- Носилац сарадње је Србија. Српске земље са Мађарском имају више конкретних договора и међудржавних споразума него са свим другим суседима. То је и основа и гаранција сарадње у овим бурним временима глобалних промена
- Иницијатива сарадње и приближавања је потекла из Мађарске, која је географски веома слична положају Србије и српских земаља. И Мађарска се већином граничи са земљама које баш нису пријатељске према њој, као и Србија, чак би се у неком смислу могло рећи да су и непријатељске упркос томе што припадају истим војно-политичким блоковима. Практично једина земља са којом се Мађарска граничи а није непријатељска је – Србија
- Србија је широм отворила врата мађарскоим компанијама и банкама. ОТП банка, која је регистрована у Мађарској, у Србији је веома активна и заузима значајан дио финансијског тржишта. Та банка истовремено масовно кредитира етничке Мађаре у Војводини када купују земљиште а онда их у великој мјери ослобађа обавеза плаћања тих кредита. То буди сумње
- Србија је заинтересована и да једну мађарску компанију увуче у Електропривреду Србије. Та компанија је већ укључена у послове гасовода Балкански или Турски ток. Могуће је да ће имати удјела и у телекомуникационим пословима. То такође код многих буди сумње да постоје и скривене намјере Будимпеште
- Мађарска је међу најодлучнијим критичарима Европске уније а актуелна Србија и даље тврди да одлучно остаје на европском путу. Занимљиво је такође да је званична Будимпешта прогласила Сороша и његове организације као „главне непријатеље“ а Сорошев син и насљедник Александар је чест и веома уважен гост у Београду
Пише: Синиша ЉЕПОЈЕВИЋ
СТАРО искуство да је комшија најпречи „рођак“ одавно је нестало, али је интензивирање мађарско-српске сарадње примјер и охрабрење да тај старински обичај ипак није потпуно нестао.
Она је и примјер регионалне сарадње међу земљама које припадају различитим геополитичким организацијама.
Иако постоје темељне разлике у положајима Мађарске и српских земаља ипак је много више онога што их спаја. Природно, носилац сарадње је Србија и српске земље са Мађарском имају више конкретних договора и међудржавних споразума него са свим другим суседима. То је и основа и гаранција сарадње у овим бурним временима глобалних промена.
То је посебно важно у енергетском сектору гдје постоји међусобна зависност, од гаса који иде преко Србије па до нафте чије би снабдевање мађарским путем било стабилније него другим правцима. Укупна економска сарадња отвара и многе друге перспективе и то, како је мађарски премијер Виктор Орбан рекао у Бања Луци, као „равноправних партнера“. Али, приметио је, „потребни су пројекти“.
Те пројекте, подразумијева се, морају прије свега да осмисле српске земље. Да ли оне имају такве пројекте – остаје да се види.
У међувремену, што није ништа мање важно и на шта би вриједило подсјетити, од Мађарске би се могло и много тога научити. И било би корисно када би се нешто и научило.
Прије много година иницијатива сарадње и приближавања је потекла из Мађарске, која је географски веома слична положају Србије и српских земаља. И Мађарска се већином граничи са земљама које баш нису пријатељске према њој, као и Србија, чак би се у неком смислу могло рећи да су и непријатељске упркос томе што припадају истим војно-политичким блоковима. У тим земљама живи поприличан број Мађара и то на компактним територијама уз границе.
И практично једина земља са којом се Мађарска граничи а није непријатељска је Србија. И то је била добра процјена. И Мађарска је кренула ка Србији.
И у Србији, према посљедњем попису становништва, живиу 184.442 етничких Мађара. Њихов број се, међутим, из године у годину смањује па је тако за минулих десет година опао за 70.000.
Мађари су највећа етничка заједница у Србији. Али, етнички Мађари у Србији никада нису правили проблеме. За илустрацију, док је било служење војниог рока – највећи одзив, 98 одсто, од свих етничких заједница је био међу Мађарима. Они су прихватили историјску реалност и лојални су грађани Србије и уживају своја етничка загарантована права.
И у Мађарској обитује и српска национална мањина, која је кроз деценије знатно смањена а по закону о мађаризацији још од краја 19. вијека.
Посебно су важна искуства Мађарске у овом политичком и економском времену.
Мађарска је била међу шампионима неолибералног модела Европске уније. Претходно је била међу предводницима рушења комунизма и совјетског система. Прве демонстрације још у време комунистичке власти је предводио млади Виктор Орбан што се и данас доживљава као изузетна храброст, имајући у виду тадашње власти.
Будимпешта је слиједила такозвани европски пут и другима је дијелила лекције да од тог пута не смију да одступају. Да је то „крај историје“.
У то вријеме је и Џорџ Сорош у родној Будимпешти основао и свој универзитет који је школовао „шампионе деструкције неолибералног модела“ из цијелог региона који су требало да буду бајраклије те деструкције.
У тој „европској идили“ прво јој је уништена пољопривреда а потом и индустрија. Услиједила је, према ЕУ моделу, масовна распродаја државне индустрије и богатства а показало се да то није донијело ништа доброга, него напротив.
Мађарска се морала и добрано задужити.
Онда је, као и увијек у животу, све дошло на наплату. Мађарска је послије финансијског слома 2008. године практично банкротирала. Била је дужна 100 одсто свог друштвеног производа. Али, имала је своју валуту и није желела да уђе у система евра.
Послије тога су Мађари ставили прст на чело и сакупили интелектуални потенцијал, од професора универзитета до привредника и анализирали укупну ситуацију. Закључено је да више не може по старом и да Мађарска – да би преживјела – мора да крене својим путем иако је чланица ЕУ и НАТО. Наравно, колико је то могуће али у основи својим путем.
Направљен је план политичког и економског опоравка и Мађари су кренули да га реализују. За његово остварење били су им наравно потребни савезници па су кренули да потраже савезнике а према процјенама заједничких интереса. Та се политика у политичкој комуникацији углавном зове суверенистичком и у тој орјентацији Мађари нису усамљени.
Прво је постигнут споразум са Русијом око енергије и Мађарска је добила најповољније услове за гас и нафту и развпој унутрашњих енергетских капацитета. Била је, наравно, под великим притисцима Запада али није одустала и све договоре са Москвом поштује. Тако је обезбједила јефтину енергију и обновила прије свега пољопривреду.
Са јефтином енергијом и сопственом храном створени су услови опоравка и суверенитета. И, наравно, драстично је смањила присуство Међународног монетарног фонда.
Мађари, за разлику од већине ововремених Европљана, још увијек имају јак национални осјећај. Од свих источноевропских земаља чији су грађани послије уласка у ЕУ 2004. године похрлили у западне земље најмање је Мађара напустило своју земљу.
На Западу постоји велика мађарска дијаспора али то су углавном они који су отишли послије совјетске интервенције 1956. године и ти људи су остали веома лојални својој матичној земљи и, за разлику од Сороша, пружају јој значајну подршку.
У доминацији националног интереса требало би имати на уму да један, не тако мали, део политичког простора Мађарске заузимају и они који имају и територијалне претензије и према Србији и који се никада нису помирили са губитком територија послије Првог свјетског рата и распада Аустро-Угарског царства.
Али, упркос интензивној сарадњи и у довољној мјери искрености у подударности интереса не би на одмет била и извјесна мјера опрезности у српским земљама. Мађарска је још увијек чланица и ЕУ и НАТО пакта и упркос одлучности да задржи своја суверена права она на крају ипак мора да слиједи политику тих војнополитичких блокова. А ЕУ и НАТО имају антисрпску политику. Ти блокови су против српских интереса.
Уз то, није неважно да је Велика Британија још увијек веома утицајна у мађарском државном апарату који је у вријеме еуфорије „демократских приомјена“ и највећој мјери сама креирала.
У градњи сарадње прије свега је Србија широм отворила врата мађарскоим компанијама и банкама. ОТП банка, која је регистрована у Мађарској, у Србији је веома активна и заузима значајан дио финансијског тржишта. Та банка истовремено масовно кредитира етничке Мађаре у Војводини када купују земљиште а онда их у великој мјери ослобађа обавеза плаћања тих кредита. То буди сумње.
Такође Србија је заинтересована да једну мађарску компанију увуче у Електропривреду Србије. Та компанија је већ укључена у послове гасовода Балкански или Турски ток. Могуће је да ће имати удјела и у телекомуникационим пословима. То такође код многих буди сумње да постоје и скривене намјере Будимпеште.
Другим ријечима, Србија сада кроз сарадњу са Мађарском спроводи неолиберални модел распродаје националног богатства и то онај од којег је Мађарска одустала и на том одбацивању тог модела гради свој развој па и сарадњу са Србијом.
Уз то, Мађарска је међу најодлучнијим критичарима Европске уније а актуелна Србија и даље тврди да одлучно остаје на европском путу. Занимљиво је такође да је званична Будимпешта прогласила Сороша и његове организације као „главне непријатеље“ а Сорошев син и насљедник Александар је чест и веома уважен гост у Београду. Сарадња са Мађарском се баш не уклапа у такву, како се тврди, стратешку опредијељеност Србије.
Мађарска власт је евроскептична. Али, надати се да ће мађарска искуства са Бриселом бити драгоцјено искуство и за Србију. И то прије свега у одбрани националног идентитета и државног суверенитета.
Сарадња првих комшија, Мађарске и српских земаља је, наравно, веома важно стратешко питање али би увијек требало имати на уму и реалност.
Додај коментар