Нилсеново признање искористити и за ревизију пресуда Србима осуђеним за Сребреницу

• Јонас НИЛСЕН, на предавању одржаном у Хагу признао: „Није било састанка на којем је договорено извршење тог дјела (убијања муслимана у Сребреници). Опет понављам, није било писане одлуке, није било војних састанака или било чега сличног
• НИЛСЕН: Не мислим да постоје открића да је вођство учествовало у доношењу те одлуке на основу које би били оптужени за наређење извршења дјела
• Предсједник Борачке организације РС Миломир САВЧИЋ: Јавно признање из Хашког трибунала да је генерал Младић осуђен за Сребреницу без доказа огроман је потенцијал који мора бити искоришћен у другостепеном поступку. Требало би ланчано да се крене у преиспитивање већ раније донесених пресуда Србима у Хашком трибуналу који су такође проглашени кривим за наводни геноцид у Сребреници

НИЈЕ било састанка војног врха РС на којем је договорено извршење кривичног дјела у Сребреници, ни писане одлуке о томе, нити се то могло видјети из састанака о којима постоје забиљешке.

Ове тврдње јавно је изнио Јонас Нилсен, главни помоћник судије Хашког трибунала Алфонса Орија, на предавању одржаном у сриједу у Хагу.

„Глас Српске“ посједује аудио-запис предавања које је под називом „Суђење Младићу – виђење инсајдера“ организовано у Институту Асер.

Ори је био предсједавајући судског вијећа које је у првостепеном поступку осудило команданта Војске РС генерала Ратка Младића на доживотни затвор. Генерал Младић је проглашен кривим и за геноцид у Сребреници иако Оријев помоћник јавно признаје да суд није имао за то никаквих доказа.

„Требало је доказати да су се неке ствари десиле, да су људи били посвећени томе да учине то дјело. Прво питање којим смо се бавили било  је – ко је наредио убиства у Сребреници. У том свјетлу била је интересантна и процјена времена, односно ноћи када су вођени разговори војног руководства. Није било састанка на којем је договорено извршење тог дјела. Опет понављам, није било писане одлуке, није било војних састанака или било чега сличног. Некако смо морали све сазнати из промјене става и понашања свих оних који су били укључени“, рекао је Нилсен.

Додао је да су се судије бавиле класификацијом – шта је било речено у одређени дан, о чему је разговарано увече и о чему је разговарано дан касније. Нарочито је, каже, било важно и присуство неких свједока инсајдера који су касније свједочили.

„Због свега овога је било могуће одредити, мање-више, не баш тачан сат, већ која је то ноћ могла бити када је донесена одлука о нападу или заробљавању. Али, требало је да будемо сигурни да је све вођство било присутно ту ноћ. Не мислим да постоје открића да је вођство учествовало у доношењу те одлуке на основу које би били оптужени за наређење извршења дјела“, рекао је Нилсен.

Он је потврдно одговорио на питање из публике да ли је, након што је прије Младића и генерал Војске РС Радислав Крстић осуђен за геноцид у Сребреници, ово кривично дјело опет требало доказивати, што није учињено.

„Геноцид је требало да опет буде доказан у случају Младића. Постојале су одређене чињеничне околности које није требало опет доказивати, али моја логика је била да не гледамо на оно што је речено прије почетка овог случаја, већ је током суђења требало доказати да је нешто валидно“, рекао је Нилсен.

Кобранилац генерала Младића Драган Иветић каже да Нилсеново јавно признање значи да судско вијеће није имало ниједан доказ за састанак у Сребреници на којем је, наводно, постигнут план да буде извршен геноцид.

„Признао је да се умјесто доказа прибјегло закључивању на основу претпоставки“, каже Иветић.

Предсједник Борачке организације РС Миломир Савчић каже да је јавно признање из Хашког трибунала да је генерал Младић осуђен за Сребреницу без доказа огроман потенцијал који мора бити искоришћен у другостепеном поступку.

„У том случају требало би ланчано да се крене у преиспитивање већ раније донесених пресуда Србима у Хашком трибуналу који су такође проглашени кривим за наводни геноцид у Сребреници“, каже Савчић.

Он сматра да би у другостепеном поступку против генерала Младића тим одбране требало да буде допуњен истражиоцима на терену и сарадницима са општинама и некадашњим члановима кризних штабова, полицијом и домаћим судовима.

„Значајно може помоћи и Црвени крст који може да прикаже потпуну слику како је дошло до исељавања становништва одређених етничких група на одређеном простору, односно да ли је то било насилним прогоном или захтјевом за спајање породица“, рекао је Савчић.

(Глас Српске)