- Срби се томе, иако у окружењу чланица НАТО, томе грчевито опиру. Не ради се смо о српској русофилији, словенству, православљу, традицији, него о томе што су нам се они својом неоколонијалном политиком попели на врх главе. Срећом не само нама него великој већини свијета у Латинској Америци, Африци, Азији…
- Нападима на СПЦ и Светог Саву желе да створе атмосферу погрома на Србе, што би требало да изазове страх код српског народа на обје обале Дрине, те Вучића и Додика натјерају на попуштање – да признају сецесију Косова, да прихвате ревизију Дејтонског споразума, да уведу санкције Русији
- Литије које су срушиле власт у Црној Гори, изазвале су панику и ван Монтенегра, јер су показале да је СПЦ на свој начин јача и од Мила, и од антисрпског црногорства, и „матерњег језика“, чланства у НАТО итд.
ПОСЉЕДЊИХ мјесеци, али и година све више смо свједоци да поједини припадници бошњачког народа покушавају оцрнити лик и дјело Светог Саве. Шта се крије иза ових све безобзирнијих напада, шта је крајњи циљ ове србофобије, која иде чак дотле да се Српска православна црква прогласи секташком организацијом? – питали смо политиколога и професора емеритуса Ненада Кецмановића.
– Српска превославна црква је свесрпска црква чији се легалан утицај не зауставља на границама нових држава на тлу екс Југославије, а у њима је остао одсјечен велики број Срба. Бошњачки политичари протестују због „мијешања“ Србије у РС и БиХ, али не могу то да кажу и за патријарха СПЦ. Могу да питају откуд Вучић у Бањалуци, али не могу да питају откуд Порфирије у бањалучкој Саборној цркви или на прослави рођендана Републике Српске. А Срби, и ако нису вјерујући, доживљавају СПЦ као своју националну цркву и дубоко су јој одани. Све анкете показују да у поређењу са владом, парламентом, војском, полицијом, ужива највеће повјерење народа.
Сава је и православни светац и секуларни просветитељ, па је симбол те нераскидиве везе, и зато им се нашао на мети. Литије које су срушиле власт у Црној Гори, изазвале су панику и ван Монтенегра, јер су показале да је СПЦ на свој начин јача и од Мила, и од антисрпског црногорства, и „матерњег језика“, чланства у НАТО итд. Доживљавају је као промотора „Велике Србије“ у сусједним земљама. Сјетите се панике, жалости и гњева у Сарајеву након пада Милове владе као да се догађа на Башчаршији, а не у Подгорици.
* Оно што је најгоре у свему овоме, али и најжалосније, јесте што су актери ових напада све чешће и вјерска лица, па и реис-ул-улема Хусеин Кавазвовић, који је и сам постао познат по својим непримјереним изјавама. Како то објашњавате?
– Чињеница да то долази не само од локалних хоџа него и са врха Исламске заједнице свједочи да се ради о синхронизованој и координисаној кампањи, која превазилази регионални карактер. Реис Хусеин Кавазовић је послије хиперполитизованог реиса емеритуса Церића био дочекан као човјек вјере, али је убрзо посустао. На интервенцију њемачке службе (БНД) да је Босна постала „сигурна кућа“ исламских терориста, Изетбеговић их је прогласио“хипицима“, а Кавазовић – „параџематлијама“. А онда су их као врућ кромпир један другом пребацивали у надлежност, да би их обојица оставили на миру све док се није заборавило.
Нису положили тест панисламизма, али док служе Америкацима немају проблема. Поготово данас када су на дневном реду Русија и када им добро дође све што кажу против „малих Руса“.
* Да ли све ово можемо посматрати и у свијетлу све отворенијих напада на Србе, како у БиХ, тако и региону. Прво су туристима из Србије пробушене гуме у Сарајеву, онда су и нападнута српска дјеца на фудбалском турниру у овом граду уз повике „убиј Србина“… Колико је све ово опасно, поготово јер су актери ових немилих сцена углавном млади људи?
– Није пука случајност што се у исто вријеме суочавамо са сличним нападима на српску дјецу и на Косову. И једни и други само на локалу асистирају дипломатским притисцима колективног запада на Србију и Српску. Желе да створе атмосферу погрома на Србе, што би требало да изазове страх код српског народа на обје обале Дрине, те Вучића и Додика натјерају на попуштање – да признају сецесију Косова, да прихвате ревизију Дејтонског споразума, да уведу санкције Русији.
У најширем геополитичком контексту, колективни Запад жури да прије окончања руске специјалне операције у Украјини заокруже што већу интересну зону, а Срби се, иако у окружењу чланица НАТО, томе грчевито опиру. Не ради се смо о српској русофилији, словенству, православљу, традицији, него о томе што су нам се они својом неоколонијалном политиком попели на врх главе. Срећом не само нама него великој већини свијета у Латинској Америци, Африци, Азији …
До јуче лојални вазали подижу главе чим су осјетили пад америчке моћи. Показаће се да и Бошњацима срце куца у Стамболу, Багдаду и Џеди, а не у Лондону.
* Поменули сте младе људе!?
Наравно, лоше је што манипулишу младим људима, али то има и бумеранг ефекат. Они хоће јединствену Босну, а на тај начин ссамо све више узајамно удаљавају народе, ентитете и кантоне.
* Како гледате на одсуство осуде свих ових немилих догађаја од стране бошњачке елите, али и чланова Међурелигијског вијећа у БиХ? Митрополит Хризостом је упозорио да ово ћутање у ствари значи одобравање?
– Међурелигијско вијеће се уклопило у схему политичких односа у БиХ. Одсуство осуде код једних, ћутање код других – своди се на исто. А митрополитово задржавање у таквом друштву значило би макар и невољко пристајање. То Међурелигијско вијеће ме иначе подсјећа на бројне комисије за истину и помирење, које су цвјетале послије рата, а ниједна није дошла ни до истине, ни до катарзе, ни до помирења, и све су нестале.
Треба имати у виду да је Алија Изетбеговић у склопу пројекта реисламизације вјерски запуштених босанских муслимана, о којима се говорило као о најсекуларнијим у свијету, предузео исламизацију партије, војске, полиције. Прво што је урадио било је симбиоза СДА-ИВЗ. То је и данас тако. ИЗ има највећи утицај на исход избора, а СДА је и на минулим изборима појединачно добила највише гласова. Уосталом, џума петком у подне је и политичка трибина јер имам говори и о свјетовним темама.
* И на крају, да ли се све ово може посматрати и у свијетлу све чешћих атака на српску културну баштину, који се своде на покушаје присвајања и проглашење Чајничког и Миросављевог јеванђеља за некакво босанско наслијеђе?
– Па то је све дио исте приче. И Шиптари својатају сву српску средњовјековну културну баштину на КиМ јер се налази на територији замишљене државе Косово. Као да су Пећка патријаршија, цркве и манастири по Србији грађени на шиптарској земљи и припадају њиховој култури. Или, као да Мирослављево и Чајничко јеванђеље припадају недјељивој баштини сва три народа у БиХ, трећина преписивана у манастиру, трећина у самостану, трећина у дервишкој текији.
Наручилац Мирослављевог јеванђеља био је Немањин брат и хумски кнез Мирослав, ожењен сестром Кулина бана, док у Босни још није било муслимана, а јеванђеље је осликао дијак Григорије, а не Хусо или Хасо. Е сад не треба да се изненадимо ако бошњачка наука утврди да је Мирослав Хумску кнежевину добио у мираз од Кулина бана женидбом његовом сестром. А пошто је Хум дијелом био у Херцеговини онда је Јевађеље њихово наслијеђе из времена када се још нису „потурчили“.
Таква правила да културно благо припада држави на чијој територији се затекне опет су измислили фанцуски и британски колонизатори да би у паришким и лондонским музејима легализовали покрадене споменике египатске и грчке античке културе.
У ширем контексту, то је и начин да се народима у колонијама одузме свијест о властитој прошлости и понос који инспирише да се врати заборављена величина и слава. У нашем случају, данас, конкретно, то је атак на духовни идентитет српског народа и представља најкомплекснији израз меке моћи и дио је хибридног рата.
Замислите да на индивидуалном плану човјеку лоботомијом одузмете памћење. Након тога му можете рећи да је било ко и било шта, од имена и презимена па надаље. Исто је и на колективном нивоу. Када нам кажу „заборавите прошлост и окрените се будућности“ – то је то.
(Вељко Зељковић)
Додај коментар