Кецмановић: Шмит је у удруженом преварантском подухвату имао моћне јатаке и био осионији од Ешдауна

• Сарајевски дневни лист „Аваз“: „Додик је суђен је по кривичном дјелу које уопће није постојало у Кривичном закону БиХ прије него што га је наметнуо високи представник. Дакле, можемо закључити да је осуђен због Шмита. Нијемац је био спреман да преузме на себе осуђивање Додика. Но, очигледно не и посљедице до којих ће његови потези довести“
• Додик се усудио да каже „цар је го!“, а тиранин је онда уз подршку америчког амбасадора Марфија самовољно промијенио кривични закон БиХ и услужна судиница (Сена Узуновић) га смјенила са предсједничке функције. Сад ће се кола сломити на Шмиту, и заслужио је, али није једини кривац него само експонент на првој линији једне политике Запада на заласку
• Имаће сличну судбину као Зеленски, који се пред Трампом брани: „Тај ‘глупи Бајден’ је био ваш предсједник!“, а могао је да дода: рат у Украјини није започео мојом кривицм него зато што се НАТО примакао границама Русије на далекомет ваших ракета
• Огласио се и Денис Бећировић други несрбин у истом Предсједништву: „Треба да дјелује ОСА БиХ“. Тај бошњачки политичар сувише озбиљно схвата и себе самог и функцију коју обнаша, али не би ипак требало да даје изјаве као да је пао с Марса. Не мисли ваљда да ће српска компонента те војске, која је ионако лоцирана у Српској, пуцати на Републику, а ни друге двије не могу се покренути без сагласности Жељке Цвијановић у Предсједништву БиХ као цивилној команди ОСА

Пише: Ненад КЕЦМАНОВИЋ

„ДОДИК је суђен је по кривичном дјелу које уопће није постојало у Кривичном закону БиХ прије него што га је наметнуо високи представник. Дакле, можемо закључити да је осуђен због Шмита. Нијемац је био спреман да преузме на себе осуђивање Додика. Но, очигледно не и посљедице до којих ће његови потези довести. А посљедице би могле бити катастрофалне (…) Ту пресуду Додик је, баш како је и најављивао, искористио…“

Цитиране ријечи није написао нико из „Републике шумске“ и „геноцидног ентитета“, а ни из „агресорске Србије“, нити Србин ма одакле био, него новинар најтиржнијег сарајевског дневника „Аваз“ Данијал Хаџовић (02.03-2025). Штета само што, када је већ знао да се „Додику суди по кривичном дјелу које уопће није постојалао у Кривичном закону БиХ“ није то објавио прије реакције из Бањалуке.

Можда би он и његове колеге отрежњујуће дјеловале на бошњачку јавност, а ова на „независну судиницу Сену“ да не мијеша право и политику по иностраном диктату.

И у овом закашњелом тексту Хаџовић Шмита је назвао в.п., иако је, такође, знао да он то, напросто, није. На то га је само дан-два касније подсјетио, нико други него сам Шмит: више се не представља као в.п., него као предсједавајући Управног одбора ПИК-а.

Тај до јуче лажни в.п., сада предсједавајући УО ПИК, очито покушава да заметне траг не само пред кивним Бошњацима, него и пред својим њемчким земљацима. Посланици АфД-а траже истрагу у Бундестагу о томе „какву улогу у БиХ игра тај бивши министар пољопривреде, који је у Сарајеву пријавио боравак са њемачким пасошем, и чува га баварска полиција“

Занимљиво, бошњачке комшије су силно изненађене и разочаране што се колективни Запад не бави Босном. Трамп више неће терет глобалног лидерства и прескупу улогу свјетског полицајца, откачио је Зеленског и Урсулу, Гутереша и Рутеа, договара се само са Путином и Нетањахуом, па не стиже да Бошњацима јави да га за њих заболи.

Рачуна да ће и сами схватити: опозвани Марфи отишао је без поздрава, а насљедника ни на помолу. Хаџовић вели да ће можда, штедње ради, на расипној дипломатији Трамп укинути амбасаду у Сарајеву.

Хајде што они неће моћи да тамо отрче да се пожале на Додика, него ни Шмит нема кога да упита – шта ћемо даље.

Из Сарајева се жале да нико не брине о БиХ, као да су пак некад и много бринули. Само су Бошњаци у умишљеној важности имали илузију да су пупак свијета, да су им сви нешто дужни, да их једва чекају у ЕУ и НАТО, а само им Додик срећу квари.

Раније, када су имали преча посла, Американци би обично саопштили да је БиХ у европском дворишту и брига Брисела. Потом би Европљани „држали воду док се мајстори не врате“, али сада је Трамп трајно отписао ЕУ, која без америчког оружја тек треба да се војно и спољно-политички консолидује као битан међународни фактор.

У Сарајеву опет никад нису многа вјеровали Французима и Британцима, па се Хаџовић присјећа 1990-их:

„Тада су кључни актери међународне заједнице снажно лобирали руководство БиХ да што прије распише референдум и прогласи независност. Када је након тога почео рат…, исти ти актери поручили су им да су препуштени сами себи. „Не сањајте снове!“ (лорд Овен) и „болна, али неопходна обнова кршћанске Европе“ (John Major) биле су поруке које су Бошњаци слушали док су пролазили кроз пакао“.

А Шолц је њемачким савезницима из два свјетска рата, у Сарајево послао Шмита који је у покушају да Додика политички ликвидира „пријеким судом“ све закувао. „А онда је“, наставља Хаџовић, „послао лицемјерну и циничну порука: Чланови PIC-а наглашавају важност кориштења свих домаћих правних лијекова за очување уставног поретка Босне и Херцеговине. Лидери би требали у потпуности усмјерити своју енергију ка постизању напретка, укључујући пут према Европској унији, са свим њеним користима за грађане БиХ. Данас Christian Schmidt намеће закон по којем се Додик осуђује. И ништа у томе можда не би било спорно да исти тај Schmidt има план Б, односно стратегију како да заштити БиХ од Додиковог насртаја на државу (…) Другим ријечима: ми смо вам креирали посљедњи хаос, а ви га сада санирајте сами. Може ли од ове реакције PIC-а постојати јаснији доказ да (ни овај пут) нико извана неће бранити Босну и Херцеговину?

(…) Европски војници у униформама ЕУФОР-а неће гинути за очување територијалног интегритета и суверенитета БиХ. Као што није гинуо ни холандски батаљон. Они неће ићи у рат с Додиком. Још мање ће то чинити Сједињене Државе. Амерички State Departement није поздравио пресуду Милораду Додику. Само су ‘примили к знању’“.

Сада ваљда свима постаје јасно зашто је трио Марфи-Шмит-Узуновићева толико журио, али ни Додик и Српска нису пресуду дочекали неспремни. Да је суђење и на другом апелационом степену окончано и пресуда постала извршна прије Трамповог уласка у Бијелу кућу и његовог муњевитог удара на Стејт департмент, предсједник РС би морао правоснажно да прекине обављање функције.

Овако, Марфи је преко ноћи без поздрава отишао кући, оставио Шмита на цједилу, а судиницу Сену без нових инструкција. Она је урадила по старој односно посљедњој коју је добила. Како Додиков адвокт Анте Нобило каже за Политику (02.03.25), „замјеник амабасадора САД је све до тада сваки други дан одлазио у Суд БиХ“.

Шмит се представио као окупациони официр Вермахта и Српска ће га тужити у Њемчкој због лажног представљања и кршења Устава БиХ. Али, пошто није добио пасош УН-а за БиХ – он није тек тако могао да стигне у Сарајево, слагао је да је в.п. и након бесправног усељења у канцаларије ОХР-а почео да уредује.

Сви су у свијету знали да није в.п., али је у таквом статусу на молбу Меркелове, додуше само једанпут, примљен чак и у Београду, а у Сарајеву је дочекан раширених руку.

Гутереш, Бајден, Шолц нису га прозвали као лажова, па бошњачки домаћини нису ни смјели ни хтјели да га упитају за легитимитет.

У том удруженом преварантском подухвату Шмит је, дакле, имао моћне јатаке и понашао се осионије од Педија Ешдауна. Додик се усудио да каже „цар је го!“, а тиранин је онда уз подршку Марфија самовољно промијенио кривични закон БиХ и услужна судиница га смјенила са предсједничке функције.

Сад ће се кола сломити на Шмиту, и заслужио је, али није једини кривац него само експонент на првој линији једне политике Запада на заласку. Имаће сличну судбину као Зеленски, који се пред Трампом брани: „Тај ‘глупи Бајден’ је био ваш предсједник!“, а могао је да дода: рат у Украјини није започео мојом кривицм него зато што се НАТО примакао границама Русије на далекомет ваших ракета.

Слично је било и са Изетбеговићем, који не би ’91 ишао на референдум узнос Србима да, понављамо Хаџовићеву важну тврдњу, „кључни актери међународне заједнице нису снажно лобирали руководство БиХ да што прије распише референдум и прогласи независност“.

Изетбеговић је изборио фртаљ БиХ, Зеленски ће, такође, за неки, још неизвјестан, проценат Украјине, Шмит се загрцнуо у покушају да прогута Српску са Додиком за дезерт.

Правда за лузере Алију, Володимира и Кристијана!?

Но, за утјеху, први већ има споменик на мезарју на Ковачима, главну сарајевску улицу, аеродром, друга двојица су још на чекању. Али, другом не гине позна слава хероја одбране Украјине, а трећем спомен плоча на Башчаршији: „Човјеку који је првостепено дохакао Додику“.

Народна скупштина РС у прошли петак експресно је усвојила законе којима се Суду БиХ, Тужилаштву БиХ, ВСТВ и СИПА забрањује дјеловање на територији ентитета“, а Додик у ову сриједу потписао предсједнички указ.

У наднаслову Хаџовићевог текста стоји: „Нек’ нам је бог на помоћи“.

Члан Предсједништва БиХ Жељко Комшић је своју реакцију закључио: „Остаје нам једино да се уздамо у се и своје кљусе“, при чему није објаснио ни које је то кљусе ни шта треба да уради.

Најзад се јавио и Денис Бећировић други несрбин у истом Предсједништву: „Треба да дјелује ОСА БиХ“.

Тај бошњачки политичар, који иначе сувише озбиљно схвата и себе самог и функцију коју обнаша, не би ипак требало да даје изјаве као да је пао с Марса. Не мисли ваљда да ће српска компонента те војске, која је ионако лоцирана у Српској, пуцати на Републику, а ни друге двије не могу се покренути без сагласности Жељке Цвијановић у Предсједништву БиХ као цивилној команди ОСА.

Још само да видимо исход ванредне затворене сједнице СБ УН на захтјев Русије, али, јел’да, и реакцију Раме Исака и Зукана Хелеза, па да знамо на чему смо.