Кецмановић: Кошник би сународнику Шмиту посавјетовао да остане код куће – да не иде у БиХ

• Зашто је Валентин Инцко, иако лишен ауторитета, ипак остао у БиХ 12 година, колико и сви његови претходници заједно? Зато што се знало да ће избор насљедника отворити питање опстанка институције западног туторства над Босном
• Још крајем 2012. не само Русија него и земље ЕУ биле су за укидање ОХР јер „ничему не служи и истекао му је рок“. Помињано је и прелазно рјешење да се в.п. измјести у Беч, али је на инсистирање Американаца не само остао у Сарајеву него и задржао бонска овлашћења
• Да ли процес избора новог В.П. може да заобиђе СБ УН и евентуални руски вето? Све је могуће и промотори Шмита ће се позивати на преседан са избором Шварц-Шилинга. Само, игнорисање руског става да је „ОХР анахронизам који треба укинути“, може додатно да испровоцира Москву да у СБ УН све заустави
• Занимљиво, Инцко је упозорио је Шмита да не долази у БиХ без бонских овлашћења, што можда значи да би њихово укидање могло да буде компромис који ће Запад понудити Русији

Пише: Ненад КЕЦМАНОВИЋ

ПИТАЊЕ Шмитовог избора за в.п. постаје важна тема не само у БиХ и региону, него можда и повод глобалног одмјеравања снага у СБ УН.

У Сарајеву би хтјели овај избор да представе као јабуку раздора између Бањалуке и Београда, а у причу се укључио и Инцко у оставци.

Још крајем 2012. не само Русија него и земље ЕУ биле су за укидање ОХР јер „ничему не служи и истекао му је рок“. Помињано је и прелазно рјешење да се в.п. измјести у Беч, али је на инсистирање Американаца не само остао у Сарајеву него и задржао бонска овлашћења.

Међутим, током дугих година рвања са више в.п.-ја, Додикова постава на власти у Српској развила је ефикасне методе блокирања антидејтонских притисака ОХР-а, а Русија се вратила на Балкан.

Кршења Анекса 4 односно Устава БиХ, те Анекса 10 који за в.п.-а предвиђа само консултативне надлежности, више нису пролазила. А пошто су бонска овлашћења компромитована, Инцко их више није примјењивао и „препустио је локалним актерима да се сами договарају“.

Од таквог интерног босанског договарања наравно није било ништа, па је протекторат тежиште притиска на Српску пребацио на Уставни суд БиХ у којем су контролни пакет држала четири странца. Да се власи не досјете, један в.п. је практично замијењен четворицом, и то у домаћој политички неутралној правосудној институцији.

Након више пријетњи референдумом, Додик га је, упркос одлуци Уставног суда, најзад одржао поводом датума Дана РС и тако детронирао ту за јавност анонимну судијску четворку.

Посљедњих година Инцко је наставио да тихо лобира за „јединствену  бошњачку  Босну“ и немоћно трпи Додиково непријатно бучно узвраћање.

Зашто је Инцко, иако лишен ауторитета, ипак остао у БиХ 12 година, колико и сви његови претходници заједно?

Зато што се знало да ће избор насљедника отворити питање опстанка институције западног туторства над Босном.

На он лајн конференцији у СБ УН, Додик и Човић су најзад добили прилику да кажу своје о Инцку и његовим извјештајима. Највише га је бранио њемачки амбасадор, да би већ сутрадан Њемачка лансирала Шмита за његовог насљедника. Тако је предухитрила претходну расправу да ли је в.п. у БиХ више уопште потребан.

Русија сматра да није. Европљани су сада за Шмита. Американцима не смета ни Инцко са батином бонских овлашћења иза леђа, за не дај боже.

Главна алатка глобалне моћи Америке је НАТО, а укључивањем Црне Горе и Сјеверне Македоније ионако је опколио српске земље. Већа половина БиХ, бошњачко-хрватска Федерација је натофилна више него да је већ унутра. Србија пак није на противничкој страни него војно неутрална, а Српска је одавно одлучила да је слиједи.

На основу недавне подршке ПИК-а, западне земље поздрављају Шмита као да је већ устоличен. Међутим, ПИК има статус неформалног тијела које одлучује консензусом и може само да кандидује. Игнорисање руског става да је „ОХР анахронизам који треба укинути“, може додатно да испровоцира Москву да на СБ УН све заустави.

Да ли процес избора новог В.П. може да заобиђе СБ УН и евентуални руски вето?

Све је могуће и промотори Шмита ће се позивати на преседан са избором Шварц-Шилинга. Али, у том случају би Шмит дошао у БиХ хендикепиран одсуством неопходног међународног легалитета и легитимитета, па би свако могао да оспорава ауторитет његових одлука.

Додик га је још у раној фази кандидатуре у телефонском разговору упозорио да избор в.п. подразумијева и консултацију потписница Анекса 10 међу којима су и Српска и Србија, а касније (02. 05) му поручио да без тога са њим „може само разговарати, али не и сарађивати“.

Претходно је у Београду (31. 05.) одржан сусрет Српска–Србија, званичан и на највишем нивоу, гдје је усаглашаван српски став према новом в. п.

У изјавама за медије Додик је, по обичају, био отворенији и директнији. Вучић је пак, уз недвосмислену подршку ставу сународника у РС, дипломатски похвалио личност и дјело кандидата: „Шмит није антисрбин“, „Њемачка је највећи инвеститор у Србији“. Али и додао да би в.п. требало да извјештаје за УН шаље и у Београд.

Бошњачки медији су, очекивано, овај састанак лажно представили као Вучићево обуздавање Додика и добродошлицу Шмиту. А Инцко, који се тек након оставке, распричао, једино је ин екстензо цитирао Вучићеве комплименте Шмиту и цинично додао да је Србија и до сада имала прилику да коментарише његове извјештаје.

Занимљиво, упозорио је Шмита да не долази у БиХ без бонских овлашћења, што можда значи да би њихово укидање могло да буде компромис који ће Запад понудити Русији.

Још знимљивије, бивши в.п. Петрич, који је годинама уназад стигматизовао Додика и Русе као „реметиоце евроатлантских интеграција БиХ“ и хвалио се како су их он и Ешдаун игнорисали, сада напротив обесхрабрује Шмита јер „нема план како да изађе на крај са Русима и Додиком“.

Шмит очито има план да до столице в.п. дође кршењем Дејтона у ПИК-у и у СБ УН, али нема један други још важнији план.

Ни ријеч није рекао о томе шта ће да ради ако дође у БиХ. Из тога се да закључити да ће наставити да додаје гас у погрешном смјеру све дубље у ћорсокак. У унитарну БиХ која је двије и по деценије негативно тестирана на терену.

Истина, изјавио је „да долази да одведе БиХ у ЕУ“, а боље да ни то није. Причу о преласку Босне са Дејтонског на Бриселски колосјек, слушамо већ туце година од Инцка, док босански троножац, који се 1995. клатио на двије ноге (Бошњаци и Хрвати), 2021. пехливани на само једној (Бошњаци).

Једнако је неубједљива и прича о посттрамповском јединственом наступу САД и ЕУ у Босни. Бивало је таквих декларација и раније. Затим је Америка препуштала Европи „њено балканско двориште“. А онда се Америка опет враћала „незавршеним пословима у Босни“.

Прошле недеље (02.06.) стигла је добра илустрација обновљеног европског јединства и евроамеричког савезништва: САД, уз помоћ Данске, прислушкују Меркелову и Макрона.

Такво не само „јединство“ него и „братство“ постоји између три народа у БиХ одвајкада.

Још нешто поучно за кандидата за новог в.п.!

У Мостар је у јулу ’94. за градског управитеља дошао њемачки политичар Ханс Кошник са задатаком ЕУ да уједини хрватски и бошњачки дио „пријестонице“ ФБиХ. Пошто је већ током прве године снимио безнадежну ситуацију, која се ни до данас није промијенила, покупио се и отишао. Да није, нажалост, умро 2016, Шмита би овај искусни и мудри сународник посавјетовао да остане код куће.