потенцијалне непријатеље.
То постаје још јасније тек када Бакир дода: „Сада већ има довољно оружја да се више не може десити ’92.“ Он очито и данас сматра да је рат 1992 – 1995. у БиХ био спољна агресија Хрватске и, посебно, Србије, а не грађански рат на национално-вјерској основи између три домицилна народа.
Почело је тако што су се Муслимани и Хрвати у БиХ удружили против Срба, а онда су и међусобно заратили, па је од јесени ’93.свако ратовао против свих.
Србија и Хрватска јесу помагале сународнике у БиХ, а Србија је, парадоксално, помагала и муслиманску страну: већина виших официра и првобораца тзв. АБиХ били су Муслимани (данас Бошњаци) из Рашке (Санџаклије), почев од шефа генералштаба Сефера Халиловића. А онда су им у помоћ стигли и муџахедини. Најзад, како је касније и званично обзнањено, САД су слабије наоружане Бошњаке кришом преко Техерана и и Зaгреба опремиле и обучиле. А у Дејтону је БиХ, територијално-етнички подијељена на ентитете и кантоне са муслиманско/бошњачком, српском и хрватском већином.
Баш онако како су Алија, Караџић и Бобан и без рата били потписали у Лисабону.
Према слову Дејтонског споразума, који су потписале САД, Русија и водеће земље ЕУ, свака од три стране у БиХ имала је и своју војску, а онда су притиском Вашингтона интегрисане у једну. Али, ипак, „три у један“, односно – јединствена, са српском, хрватском и бошњачком компонентом. Кога данас Бакир снабдијева оружјем и стрељивом из намјенске индустрије?
Ако сваку од три компоненте подједнако, онда ризикује да поновљени сукоб из ’92. буде још жешћи. Међу-компонентни или рат између бивше АБиХ, ХВО и ВРС дође му на исто. Ново је и Бакиру непријатно што се сада и Хрвати придруржују Србима против мајоризације већинских Бошњака.
Али, Изетбеговић, као успут, помиње да је оружје намијењено „патриотима БиХ“. Који су му сад па ти?!
Његов бабо Алија се ’92, уз помоћ западне дипломатије и глобалних медија, представљао као „предсједник свих Босанаца и Хeрцеговаца“ и истовремено командовао једном од три војске које су се крваво тукле на стотинак метара око њега, и широм БиХ.
Сада Алијин син понавља причу од прије 25 година о „патриотима БиХ“, на коју се више безмало нико не прима, ни споља, ни изнутра. Данас је барем свима јасно да постоје патриоте Републике Српске, патриоте„Херцег-Босне“, а да су патриоте БиХ практично искључиво Бошњаци.
Дакле, члан Предједништва БиХ невјешто скрива да намјенска, која је углавном и лоцирана у Федерацији, наоружава само муслимане/Бошњаке.
За одбрану или за напад?
Ни РС ни „Х-Б“ не показују ама баш никакве претензије на бошњачке кантоне, а Бошњаци не крију да цијелу БиХ виде као своју.
Елем, цијеви су уперене на „комшије“.
И Бакир се још љути што у Бањалуци и западном Мостару немају разумијевања …
Његова наивна обмана, међутим, није безазлена. Ако се наоружавање Бошњака повеже са ранијим фалсификатом пописа, по коме су Бошњаци прешли 50 одсто, те најновијом опасном тезом Мухамеда Филиповића (већ је понављају Јасмин Агић, Сенадин Лавић) да је „конститутивност Срба и Хрвата у БиХ – глупост“, онда …
Таква политка старог Изетбеговића већ је једном изазвала грађански рат у БиХ.
Додај коментар