Komentari

Mogu li Amfilohije i SPC pomoći da dođe do približavanja Moskovske i Carigradske patrijaršije?

VARTOLOMEJ AMBICIJOM DA UPRAVLJA UGROŽAVA I SVOJU PATRIJARŠIJU I PRAVOSLAVLJE

Kadar sa osvećenja Sabornog hrama Hristovog Vaskrsenja u Podgorici 7. oktobra 2013.

  • Udari na Svetu Sofiju, carigradski manastir Hora i na SPC i njene svetinje u Crnoj Gori deo su projekta za sistematsko suzbijanje Pravoslavlja u zemljama sa autokratskim sistemima u kojima vladaju zapadni centri moći. Đukanović je trebalo da bude prvi koji će to prodemonstrirati, ali su ga sprečile masovne narodne litije
  • U ovom kontekstu treba sagledavati inicijativu koja je potekla iz SPC – u formi poziva koji je 24. jula mitropolit Amfilohije uputio patrijarsima Vartolomeju i Kirilu: da dođu u Hram Hristovog Vaskrsenja u Podgorici gde su poslednji put zajedno služili svetu liturgiju i “da se na tom mestu zagrle i poljube”
  • Darko TANASKOVIĆ: Mnoge velike stvari u istoriji su krenule od pojedinačnih inicijativa velikih ljudi. Da bi se susret desio u bližoj budućnosti – recimo da zajedno prisustvuju svečanosti u Hramu Svetoga Save, na čijem je osvećenju bio Carigradski patrijarh (što je izgledalo kao da je prihvaćeno da je on prvi među jednakima u službi), a pre raskola u Ukrajini je bilo najavljeno da će obojica doći u Beograd – pravoslavni svet bi morao jako brzo da shvati koliko je ugrožen i koliko mu je neophodno jedinstvo. To bi bilo čudo da se desi… Ali, možda se zaista Sveti duh projavi i prosvetli one koji bi to mogli da urade
  • Aleksandar STAMATOVIĆ: Patrijarsi – moskovski i carigradski moraju sastati iz više razloga. Veoma je bitno da dođe do pomirenja. Uslov za to je – odsustvo gordosti! A poziv mitropolita Amfilohija može da pomogne. Kako da ne! On je veoma obrazovan čovek koji je u veri i ima veliko iskustvo u balansu koji čovek treba da pokaže  
  • Dževad GALIJAŠEVIĆ: Erdogan se razmahao jer Zapad želi da sa Turskom uđe u geostrateško preoblikovanje Balkana i Bliskog Istoka – pod izgovorom da je glavna pretnja miru u Evropi obnovljena moć Rusije. A glavna pretnja miru u Evropi je upravo ovakav pristup koji su uz američku podršku definisali BritanciAja Sofiji i Hora su primer za Hašima Tačija da na samozvanom Kosovu ukloni ukupno hrišćansko nasleće

GUBITAK Aja Sofije i manastira Hora u Turskoj nisu prosto skandalozni ni izolovani događaji. Deo su planiranog projekta za sistematsko suzbijanje Pravoslavlja u zemljama sa autokratskim sistemima u kojima vladaju zapadni centri moći.

Milo Đukanović je trebalo da bude prvi koji će prodemonstrirati uspešno otimanje svetinja, ali su ga sprečile masovne narodne litije.

Priština je prostim nadovezivanjem trebalo da bude sledeća – ali je vladika raško-prizrenski Teodosije organizovao litije upozorenja, a mitropolit Amfilohije – čuvar Pećkog trona – opomenuo da se u Crnoj Gori brani Kosovo i Metohija.

U Turskoj, gde je obrazac u trećem pokušaju uspeo, ne sede ni Amfilohije ni Teodosije, već Vaseljenski patrijarh Vartolomej – zavisan od Amerike i Erdoganovog neosultanata.

On sam nije u stanju da zaustavi uspešno pokrenuti proces konfiskacije pravoslavnih svetinja.

Prvo, zato što je celo Pravoslavlje oslabljeno unutrašnjim sukobom za koji je on lično odgovoran, a drugo – zato što je to oslabilo i njegovu sopstvenu poziciju u odnosu na Ankaru.

Dok pravoslavni svet čeka da svetovne vlasti nađu efikasan način odbrane verskih objekata svetovnim oruđima religijskih sloboda, pravila dobre medicine nalažu da treba lečiti uzrok, a ne posledicu.

Stoga se rešenje mora tražiti tamo gde je problem i počeo – u Fanaru i njegovom odnosu sa Moskvom.

Svetskom pravoslavlju nije potreban „pravoslavni papa”

U ovom kontekstu treba sagledavati inicijativu koja je potekla iz Srpske pravoslavne crkve – u formi poziva koji je 24. jula mitropolit Amfilohije uputio dvojici patrijarha, Vartolomeju i Kirilu: da dođu u Hram Hristovog Vaskrsenja u Podgorici gde su poslednji put zajedno služili svetu liturgiju i “da se na tom mestu zagrle i poljube”.

Podsetio je da su masline, koje su prilikom osvećivanja podgoričkog sabornog Hrama, ove godine prvi put rodile i da njihov rod poslati obojici.

Amfilohijev poziv je došao posle otimanja Aja Sofije, u međuvremenu se desila i Hora, a patrijarsi još nisu javno prihvatili ponuđenu inicijativu.

Uvaženi sagovornici koji su za Sve o Srpskoj iskazali svoje mišljenje ovim povodom ukazuju da to ne znači da se iza javnog i zvaničnog nivoa, intenzivno ne radi na ovakvoj ili sličnoj mogućnosti. Naprotiv!

Ali, koliko vremena za pomirenje i konsolidaciju pravoslavlja imamo?

Kolika je šteta koja je već zbog nejedinstva pravoslavnog sveta poljuljala njegove ukupne pozicije i kako će se promene nastale u odnosu pravoslavlja i islama odraziti na svetovna pitanja suživota, geopolitike i bezbednosti na Balkanu i Evropi?

Za Sve o Srpskoj o tome govore: nekadašnji ambasador Srbije u Vatikanu i Turskoj i ambasador pri UNESKO dr Darko Tanasković, istoričar Crkve dr Aleksandar Stamatović i ekspert UN za terorizam Dževad Galijašević.

Tanasković: Pravoslavlje je oslabljeno i neoosmanizmom i globalizmom

* Samo u slučaju velikog potresa u odnosu snaga političkog Istoka i Zapada, to da mnoge stvari budu ugrožene i dovedene u pitanje u tim graničnim slučajevima – Vartolomej bi mogao da napravi zaokret. U suprotnom, vrlo teško. Ali, što kaže Njegoš – udar nađe iskru u kamenu

– Erdogan uvek čeka povoljnu spoljnopolitičku ili unutarpolitičku konjunkturu da napravi hrabriji korak u realizaciji ideologije osmanizma. U predizbornoj kampanji je govorio da Aja Sofiju treba ponovo pretvoriti u Alahovu kuću, ali to se dogodilo baš sad jer je procenio da je Pravoslavlje dovoljno oslabljeno ne samo neoosmanizmom nego i delovanjem obezduhovljenog materijalističkog i neoliberalnog globalizma. Nije slučajno da su politički činioci na Zapadu u više navrata isticali da je Pravoslavlje najveća prepreka globalizaciji i demokratizaciji sveta.

Pravoslavlje je udareno sa svih strana. Čak i iznutra – dugotrajnim sukobom najznačajnijih patrijaršija koji ga dodatno slabi! To se videlo i u toku ekumenskog dijaloga sa Rimokatoličkom crkvom, gde Pravoslavlje ne može da zauzme jedinstven stav, dok je rimokatolička strana centralizovana.

– Dok sam bio ambasador u Vatikanu video sam koliko je diplomatije i energije uloženo u razjedinjavanje pravoslavnog fronta (između Moskovskog i Carigradskog patrijarha) umesto da ona bude upotrebljena u dijalogu sa Rimokatoličkom crkvom.

– Turske vlasti su uvek ograničavale delovanje Vaseljenske patrijaršije, priznajući joj samo status crkve za pravoslavne Grke u Turskoj. Vaseljenski patrijarh je uvek pod pritiskom i poboljšavao je poziciju samo podrškom sa Zapada, jer je Turska slušala sugestije i pritiske odande.

– Istovremeno se trudio da proširi svoje jurisdikcije u pravoslavnom svetu. Posledica je ta da su se u Vatikanu, kako su mi govorili, lakše mogli dogovoriti pojedinačno sa moskovskim i vaseljenskim patrijarhom nego što se moskovska i vaseljenska patrijaršija mogu dogovoriti o toj istoj stvari.

* Mitropolit Amfilohije zna da postoji ovaj dubok sukob, ali je ipak uputio poziv za pomirenje. Otkuda taj impuls i koji je njegov domet i značaj?

Mitropolit ima izvanredan smisao za uspostavljanje kontakata i ono što bismo mogli nazvati crkvenom politikom. To sam video u Vatikanu. Neki se sa time ne slažu s obzirom na način na koji se on bori u Crnoj Gori, ali tamo se tako mora boriti protiv sila vlasti koja je apsolutno anticrkvena i antiduhovna. On je veoma prozorljiv u tom smislu, ima osećaja za trenutak i ima velike ideje koje mogu biti valorizovane na izvanredan način!

– Ponekad iznenadi sve svojim idejama i načinom na koji ih saopšti. Bio bih srećan ako bi njegova ideja bila nešto više od simboličkog poziva koji odjekuje veoma snažno, s obzirom na protivrečnosti u pravoslavnom svetu.

– Može imati smisla samo nešto što se odlučuje saborno, ali mnoge velike stvari u istoriji su krenule od pojedinačnih inicijativa velikih ljudi. Crkva ne deluje na način kao naša građanska politika i možda se zaista Sveti duh projavi i prosvetli one koji bi to mogli da urade.

– Da bi se ovaj susret desio u bližoj budućnosti – recimo da zajedno prisustvuju svečanosti u Hramu Svetoga Save, na čijem je osvećenju bio tadašnji Carigradski patrijarh (što je izgledalo kao da je prihvaćeno da je on prvi među jednakima u službi), a pre raskola u Ukrajini je bilo najavljeno da će obojica doći u Beograd – pravoslavni svet bi morao jako brzo da shvati koliko je ugrožen i koliko mu je neophodno jedinstvo. To bi bilo čudo da se desi.

* Da li je suštinski problem u tome što pravoslavni svet ne shvata veličinu potrebe jedinstvenog nastupa ili je reč o tome da treba da se steknu uslovi da Fanar promeni svoje držanje? I pod kojim uslovima može doći do promene pozicije Fanara?

– Najveći nasporazum je u tome što Vaseljenski patrijarh smatra da ima ekskluzivno pravo da činodejstvuje i bez konsultovanja drugih crkava dodeljuje autokefalije. U pravoslavnom svetu je odavno prevaziđeno to srednjovekovno stanovište i ta pitanja se rešavaju samo na svepravoslavnom saboru. Međutim, i njega je teško sazvati zbog – nejedinstva.

– Ruska pravoslavna crkva je dominantna i razumljivo je da ne može da prihvati da niko, pa ni Vaseljenski patrijarh, odlučuje o tome da li će neko ko pripada kanonskom prostoru Ruske pravoslavne crkve ili neke druge pravoslavne crkve proglasiti za autokefalne jer se navodno ne mogu rešiti problemi u toj crkvi.

– Podsetimo se da je Vaseljenski patrijarh u intervjuu povodom Makedonije rekao da njihov slučaj nije identičan ukrajinskom, ali da ako bi bila velika potreba i ne bismo to mogli drugačije rešiti između makedonske i Srpske pravoslavne crkve, onda bi on opet mogao da interveniše na isti način.

– Vaseljenskog patrijarha dobro znam lično i bio sam na kraju ipak iznenađen što je podlegao pritisku Zapada koji se sukobio sa Rusijom i da je bio i poveden željom da u pravoslavnom svetu odigra veću ulogu od one koju realno može da igra. A srž problema je što on misli da treba da uređuje pravoslavni svet.

* Da li je spreman da promeni stav?

– Iza tog stava stoji mnogo toga što nema nikakve veze ni sa crkvom ni sa duhovnošću. On je vezan i obavezan. Pozicija mu je oslabljena time što nema podršku Ruske pravoslavne crkve, a sa druge strane je talac Zapada jer samo Zapad može da utiče na Erdogana i da mu omogući normalno funkcionisanje patrijaršije. Ruska svetovna država je na slučaj Aja Sofije reagovala tako što ga je praktično i svesno kaznila rekavši da je to unutrašnje pitanje Erdogana. Zašto? Zato što se umešao u političku stvar i sa Porošenkom i Amerikancima utrčao u kanonski prostor koji uopšte nije prostor za takvo delovanje.

– Samo u slučaju velikog potresa u odnosu snaga političkog Istoka i Zapada, to da mnoge stvari budu ugrožene i dovedene u pitanje u tim graničnim slučajevima – Vartolomej bi mogao da napravi zaokret. U suprotnom, vrlo teško. Ali, što kaže Njegoš – udar nađe iskru u kamenu.

Stamatović: Za naš narod je važno da je SPC jedinstvena, jaka i nepokolebljiva

Patrijarsi se moraju sastati iz više razloga.

Fašizam, koji se probudio u Ukrajini, doveo je tamošnji ruski narod do momenta katastrofe, kao da ne postoji vera, a svima nama treba da se vratimo veri na pravi način koji podrazumeva da svaki vernik – bilo da je musliman, katolik ili pravoslavac – voli druge ljude i želi da prevaziđe problem. Na svima nama je obaveza da budemo otvoreni i čisti pred veličinom koju zovemo Bog.

* Koliko se u Bosni oseća seizmički uticaj događaja iz Turske?

– Žao mi je što niko ništa ne čita. Islam je najmlađa monoteistička religija i trebalo bi da bude najmoderniji. Međutim, niko ništa ne čita i onda je sa njima lako manipulisati. Ali, i sa nama pravoslavnima. Jako je bitno da se shvati da se ne sme biti sredstvo tuđih htenja i sredstvo manipulacije.

* Kako ćemo prepoznati da je odnos Carigradske i Moskovske patrijaršije na uzlaznoj liniji i šta je potrebno da se promeni da bi se odustalo od ličnih interesa u korist svepravoslavnog interesa?

– Ja sam iznenađen jer sam shvatio da je sujeta jača od svega, pa čak i u Crkvi. Za naš narod je jako bitno da se zna da je naša Pravoslavna crkva jedinstvena i da je jaka i nepokolebljiva. Uprkos tome što se nalazimo između islama i katoličkog sveta, a svi bi oni voleli da mi potonemo. Ali, valjda se nećemo dati!

– U svakom slučaju, odluka o odnosima unutar Pravoslavlja će biti javna. Da li su pregovori među crkvama tajni? Veoma je bitno da dođe do pomirenja. Uslov da do pomirenja dođe je samo odsustvo gordosti!

* Da li do tome može da pomogne poziv mitropolita Amfilohija?

– Kako da ne! On je veoma obrazovan čovek koji je u veri i ima veliko iskustvo u balansu koji čovek treba da pokaže.

Galijašević: Mehmedagić je prošao i obaveštajni kurs u Turskoj i povezan je sa idejama Islamske države

  • Prava pretnja od ISIL i najavljenih terorističkih akcija na Balkanu u stvarnosti dolazi preko Turske obaveštajne islamističke mreže u BiH koju čine  nevladine organizacije za humanitarni rad

Posledice na našem prostoru mogu biti dalekosežne jer su Aja Sofiji i Hora primer za Hašima Tačija da na samozvanom Kosovu ukloni ukupno hrišćansko nasleće.

Na Erdoganovom primeru vidimo da se ovakvi potezi ne sankcionišu od strane sila globalizacije kojima kulturno i versko nasleđe ne samo da nisu na listi prioriteta – na protiv!

Iz ugla Islama – takvi potezi su dobro došli jer Kuran i Sunet uče da je rušenje bogomolja ili njihovo pretvaranje u džamije – prirodan proces!

Erdogan je ušao u novu fazu degradacije odnosa hrišćanstva i Islama. To nije posledica njegovih demokratskih kapaciteta već geostrateške računice Zapada da sa Turskom uđe u buduće geostrateško preoblikovanje Balkana i Bliskog Istoka – pod izgovorom da je glavna pretnja miru u Evropi obnovljena moć Rusije. A glavna pretnja miru u Evropi je upravo ovakav pristup koji su uz američku podršku definisali Britanci.

U njemu su svoj interes našli i Berlin koji teži “prodoru na Istork” i Ankara koja hoće da proširi svoje polje geostrateškog uticaja na Zapad.

Nemački koncept „prodora na istok“ i Turska ambicija da prodre na zapad i vrati se, svom silinom u Evropu, našli su svoj zajednički imenitelj u ovoj strategiji.

Rusija je svojom zvaničnom državnom reakcijom sačuvala utisak da je sa Turskom na političkom planu sve u najboljem redu kako bi mogla da zaštiti i razvije uspostavljene ekonomske, energetske i vojne odnose. U tome i Erdogan vidi svoj interes jer je usred političke krize u ekonomski oslabljenoj Turskoj.

Erdogan sa turskom vrhuškom posle nasilja nad Svetom Sofijom

Pre donošenja konačnog zaključka treba pogledati delovanje Turske na Balkanu:

– otvoreni migrantski udar na Srbiju i Bosnu

– direktno uključivanje Erdogana u unutrašnju politiku izjavama o „muslimanskoj Bosni“ i „Alijinom emanetu“koji su neophodni vrhu SDA i Balkiru Izetbegoviću

– zapadne službe, koje prate i politički vrh i oružane i bezbednosne snage Turske, optužuju Ankaru da nastavlja da naoružava i obezbeđuje trenirane džihadiste za Nusra Front i Islamsku državu kao i specijalne jedinice

Na poslednje treba obratiti posebnu pažnju jer prava pretnja od ISIL-a i najavljenih terorističkih akcija na Balkanu u stvarnosti dolazi preko Turske obaveštajne islamističke mreže u BiH koju čine  nevladine organizacije za humanitarni rad: IHH (Insan Hak vel Hurijet ili Insani Jardim Vakfi) čiji je glavni pokrovitelj Erdoganova supruga Emine i TIKA, koje su preko Turkiš Ziraet Banke stvorila mrežu za vrbovanje i finansiranje vehabijskih naselja, islamističkih grupa i organizacija.

Najvažnije su  „Solidarnost“ iz Bihaća, Srce Cazina, „Asocijacije za kulturu, obrazovanje i sport“ (AKOS) Zenica, „Put znanja“ Zenica, „OAZA“ iz Tuzle, Međunarodni forum „Solidarnost“ EMAUS iz Doboj Istoka, „Svitanje“ iz Sarajeva, „Selsebil“ iz Živinica, „Dirhem“ iz Sanskog Mosta, Udruženje „Život“-Bihać, Ženska edukativna organizacija „Iskre“- Bihać, Udruženje „Vatan-domovina“- Bosanska Krupa, Udruženje „Aktiv“- Bužim, H.O. „Sadaka“- Bužim, OKC „Atis“ Sanski most…

Glavni obaveštajni i vojni centar Turske države u BiH je Turski kulturni centar  „Yunus Emre“ u Sarajevu.

Ostaje pitanje kako sačuvati mir u okolnostima kada OBA ne preduzima ništa da zaštiti ustavni poredak Bosne i Hercegovine?

Odgovor na pitanje zašto – treba tražiti u delovanju Osmana Memedagića Osmice koji je na čelu OBA a prošao je obaveštajni i bezbednosni kurs u Turskoj i gotovo tri decenije je povezan sa radikalnim islamizmom i idejama Islamske države.

Dodaj komentar

Klikni ovde da postaviš komentar