- „Цар“ је и поводом незапамћеног поларног таласа који је захватио већи део континенталних САД, укључујући и углавном топли Тексас, објавио је све последица глобалног загревања и да имамо још само девет година за спречавање климатске катастрофе. Нагласивши да ”нема више зезања”
- Кери и клика у чије име говори сада је на хитном задатку обликовања и усмеравања перцепција глобалне јавности, њеног убеђивања да не треба да верује својим инстинктима и здравом разуму – већ ономе што им умишљени ”господари универзума” представљају као ”стварност”
- Ђаво је дефинитивно однео шалу када чак и пословично обазриви и одмерени Сергеј Лавров у свом недавном великом интервјуу наглас дозвољава могућност да се иза настојања западних земаља везаних за борбу против пандемије може крити ”завера за смањење популације Земље”
- Борба за ”спасавање света” се озбиљно захуктава – и на климатском, и на здравственом, и на финансијском, и на пољопривредном – и сваком другом плану. По пентагонском принципу тоталне доминације спектра. Само је питање – ког, и чијег, света. Орвеловског или слободног. Зато је свако, и на појединачном и на државном нивоу, позван да се определи
Пише: Александар ПАВИЋ
ДАКЛЕ, ствар је решена. Амерички ”климатски цар” – да, тако га истински многи зову, укључујући и Атлантски савет – и бивши шеф америчке дипломатије Џон Кери нам саопштава да имамо још само девет година за спречавање климатске катастрофе, и да ”нема више зезања”.
”Цар” је ово изјавио не само поводом повратка Сједињених Држава у оквир Париског климатског споразума, већ и незапамћеног поларног таласа који је захватио већи део континенталних САД, укључујући и углавном топли Тексас, који је погођен вишедневним несташицама струје и доведен до ивице хуманитарне катастрофе ширих размера.
Керију је очигледно било посебно битно да истакне да је чак и поменути ледени талас ”непосредно везан за (глобално) отопљавање – иако нам инстинкт говори да је ово ново ледено доба”. И то је суштина.
Кери и клика у чије име говори сада је на хитном задатку обликовања и усмеравања перцепција глобалне јавности, њеног убеђивања да не треба да верује својим инстинктима и здравом разуму – већ ономе што им умишљени ”господари универзума” представљају као ”стварност”. Или, пластичније речено, у мисији прављења људи лудим.
Наравно, тамо где не досеже Кери, вакуум попуњавају локални извођачи. Тако ћемо на РТС-у и другим телевизијама са националном фреквенцијом редовно, уз временску прогнозу, бити ”едуковани” о ”правом” контексту било које непогоде која је погодила било који део света.
Иза свега – екстремних врућина, хладноћа, суша, монсунских киша, урагана, торнада, УВ зрачења, мало јачег снега или веће кише (која је сада, по правилу, ”обилна”) – стоји пошаст ”глобалног загревања”. А пратећа сублиминална порука гласи да се ”нешто мора предузети”, и то одмах, и то заједнички, на глобалном нивоу. Иначе смо готови…
Ово систематско ширење страха показује тенденцију која је красила све тоталитарне идеологије: стварност се мора прилагодити идеолошкој визији. Рат је мир. Слобода је ропство. Незнање је моћ. Хладноћа је отопљавање.
Зато би садашњи глобалисти-алармисти радије да се не сећамо како су прошле неке раније сличне апокалиптичке најаве. Јер, ко контролише прошлост, контролише будућност, а ко контролише садашњост, контролише прошлост. Е, па, као залог за будућност, вреди се подсетити бар неких од њих, пре него што буду бесповратно нестале у ”меморијској рупи”:
– ”Прогнозира се страшна глад до1975. Већ је касно,” Лос Анђелес тајмс, 17.11.1967.
– ”Научник предвиђа ново ледено доба до 21. века” (због ваздушног загађења – прим. аут.), Бостон глоуб, 16.4.1970.
– ”Свемирски сателити показују брзи долазак леденог доба,” Гардијан, 29.1.1974.
– ”Малдиви ће бити потпуно под водом за 30 година,” АФП, 26.9.1988.
– ”Званичници УН: Растућа мора би могла да збришу нације” (до 2000. г. – прим. аут.), АП, 30.6.1989.
– ”Снежне падавине су сада ствар прошлости,” Индипендент, 20.4.2000.
– ”Британија ће бити ’сибирска’ за мање од 20 година,” Гардијан, 21.2.2004.
– ”Арктик ће бити без леда до 2018,” АП, 24.6.2008.
– ”Још само 96 месеци је остало да се спасе свет, принц Чарлс,” Индипендент, 9.7.2009.
– ”Гордон Браун (тадашњи британски премијер – прим. аут.): Имамо мање од педесет дана да сачувамо планету од катастрофе,” Индипендент, 20.10.2009.
– ”(Ал) Гор: Поларна ледена капа може нестати до лета 2014,” Ју-Ес-Еј тудеј, 14.12.2009.
– ”Америчка морнарица предвиђа Арктик без летњег леда до 2016,” Гардијан, 9.12.2013.
– ”Француски министар спољних послова: имамо 500 дана да бисмо избегли климатски хаос,” Вашингтон егзаминер, 14.6.2014.
Иначе, ово последње упозорење је тадашњи француски министар спољних послова, Лорен Фабиус, изговорио током посете Вашингтону, у друштву свог домаћина, тадашњег шефа америчке дипломатије – главом и брадом Џона Керија. Петсто дана дође и прође, а ето нас још увек ту….
Али, Кери се очигледно узда у заборавност јавности која се константно затрпава новим ”алармантним” упозорењима, скандалима и, уопште, незадрживом лавином (дез)информација на дневном нивоу. Као и у принцип да је битно никад не признати да си погрешио, и да је мање битно бити веродостојан него упоран и самоуверено агресиван.
Дакле, овај медијски терор није од јуче. Траје већ деценијама, и многи су огуглали. Време је за буђење. Јер сада, када нова америчка администрација конкретно орочава ”решавање” проблема на девет година, треба широм отворити очи и уши, и бити спреман за (ре)акцију.
Западним глобалистичким круговима се очигледно жури, вероватно услед процене да имају још врло мало времена у ком могу да се иоле надају да ће своју агенду моћи да наметну другима, пре него што их не претекне Кина, а Русија се коначно учврсти као један од чврстих стубова новог мултиполаризма.
Зато све бројније и отвореније дистопијске најаве ”Великог ресетовања”, зато се Бил Гејтс све агресивније нуди као велики спаситељ са решењима за све – укључујући и потпуни прелазак на ”синтентичко месо” (јер, забога, краве ужасно доприносе ”глобалном загревању”).
И не треба имати никакве илузије: ако глобо-запад не буде био у стању да наметне свој нови мизантропски пројекат целом свету, они ће се, бар привремено, задовољити тиме да ставе што већи део света под власт свог новог ”зеленог” тоталитаризма – и сасвим хладнокрвно то парче планете назвати ”слободним” и ”демократским”.
Припреме за то су увелико у току, и не само на пољу ”озелењивања”. Од увођења све шире и масовније цензуре у мас-медијима и на друштвеним мрежама, до активних програма сузбијања било каквог скептицизма везаног за вакцинисање недовољно испитаним вакцинама против Ковида 19. Јер, забога, цео свет мора да се вакцинише ”да бисмо били безбедни”. А ко је већи ауторитет за вакцине од Ангеле Меркел…
Није се случајно новој америчкој председничкој администрацији придружио ветеран Обамине администрације Кес Санстин, иначе муж ”хуманитарне бомбардерке” и сребреничког пропагандисте Саманте Пауер – која се, узгред, такође враћа у игру, на челу УСАИД-а.
Подсећања ради, Санстин jе у свом претходном ангажману при Белој кући између осталог био познат по томе што се залагао за активно сузбијање анти-владиних ”теорија завере”, укључујући и коришћење владиних агената за инфилтрирање и разбијање кругова који их шире. А знамо да се тврдње и докази који не иду у прилог врлог новог света, који нам се свима спрема све чешће по аутоматизму, класификују под ”теорију завере”.
Ђаво је дефинитивно однео шалу када чак и пословично обазриви и одмерени Сергеј Лавров у свом недавном великом интервјуу наглас дозвољава могућност да се иза настојања западних земаља везаних за борбу против пандемије може крити ”завера за смањење популације Земље”. Онда можемо замислити шта сверуски министар спољних послова још зна а (још увек) не жели јавно да изговори.
Борба за ”спасавање света” се сада озбиљно захуктава – и на климатском, и на здравственом, и на финансијском, и на пољопривредном – и сваком другом плану, по пентагонском принципу тоталне доминације спектра. Само је питање – ког, и чијег, света.
Орвеловског или слободног.
Свако, и на појединачном и на државном нивоу, биће позван да се определи. То је прогноза која се комотно може дати.
Додај коментар