- У недељу се у Црној Гори гласа за СПЦ и Српство, за идентитет и веру, за претке и одбрану свога уместо подавња туђем и србофобском. Први пут битка није унапред изгубљена! Напротив, добијена је
- Ђукановић све који се декларишу као Срби оптужио да служе туђим интересима! У следећем кораку, та оптужба може нарасти и до “страних агената”. Оптужба је, разуме се, апсурдна. Једини „греех“ српских лидера у Црној Гори је што су се “уштимовали” са реториком Милорада Додика који се изјашњава као “српски политичар на привременом раду у Бањалуци” и тако бескрајно нервира Бакира Изетбеговића, Шефика Џаферовића и Жељка Комшића
- Часлав КОПРИВИЦА, професор београдског Факултета политичких наука: Бити Црногорац – то је локални модус операнди за бивање Србином. То је локални назив за шири национални идентитет. На примеру омладине која је стасала у такозваној независној Црној Гори, показало се да идентитетски експеримент прављења антисрпских Црногораца није успео и да будућност неће бити на страни антисрпскога црногорства већ на страни која показује да су локални црногорски идентитет и национални српски идентитет међусобно неодвојиви
- Историчар Чедомир АНТИЋ, председник Напредног клуба: Црна Гора је међу свим Србима пробудила осећај да имамо посла са криминалцем који је био Југословен, комуниста, усташа, савезник Србије и све друго што му се и када му се исплатило. То смо схватили сви и зато смо имали масовне литије и у Вуковару и у Куманову и широм Републике Српске и Србије. Та масовност показује да нису више важне државне границе него установе.
КАДА је доносио Закон о слободи вероисповести, Мило Ђукановић је намеравао да њиме маргинализује и затре СПЦ. Уместо тога, појачао је опозиционе сентименте у Црној Гори, довео до консолидације Срба у целом региону и изазвао револуцију у изборној традицији Монтенегра у коме неће бити одржани још једни избори “против” Мила већ први пут –гласање “за”.
У недељу се гласа за СПЦ и Српство, за идентитет и веру, за претке и одбрану свога уместо подавања туђем и србофобском.
Први пут битка није унапред изгубљена! Напротив, добијена је.
Свестан потенцијала те свести, коју су уздигле литије и дале јој самопоуздање, Ђукановић је напао шефа изборног штаба Народне коалиције „За будућност Црне Горе“, Андрију Мандића, зато што истиче да је српски политичар.
Ђукановић то није учинио на било који начин већ је све (“мислеће људе”) који се осећају и декларишу као Срби оптужио да служе туђим интересима! У следећем кораку, та оптужба може нарасти и до “страних агената”.
Оптужба је, разуме се, апсурдна. Највише за шта српски лидери у ЦГ могу да буду “прозвани” поводом свог самоодређивања је да су се “уштимовали” са реториком Милорада Додика који се изјашњава као “српски политичар на привременом раду у Бањалуци” и тако бескрајно нервира Бакира Изетбеговића, Шефика Џаферовића и Жељка Комшића.
Такво самоодређење је, међутим, још један доказ да се у српском корпусу десило повезивање по духовно-идентитетској верикали и уздигло се и до регионалног нивоа, а то је већ нешто што може да изнервира и НАТО пакт.
Пошто је Ђукановић претворио Монтенегро у НАТО-полигон, јасно је да ће Алијанса до последњег момента спречавати Србе у Црној Гори да буду своји на своме и са својом Црквом, прецима, језиком и традицијом, да ће их у томе спречавати и демонизовањем да су “мали Руси”.
Међутим, судећи и према последњим реакцијама Европског парламента на збивања у Црној Гори, Ђукановић је виђен за одлазак са власти због корупцијских афера и угрожавања основних људских слобода.
На насловним странама новина у Србији данас је пренета оцена главних медија у Немачкој да су против Мила два од три гласача! То неодољиво подсећа на бриселску честитку Томиславу Николићу, па ће се они који се дуго баве политиком, а у ДПС-у је много баш таквих, добро разумети ову поруку.
Ево аргумената зашто све то може бити баш тако. Износе их Часлав Копривица, професор Факултета политичких наука БУ и председник Напредног клуба – историчар Чедомир Антић.
Копривица: Литије показале да је већина народа потврдила свој српски идентитет
- Рејтинг који су објавили немачки медији да Мила подржава 35 одсто јесте најмањи досад, али ми и то звучи као много кад знамо до које мере је окренуо народ против себе. У Црној Гори је заиста могуће свашта, нарочито ако опозиција не буде дорасла да спречи или бар смањи изборну крађу, а крађа је начин како је Мило прибавио и независност Црне Горе
Ђукановић је у праву да су ови избори драматични и одлучујући. Зато му је и засметало српско одређење Мандића и осталих и сада звони на узбуну – да би преко антисрпства мобилисао оне који га иначе не би подржали због његових криминалних радњи.
Међутим, литије су показале да је већина народа потврдила да има српски идентитет. Зато су Милови покушаји узалудни.
Уместо да смирује реторику он заоштрава и диже улог не би ли добио изборе или направио димну завесу – логистичку операцију довођења гласача који немају право гласа, али им је криминлизована Црна Гора дала документе не би ли одржали њега и његову хунту на власти још неко време.
Бити Црногорац – то је локални модус операнди за бивање Србином. То је локални назив за шири национални идентитет. На примеру омладине која је стасала у такозваној независној Црној Гори, показало се да тај идентитетски експеримент прављења антисрпских Црногораца није успео и да будућност неће бити на страни антисрпскога црногорства већ на страни која показује да су локални црногорски идентитет и национални српски идентитет међусобно неодвојиви.
После Миловог пада са власти, ЕУ неће се много потресати ако нађе други начин да осигура своје интересе, тим пре јер је била у непријатној ситуацији да мора да подржава некога чије су везе са криминалом очигледне.
Немачка у овом питању има специфичну позицију јер су Немачка и Америка у југо-источној и источној Европи већ дуго у геополитичком клинчу. Немци су слабија страна али покушавају да одиграју игру, а Мило Ђукановић им није омиљени лик југоисточне Европе.
Није случајно што су немачке снаге реда ухватиле онај брод којим је шверцована дрога. Да су бољи односи између Немачке и Црне Горе, сигуран сам да то тако не би било.
Иначе, рејтинг који су објавили немачки медији да Мила подржава 35 одсто јесте најмањи досад, али ми и то звучи као много кад знамо до које мере је окренуо народ против себе.
У Црној Гори је заиста могуће свашта, нарочито ако опозиција не буде дорасла да спречи или бар смањи изборну крађу, а крађа је начин како је Мило прибавио и независност Црне Горе.
Антић: Више од 50 одсто становништва Црне Горе признаје своје српско порекло
- Време је да кажемо да Србија признаје државне границе суверених држава, али да смо ми једна нација која није дељива. Неће нама Бакир Изетбеговић да одређује како ће да изгледа Србин у Републици Српској!
Извесно је да велика већина грађана Црне Горе осећа свој српски идентитет, али су односи снага у Црној Гори зацементирани одавно, јер је то недемократско затворено друштво које је криминализовано.
Велике силе су то толерисале из својих геополитичких интереса.
Запад до сада није довољно помогао демократији и опозицији кроз, на пример, подизање оптужница против Ђукановића за криминал – ипак видимо одређене сигнале из САД и ЕУ да више нема њихову подршку. А више нема подршку ни Руске Федерације која је 2006. имала другачије политичке комбинације.
Када је реч о идентитету, чак и поједини црногорски бирачи, који не би гласали за српску странку, који не мисле да су Срби и не желе да живе са Србијом – схватају своје српско порекло. Више од 50 одсто укупног становништва Црне Горе тако сматра.
Ђукановић је после литија и протеста већ доживео велики пораз.
Видећемо како ће се одразити на изборе, али они који се баве тим анализама тврде да је јако важно уједињење грађана око нечега за шта су – јединство око неког захтева. У овом случају је то захтев да се не дирају цркве.
Док се Ђукановић није конфронтирао са Црквом, било је веома тешко да се направи српски блок против њега.
Црна Гора је међу свим Србима пробудила осећај – не да смо таоци деведесетих или да сад хоћемо да променимо “ово-оно” – већ да имамо посла са једним криминалцем који је био Југословен, комуниста, усташа, савезник Србије и све друго што му се и када му се исплатило.
То смо схватили сви и зато смо имали масовне литије и у Вуковару и у Куманову и широм Републике Српске и Србије. Та масовност показује да нису више важне државне границе него установе.
Зашто би нама неко бранио да водимо политику као Мађарска према свом народу? Докле ћемо да трпимо овде понижавање црногорских агентура у Београду? И да ли Србија треба да дозволи да буде жртва агенције за безбедност једне мини–државе?
Време је да кажемо да Србија признаје државне границе суверених држава, али да смо ми једна нација која није дељива. Неће нама Бакир Изетбеговић да одређује како ће да изгледа Србин у Републици Српској!
Дакле: Ђукановић због унутрашњих и спољних проблема не може да прихвати понуђени компромис и његова позиција личи на Милошевићеву кад је пао са власти – говори се и да ће чак 6 одсто његових бирача апстинирати.
Истина, његов режим још није ушао у терминалну фазу да се између себе убијају његови барони…
2 Коментара