Кецмановић: Петооктобарско искуство Србије научило је Србе у Српској памети

• У све што се догађа на тзв. заједничком нивоу БиХ, у Сарајеву, уплетени су прсти кoлективног Запада. Они су званично присутни у ПИК-у, у Уставном суду, у ОХР-у, као разноразни извјестиоци националних и међународних организација, а незванично у службама безбједности, војсци и нема гдје нису. Треба бити много наиван па повјеровати да нису инволвирани у рад ЦИК…
• Шмит је оптужио Додика да је „мали Путин“, што је у овом тренутку тежа оптужба него да је открио да је био командант Аушвица, Борис Џонсон је увео персоналне санкције и Жељки Цијановић, а Фон дер Лајен би забранила читав СНСД. Ставили би они на црну листу и читаву Републику Српску да немају један проблемчић: наметну ли сепаратне санкције само једном ентитету тиме ће му аутоматски дати статус посебне државе
• Са мандатом од четири године, било предсједничким који му по бонским овлашћења могу и отети, или премијерским, који му не гине, Додик ће накратко добити предах, а онда ће се борба између Додика и протектората наставити. С тим што је игру преокренуо. Док они настављају са покушајима да Српској одузимају надлежности, он им парира враћањем већ отетих надлежности
• Није искључено да ЦИК, ако друго (контролно) пребројавање потврди прво, себе прогласи кривим за нерегуларности. Важно је да се избори понове јер је то нова шанса да не побједи Додик

ИЗБОРНИ закон БиХ не познаје „контролно бројање гласова“ за којим је посегнула ЦИК БиХ.

Зато је Спутњик, у разговору са др Ненадом Кецмановићем, прво питао: о чему тај потез сведочи?

– Сувишна је расправа у БиХ о томе шта је законито, а шта није. Опструкцијом устава, колективни запад, који је умислио да је међународна заједница и свима наметнуо ту лаж, намјерно је произвео безакоње, а онда су му се у тој работи придружиле и локалне антидејтонске снаге. Да би имали неко тобожње нормативно покриће, умјесто закона су увели правила, која прописују када и колико им затреба да раде буквално шта им се прохтије. Зато мислим да се не треба дати увући у ту игру, него им само једноставно одговорити: „То што ви хоћете, ми нећемо. Ми разумијемо зашто то вама одговара, али и ви морате да схватите зашто то нама не одговара!“

– Управо тако поступа Додик и зато им смета. А добар примјер је и Вучићев недавни наступ у генералној скупштини УН у Њујорку, док су му други, чак и већи и јачи честитали иза сцене, а не са говорнице.

* Ко заправо покушава да фалсификује резултате – СНСД кога оптужује опозиција, или опозиција у сарадњи са ЦИК-ом БиХ?

– Прије свега могло би се поставити питање зашто изборе у Српској контролише ЦИК у Сарајеву када се избори на сва три нивоа одржавају искључиво у ентитету. У све што се догађа на тзв. заједничком нивоу БиХ у Сарајеву уплетени су прсти колективног Запада. Они су званично присутни у ПИК-у, у Уставном суду, у ОХР-у, као разноразни извјестиоци националних и међународних организација, а незванично у службама безбједности, војсци и нема гдје нису. Треба бити много наиван па повјеровати да нису инволвирани у рад ЦИК-а када и директно и отворено интервенишу у изборни закон и то чак усред избора који су у току. Истовремено не мање отворено подржавају опозицију: странке, кандидате, медије, НВО – стотинама хиљада долара.

Сами су објавили да су у рушење Милошевића уложили 50 милиона и то оних од прије пандемије и енергетске кризе. И са много мањим парама могли би да потплате сваког бирача у Српској, али петооктобарско искуство Србије научило је Србе памети.

* Да ли објашњење целог овог незаконитог процеса лежи у изјави Урсуле дер Лајен да СНСД треба искључити из политичког живота, због, како је рекла сецесионизма?

– Шмит је оптужио Додика да је „мали Путин“ што је у овом тренутку тежа оптужба него да је открио да је био командант Аушвица, Борис Џонсон је увео персоналне санкције и Жељки Цијановић, а Фон дер Лајен би, ето, забранила читав СНСД. Ставили би они на црну листу и читаву Републику Српску да немају један проблемчић: наметну ли сепаратне санкције само једном ентитету тиме ће му аутоматски дати статус посебне државе. Санкције се, наиме, могу наметнути само држвама и појединцима.

* Чему је у контексту целе ове приче, требало да послужи тзв. вечерњи закон чије измене Шмит доноси у дану одржавања избора у БиХ?

– Шмит се показао као велика шепртља. У жељи да се наметне као легални и легитимни в.п., што му Додик основано оспорава, он му час пријети, а час га сентиментално подсјећа „на дане када су добро сарађивали“.Час демонстрира западњачку стрпљивост и упорност, час се хистерично дере, лупа шакама по говорници и млатара папирима.

Волфганг Петрич је запамћен по аеродромским декретима јер је законе доносио у ВИП салону аеродрома Бутмир пред лет за викенд у Бечу. А Шмит ће се спомињати по „вечерњем закону“ којим је у полувремену изборне утакмице промијенио изборни закон и то са одложеним дејством.

Његово тобожње лукавство састоји се у томе што је нешто промијенио у структури парламентарне скупштине у прилог Хрвата, док су Бошњаци били окупирани још једним избором Комшића. Шмит то зове подјелом задовољстава и незадовољстава између Бошњака и Хрвата у Федерацији, а изазвао је опште незадовољстава и једних и других. Одложено дејство закона даје им прилику да се и наредне четири године око тога прегањају.

Да немам ништа против германског фактора (Шмит, Петрич) указаћу на свијетао примјер некадашњег супервизора за Мостар Ханса Кошника. Човјек је годину дана покушавао да састави подијељени град и кад је схватио да је јединствени Мостар, баш као и јединствена БиХ, немогућа мисија, захвалио се и отишао.

И високим представницима је јасно да се баве ћоравим послом, али неће да сијеку грану на којој сједе уз високе најамнине за никакв резултат. Инцко је у томе био шампион јер је више од деценију хватао просјек за пензију. Епилог: Мостар је и данас подијељен, а БиХ подјељенија но икад.

* Са којим ће све притисцима и искушењима морати да се у наредном периоду носи Милорад Додик?

– Са мандатом од четири године, било предсједничким који му по бонским овлашћења могу и отети, или премијерским, који му не гине, Додик ће накратко добити предах, а онда ће се борба између Додика и протектората наставити. С тим што је игру преокренуо.

Док они настављају са покушајима да Српској одузимају надлежности, он им парира враћањем већ отетих надлежности. Натезање конопца ће се наставити, а исход зависи и од правца и динамике глобалних престројавања. Колективни Запад жури да Србе на сваки начин интегрише у своју интересну сферу (НАТО, па и ЕУ), али и Додик сада има савезнике – Русију, Кину, Мађарску па и Турску. Србија се ваљда подразумијева.

* Да ли су оправдане приче о специјалној операцији Запада и припреми Мајдана?

– Има превише индикација да би се таква прича одбацила. Изборни штаб Јелене Тривић је при 80 одсто избројаних гласова и предношћу од 20 хиљада за Додика одједном прогласио побједу, она је прекинула комуникацију са јавношћу и позвала на улично славље.

ЦИК, такође, није ни завршио бројање, а већ је био најавио пребројавање. Па онда те лажне вијести о „емисарима из Србије који се мотају по Српској“, уз изјаве Тривићеве да ће политику водити по инструкцијама из Београда…

Очито је спољни фактор режирао конфузију, уличне немире, сукобе полиције и опозиције, што би био алиби за интервенцију ЕУФОРа. Неко је у тој игри очито заказао јер излазак на улице присталица Јелене Тривић није окупио критичну масу па су се убрзо повукли. Сада као да је разочарана, опозиција није послала посматраче на поновно пребројавање у ЦИК у Сарајево, или напротив има апсолутно повјерење у ЦИК иако је први пут наводно омануо у бројању. Даље, гласало се истовремено на истом мјесту и пред истим комисијама и за посланике и за српског члана Предсједника РС. Како то да је све било поштено и фер изузев на листи на којој је Додик?

Није искључено да ЦИК, ако друго пребројавање потврди прво, себе прогласи кривим за нерегуларност. Важно је да се избори понове јер је то нова шанса да не побједи Додик. Најзад, али као прво питање – зашто изборе у Српској контролише ЦИК у Сарајеву када се избори на сва три нивоа одржавају искључиво у у ентитетитетима? Али, ако у мањем ентитету наставе да бирају Додика, могуће је да ту „квазидемократију“ превазиђу тако да предсједника РС бирају у Федерацији, не онога кога хоће његови бирачи него комшије у другом ентитету.

Стварно, каква је то демократија у којој бесконачно побјеђује исти? Какав је то протекторат који то не може да спријечи?

* Да ли у контексту рата у Украјини, улог РС на геополитичкој табли постаје већи, а сразмермно и притисци, будући да је од Шмита окатегорисан као некооперативни мали Путин?

– Велика већина Срба је мање или више русофилна, чак и путинофилна, а Додик то не само да не сакрива него и набија на нос Западу, дијелом и као одговор на њихове пријетње, уцјене, санкције које иду до застрашивања путем повјерљивих обавјештајних информација да ће бити „киднпован или ликвидиран“. Колико год човјек био храбар, то није пријатно, има жену, дјецу, унуке. Додик је, међутим, на њихово хронично малтретирање навикао као магаре на батине. И као у инат, два пута у три мјесеца одлази на разговор са Путином. А његов улог је утолико тежи што се Русија, из тешко објашњивих разлога, повлачи и застаје у специјалној операцији, а колективни Запад пуним гасом заокружује своју интересну сферу на Западном Балкану.

Занимљиво је да и не покушавају да га придобију шаргарепом, него га деценију ударају штапом. Ваљда га сматрају непоправљивим, али бирачи у Српској – незамјењивим.

(Спутњик, разговарала Наташа Јовановић)