Кецмановић: Српско питање се интернационализује, а нови распоред снага у свијету иде нам у прилог

• Унапријед су одлучили да од Српске направе икебану. Ново је само да им се због по њих неповољне глобалне ситуације сада панично жури. Зато више нема кувања жабе, него свом снагом нападају са свих страна. Приступне преговоре су убацили у игру као мамац да се ухватимо на удицу и сами им олакшамо посао
• Пошто су цинични, предложио бих им да и преговоре о приступању ЕУ обаве са Шмитом кога Српска не признаје, као што, консеквентно, неће признати ни резултате тих преговора. Отишао бих и корак даље и обавјестио их да одустајемо од евроинтеграције јер смо процијенили да ће се ЕУ распасти прије него што Српска стигне до Брисела. Или, зашто да им не предложимо да све даље комуникације око приступања ЕУ започну са Бањалуком јер Српска планира мирни разлаз са Федерацијом, па БиХ у догледно вријеме неће постојати као адреса      
• Два српска предсједника су у интензивном живом контакту, а са њима је све чешће и патријарх српски. Додик, који је познат по брзим и запаљивим реакцијама, неуобичајено дуго се није оглашавао на Шмитову одлуку. Значи да је добро промислио одлучујући потез. Вучић, који је опет познат по одмјереним изјавама, сада је оштро узвратио: „Ако Косово уђе у Савјет Европе, Србија ће изаћи!“ И не пропушта да поред Србије спомене и Српску

МОЖДА дјелује парадоксално, али је добро што су са Запада истовремено кренули да Србима отму и Српску и Косово јер то јача наше национално јединство – оцијенио је Ненад Кецманових и интервјуу новинској агенцији Срна.

* Молимо Вас да прокоментаришете најновији потез Кристијана Шмита, посебно његову изјаву да је одлуку о измјенама Изборног закона БиХ донио са  циљем „подршке најављеном процесу приступања БиХ ЕУ“.

– Чуди ме да Шмит и отимање јавне имовине Републици Српској такође није објаснио као подршку процесу придруживања БиХ. Или, можда, да би нас признање његовог лажног статуса тренутно увело у ЕУ. Све те њихове иницијативе и тумачења имају за сврху да нас увлаче у бесмислене расправе у којима узалудно покушавамо да им аргументима докажемо да нису у праву, губимо вријеме, енергију, стрпљење.

– Све то они то јако добро знају, али су унапријед одлучили да од Српске направе икебану. Ново је само да им се због по њих неповољне глобалне ситуације сада панично жури. Зато више нема кувања жабе, него свом снагом нападају са свих страна. Приступне преговоре су убацили у игру као мамац да се ухватимо на удицу и сами им олакшамо посао. Додик је одавно рекао: „Не треба нам ЕУ ако ће БиХ у њу ући без Српске“ 

* Колико је цинична и провокативна ова његова изјава, а и само понашање ЕУ која БиХ са колонијалном управом позива да приступи преговорима?

– Ја бих им предложио да и преговоре о приступању ЕУ обаве са Шмитом кога Српска не признаје, као што, консеквентно, неће признати ни резултате тих преговора. Било би то цинизмом на цинизам. Отишао бих и корак даље и обавјестио их да одустајемо од евроинтеграције јер смо процијенили да ће се ЕУ распасти прије него што Српска стигне до Брисела. Или, зашто да им не предложимо да све даље комуникације око приступања ЕУ започну са Бањалуком јер Српска планира мирни разлаз са Федерацијом, па БиХ у догледно вријеме неће постојати као адреса. 

* Који је сљедећи логичан корак Републике Српске?

– Сљедећи корак је управо оно што је Додик и најавио: Српска треба да донесе свој изборни закон по коме ће јесењи локални избори бити и обављени. Генерално, мислим да би се требало досљедно држати чињенице да Шмит није високи представник. То даље значи да све што он уради представља његову приватну работу коју нећемо узимати за озбиљно. Најзад, о томе нема потребе да  уопште расправљају ни политичари, ни аналитичари, ни медији у Српској. Тотална игноранција широког спектра! Изузев на нивоу спрдње. Имамо Дејтонски споразум, Анекс 4, Устав, а знамо и да га тумачимо.

* Какав би по вама требало да буде одговор парламента Републике Српске?

– Једини адекватан одговор био би изгласавање изборног закона Српске. Такав документ постоји, од раније припремљен, али постоји уставна процедуре која тражи вријеме без обзира што се може донијети по убрзаном поступку. Неки колебљиви посланици ће у дискусији вјероватно истаћи да Шмитов изборни закон уноси углавном техничке иновације, што и није нетачно. Међутим сви смо већ научили како то они раде. Прихватање и таквих „техничких побољшања“ значило би принципијелно пристајање на наметање, а њима је то довољно да иду даље и да намећу политичка рјешења.

* Колико је важно да у овим данима када Српска и Србија и њихово руководство трпе јаке притиске, искажу чврсто јединство и одлучност да се наметање неће прихватити?

– Не да је важно него и пресудно. Можда дјелује парадоксално, али добро је што су истовремено кренули да Србима отму и Српску и Косово јер то јача наше национално јединство. Два српска предсједника су у интензивном живом контакту, а са њима је све чешће и патријарх српски. Додик, који је познат по брзим и запаљивим реакцијама, овога пута се неуобичајено дуго није оглашавао на Шмитову одлуку. Значи да је добро промислио одлучујући потез. Вучић, који је опет познат по одмјереним изјавама, сада је оштро узвратио: „Ако Косово уђе у Савјет Европе, Србија ће изаћи!“ И не пропушта да поред Србије спомене и Српску.

– У СБ УН, колективни Запад обнавља резолуцију о Сребреници, а Русија и Кина понављају захтјев да се расправља о њиховој агресији на српске земље. Српско питање се интернационализује, али нови распоред снага у свијету иде нам у прилог. 

* На крају, с обзиром да је Александар Вулин, који се уназад неколико година у влади Србије био задужен за војне, полицијске и обавјештајне ресоре, изјавио да је предсједник Додик у животној опасности, да ли би требало појачати мјере његове заштите?

– Заштита његове физичке безбједности је подигнута на највиши ниво и о томе је недавно говорио надлежни министар Каран. Али, Додик није смањио своје активности, често путује у иностранство и готово свакодневно уздуж и попријеко по Републици, креће се по Бањалуци и до Лакташа, што повећава ризик. Истовремено, он је већ годинама обиљежен као проблем свих проблема за Бошњаке и главна препрека колективном Западу да доврши колонизацију Српске. Заштиту отежава што он свако ограничење својих политичких активности ради личне безбједности, доживљава као понижење и кукавичлук. Чести  боравци на рочиштима у Сарајеву представљају посебан ризик, јер је тамо изложен невиђеној мржњи сваког пролазника који би му радо дохакао.