- У политичком смислу Република Српска је одавно издигнута на међународни ниво и зато је њена одлучност посебно важна у овом времену када су међународни односи и поредак потпуно сломљени и када је практично ново не-западно свјетско уређење већ успостављено
- Американцима и Западу, који су сами себе прогласили господарима овог дијела свијета, жури се да остваре своје неостварене циљеве јер не смију да дочекају крај рата у Украјини, који је међаш свјетских промјена. Јер, исход тог рата ће суштински промијенити односе па тако и на простору бивше Југославије и Балкана у цјелини
- Република Српска је очигледно одлучна да одбрани и себе али и Србе и српске националне интересе. Кроз ту призму би требало гледати и недавну практично одлуку о прекиду сарадње са америчким и британским дипломатама у БиХ због антидејтонског дјеловања
- Америчка амбасада је саопштила кључно: „Додиково све веће одбацивање дугогодишњих партнера Босне и Херцеговине и прихватање ауторитарних лидера штети Републици Српској“. У свјетлу западне реторике није тешко открити да се предсједник Српске оптужује за везе са предсједником Русије, премијером Мађарске али и лидерима Кине. Блискост са Русијом и Кином је суштина
Пише: Синиша ЉЕПОЈЕВИЋ
У ТЕШКИМ и неизвјесним временима каква су сада – политичка и стратешка одлучност су основни услови опстанка и будућности. И спремност да се слиједи та одлучност.
Република Српска је управо и кренула тим путем и зато нико не би требало да потцјењује ту њену одлучност.
У политичком смислу Република Српска је одавно издигнута на међународни ниво и зато је та одлучност посебно важна у овом времену када су међународни односи и поредак потпуно сломљени и када је практично ново не-западно свјетско уређење већ успостављено.
Американцима и Западу, који су сами себе прогласили господарима овог дијела свијета, жури се да остваре своје неостварене циљеве јер не смију да дочекају крај рата у Украјини, који је међаш свјетских промјена. Јер, исход тог рата ће суштински промијенити односе па тако и на простору бивше Југославије и Балкана у цјелини.
Те нове односе Република Српска али и цијели српски национални и државни корпус не би смјели дочекати као колоније и понижени.
Утолико прије што ово што сада раде разни специјални изасланици и савјетници није никакав синхронизована државна политика западних влада него су пројекти смишљени у коридорима државне бирократије, тачније, бирократије америчког Стејт дипартмента. То они хоће да „заврше посао“ а њихове мисије се хране генералном антируском хистеријом. Доминантно је увјерење да ће поразом Срба поразити и Русију ако то већ не могу у Украјини.
Република Српска је очигледно одлучна да одбрани и себе али и Србе и српске националне интересе. Кроз ту призму би требало гледати и недавну практично одлуку о прекиду сарадње са америчким и британским дипломатама у Босни и Херцеговини због антидејтонског дјеловања.
Влада је, треба још једном подсјетити, „констатовала да је Република Српска присиљена да прекине сарадњу са дипломатама обе амбасаде, те с тим у вези тражи од институција Републике Српске, представника Републике Српске у заједничким институцијама на нивоу БиХ, органа локалне самоуправе у Републици Српској, као и других јавних органа да не сарађују са амбасадама САД и Велике Британије“.
Влада Републике Српске је увјерена да овакво деловање амбасада САД и Велике Британије није у складу са званичним политикама САД и Велике Британије према БиХ и става је да прекид сарадње траје све док амбасаде САД и Велике Британије не прекину праксу мјешања у унутрашње ствари у БиХ.
Став званичне Бања Луке је „да је обавеза амбасада САД и Велике Британије да се не мјешају у унутрашње ствари других држава, што се односи и на Босну и Херцеговину у којој су они само дипломатски представници“.
Биће обавијештене и надлежне институције САД и Велике Британије о прекиду сарадње са њиховим амбасадама а „ због њиховог антидејтонског дјеловања и кршења међународног права, Повеље Уједињених нација и Бечке конвенције о дипломатским односима“.
О том кораку ће бити обавијештена и Народна скупштина Републике Српске.
И то није све. У процедури је и Нацрт закона о посебном регистру и јавности рада непрофитних организација, у ствари такозваних невладиних организација. Досадашњим законодавством су била обухваћени само начин оснивања, регистрације и унутрашње организације али јавност рада није била законски регулисана. Другим ријечима, јавност рада невладиних организација, њихово политичко дјеловање, објављивање финансијских извјештаја као и надзор над законитошћу рада нису били законски регулисани.
Непостојање таквих законских регулатива ствара и услове за „урушавање правног система и уставног уређења Републике Српске и чини штетне посљедице на рад органа и организација Републике Српске“.
Такви закони већ дуго постоје у Америци а и Европска унија припрема сличну законску регулативу. А Америка у другим земљама у највећој мјери финансира ту своју „цивилну агентуру“ али код куће не може тако.
За илустрацију, Америка и Велика Британија као најближи савезници немају визе за путовања. Али, ако неки британски новинар путује у Америку да извјештава са неког догађаја или да пише репортаже мора претходно да добије америчку визу иако је званично безвизни режим.
И по старом колонијалном обичају огласиле су се амбасаде Америке и Британије. Америчка амбасада тврди да прекид контаката „не користи становницима Републике Српске“. Али, тврди Амбасада, „наставићемо да пружамо помоћ грађанима Републике Српске као што смо то чинили свих ових година. Нећемо пружити помоћ режиму који користи ауторитарну тактику против сопственог народа или који користи добронамјерну међународну помоћ да подржи неуставне или антидејтонске активности“, наводи Амбасада.
И онда кључно: „Додиково све веће одбацивање дугогодишњих партнера Босне и Херцеговине и прихватање ауторитарних лидера штети Републици Српској“.
У свјетлу западне реторике није тешко открити да се предсједник Републике Српске оптужује за везе са предсједником Русије, премијером Мађарске али и лидерима Кине. Блискост са Русијом и Кином је суштина.
Огласила се и Британска амбасада. Уз ставове Америлке амбасаде Британци истичу да „само држава Босна и Херцеговина има надлежност да доноси одлуке о дипломатским односима земље. Британска амбасада ће наставити да ради на добробит свих грађана ове земље“.
Није уобичајено да стране амбасаде полемишу са изабраним предсједницима јер ти предсједници имају демократски легитимитет а амбасаде су сервиси власти, бирократске машинерије.
У Босни и Херцеговини оне у великој мјери личе на преостале совјетске официре у далеком Киргистану који су се годинама послије распада Совјетског Савеза понашали као да се ништа није десило. Остали су у давној а већ дуго непостојећој стварности.
Одлука Републике Српске о прекиду односа је ипак понижење за те амбасаде. Њихове вајне дипломате ће убудуће моћи да контактирају само конобаре.
Али, Република Српска није сама. Министар спољних послова Мађарске Петер Сијарто изјавио је да се предсједник Републике Српске неће наћи ни на каквој листи санкција док је ова власт у Мађарској. Уз то, вриједи подсјетити и на Сијартову дијагнозу: „они који желе да се уведу санкције у региону западног Балкана, они се праве као важни на тај начин да покрију колико им је непознаница овај регион. Ти људи су непособни да поштују вољу народа који живе на Балкану“. Такође, навео је, да „лидери на Балкану, као што је Додик, нису на лотоу добили награду да буду предсједници него су побиједили на изборима“.
Ту се кроз ријечи мађарског шефа дипломатије долази до кључног проблема – западне бирократе у њиховима амбасадама негирају елементарну већинску вољу грађана чија је то земља и самим тим прије свега вријеђају и сав тај народ а не само изабране лидере.
Али, све је срушено – нема више никаквих правила. Колонијално понашање већ дуго траје и заиста је дошло вријеме да се нешто предузме. Нестало је повјерења а у случају Републике Српске и српског народа у цјелини прије свега се Западу више ништа не може вјеровати. Уз то, искуство је показало да са Западом и нема разговора – само слуганско испуњавање захтјева, чак ни то није довољно па се морају слиједити и безимена саопштења.
Република Српска је већ тридесет година под терором западних амбасада, високих представника и специјалних изасланика и дошло је крајње вријеме да се нешто предузме. Утолико прије што се међународни амбијент темељно промијенио. А и Република Српска се опредијелила за пријатеље а не за непријатеље.
И зато не би требало потцјењивати а нити сумњати у одлучност Републике Српске и довољно велике већине њених грађана.
Додај коментар