- Колумниста СоС Александар ПАВИЋ у новом тексту за велики кинески портал „Гуанча“ оценио да је београдски скуп подршке Русији био и отпор и упозорење: отпор западној пропаганди против Русије и знак ”упозорења” властима Србије да народ не подржава никакве потезе власти који се могу тумачити као анти-руски или про-НАТО
- Навео је да неки у Србији сматрају да је Београд приликом гласања о „украјинској резолуцији“ у Генералној скупштини УН могао бити уздржан као што је то била Кина, не придружујући у осуди Русије у режији западних агресора који су напали Србију 1999. године, а сада звецкају оружјем не само у правцу Русије већ и Кине, иако су сами одговорни за десетине нелегалних војних интервенција широм света
- Тај део српске јавности – предочио је Павић – такође се плаши да је ово само први знак попуштања српских власти, односно српског председника, који доноси већину одлука, и да је могуће да ће, после председничких и парламентарних избора који су заказани за 3. април, ако на њима победи, Вучић бити спреман да окрене леђа Русији и прикључи се западном блоку и западној политици даљег агресивног ширења на исток – и према Русији и према Кини, правдајући то неиздрживим западним економским, безбедносним и војним притисцима на Србију
- Павић је указао и да ће западни притисци на Србију бити још већи како време буде пролазило: „Могло би се очекивати да ће западни центри моћи покушати да, на пример, дестабилизују српску привреду изненадним повлачењем капитала из српског финансијског система или одласком западним фирми које запошљавају велики број људи“
- „Већинска српска јавност, без обзира на тешку ситуацију, очекује од свих који руководе Србијом да је не осрамоте, да не забоду нож у леђа пријатељима, и да не стају на страну агресора и колонизатора. По било коју цену”
- Ево једног од читалачких коментара поводом Павићевих размишљања и процена: Ако Србија настави да истрајава, последице су непредвидиве. Најгори сценарио: Може доћи до још једног круга обојених револуција, поделе земље или чак рата. Најбољи сценарио: преврат у САД, осакаћен НАТО
НАКОН избијања руско-украјинског сукоба, антируски талас је захватио Европу удруженим напорима Сједињених Америчких Држава и Европске уније.
У Европи до сада постоје само 4 земље које нису санкционисале Русију, од којих је једна Србија.
Међутим, кад је Србија у питању, није лако бити „изоловано острво“. С једне стране, високи званичници из Европе и САД који „немају стрпљења да слушају оно што није антируски став“ преко ноћи су преговарали са Вучићем са циљем да изврше притисак на њега.
С друге стране, француски председник Емануел Макрон је 6. марта бацио „маслинову гранчицу” рекавши да је Србија и даље прва земља која може да уђе у ЕУ, колико год да се мења геополитика Европе и света.
Пошто је Србија 2. марта у Генералној скупштини Уједињених нација гласала за осуду Русије, српски народ који је био забринут да би влада могла да падне под притиском Запада, организовао је први и највећи проруски скуп у Европи 4. марта.
Колумниста Александар Павић, бивши саветник Републике Српске, био је на лицу места скупа.
Поводом тренутне ситуације у којој се налази Влада Србије, која је “ни тамо ни овамо”, он је отворено рекао: Стога су дилеме и искушења са којима се сада суочава руководство Србије велики, попут хода по минском пољу. Могу се разумети и повремена попуштања или чак и погрешни или недовољно добри потези. Али је Србија била и раније суочена са сличним ситуацијама, као што је наведено у претходном извештају, па је опет успела да се некако избори са њима, мада често по цену великих жртава.
Због противљења санкцијама, Србија је постала „Изоловано острво“
Санкције Русији најавиле су Велика Британија и 27 држава чланица ЕУ много пре почетка руске „специјалне војне операције“. Када је избио сукоб, придружиле су се и земље које нису чланице ЕУ.
Швајцарска, некада позната по својој „традицији неутралности“, објавила је 28. фебруара да ће напустити своју дубоко укорењену посвећеност неутралности и пратити санкције ЕУ против Русије.
Сајт „Европски западни Балкан“ 2. марта цитирао је Жозепа Борела, високог представника ЕУ за спољне односе и безбедносну политику, који је рекао да ће се санкцијама придружити и земље попут Босне и Херцеговине, Црне Горе, Исланда, Лихтенштајна и Норвешке.
Као и Северна Македонија, Црна Гора и Албанија, које су се придружиле санкцијама, Србија је такође држава кандидат за чланство у ЕУ. Али, Србија је јасно ставила до знања: „Као земља која је доживела санкције Запада… сматра да није у виталном политичком и економском интересу наше земље да уводи санкције било којој земљи или њеним представницима и привредницима.”
Ово инсистирање је препознала и Русија. Влада Руске Федерације је 7. марта одобрила „Списак непријатељских земаља и региона“. На листи су 27 земаља ЕУ, Украјина, Велика Британија, Швајцарска, Црна Гора, Албанија, Норвешка, Исланд, Лихтенштајн, Андора, Монако, Северна Македонија и Сан Марино.
Када руске компаније тргују са компанијама у овим регионима, морају добити одобрење од Владе Руске Федерације, а све трансакције се обављају у руској валути рубља.
Осим Босне и Херцеговине, која има велики број проруског народа (Република Српска), још четири европске земље се нису нашле на листи које су увеле санкције Русији. Међу њима, џепна држава Ватикан није умешана у такве послове; Белорусија и Молдавија су обе земље бившег Совјетског Савеза.
Прва је постала мета санкција попут Русије, а друга има руске трупе стациониране на својој територији. Због тога је балканска држава Србија постала једна од ретких неутралних трећих земаља у Европи која је инсистирала на својој независности у руско-украјинском сукобу.
С друге стране, западне земље никада нису ублажиле притисак на Србију.
Вучић је 2. марта у свом говору искрено рекао: „Србија је под огромним притиском. Сада није питање да ли можемо да издржимо сами, већ чињеница да се суочавамо са ситуацијом да мало ко жели да слуша наше погледе, врло мало људи занима шта нам се десило 1999. године“.
„Председник Европске комисије и Европског савета, као и представник Сједињених Држава, такође су слушали шта сам рекао. Међутим, видим и знам да они немају стрпљења да слушају ставове који нису против Русије.”
Министар унутрашњих послова Србије Вулин је рекао: „Али силе НАТО пакта не траже увођење санкција Русији зато што ће то нешто променити, већ зато што ће то показати да последњи слободни народ у Европи није више слободан и да је његов вођа сломљен…“
Али, пошто је Србија гласала за предлог Украјине да осуди Русију на 11. ванредној специјалној седници Генералне скупштине УН 2. марта, Запад је кренуо путем удварања.
Према писању албанског листа „Егзит” од 7. марта, председник Француске Емануел Макрон позвао је председника Србије Вучића прошле недеље, рекавши да ће Србија, без обзира на то како се геополитика Европе и света промени, ипак бити прва која ће ући у ЕУ.
Због гласања се десио проруски скуп
Србија и Русија имају дубоке историјске, културне и верске везе. Обе земље припадају Словенима и обе верују у православље. Царска Русија је током периода Краљевине Србије активно помагала Србима у отпору Османском царству и Аустроугарској. Иако су две земље биле непријатељски расположене за време Совјетског Савеза, Русија се после завршетка Хладног рата више пута противила санкцијама које су Србији увеле западне земље у Уједињеним нацијама, одбијала је да призна независност Косова и спречавала Косову да се придружи међународним организацијама.
Политико-Европа објавио је да су Русија и Србија постигле оно што се сматрало „невероватним“ договором након што су цене гаса порасле прошле године, док се остатак Балкана суочавао са кризом електричне енергије. Две земље су задржале непромењене цене природног гаса и чак повећале снабдевање.
Због тога српски народ углавном подржава Русију, а Вучић је рекао и да ће, шта год да се деси, око 85 одсто народа стати уз Русију.
Према извештају сајта „Балкан обзервер” од 2. марта, чак је група српских добровољаца дошла директно у Украјину да се бори за две про-руске „републике” на истоку Украјине.
Након што је Србија 2. марта на Генералној скупштини УН гласала за предлог Украјине да осуди Русију, Вучић је у свом говору тог дана објаснио да је важно осудити сваки акт који подрива територијални интегритет земаља чланица УН. У таквим околностима Србија не може и не сме да ћути. Међутим, у тексту резолуције УН нису помињане никакве санкције Русији.
Вучић је казао да је Србија од 13 аката о агресији на Украјину гласала за четири, а да девет није могла да подржи јер уводе санкције Русији. Осталих 9 аката су везани за увођење санкција руској банкарској индустрији, ваздушном саобраћају или појединцима, укључујући председника Русије Владимира Путина, министра спољних послова Лаврова итд. Србија никада ни на који начин неће штетити интересима руских партнера.
Ипак, многи проруски оријентисани људи су и даље дубоко разочарани тим потезом.
Како преноси агенција Франс прес, српски народ је 4. марта спонтано одржао митинг подршке Русији у престоници Београду. Ово је био први и највећи проруски марш у Европи. Људи који су се окупили испред статуе последњег цара Николаја Другог и руске амбасаде, подигли су националне заставе две земље и слику Путина, певали химне две земље и узвикивали: „Србија и Русија, браћа заувек“.
Један старији човек са руском заставом рекао је: „Ово је борба добра и зла и хвала Богу сигурни смо да ће Мајка Русија победити.
„Русија ослобађа Украјину од неонацизма. Руси – наша браћа – ослобађају ову земљу и надамо се цео свет“, рекао је један од припадника обезбеђења.
На крају, вреди напоменути да, иако је Политико спекулисао да ће, уз гласање Србије, Русија оптужити Србију за издају традиционалног пријатељства, а руска оптужба ће изазвати незамисливи политички хаос у српском јавном мњењу, тако нешто се на крају није догодило. У ствари, Русија није одговорила.
Вучић се 6. марта састао и са руским амбасадором у Србији и упознао га са ставом Владе Републике Србије и Савета за националну безбедност, укључујући њихову посвећеност поштовању норми међународног јавног права.
Српски аналитичар: То су отпор и упозорење
„Проруски митинг у Београду, главном граду Србије, можда није величанствен по броју људи, али је у извесном смислу јесте величанствен,” каже Александар Павић за часопис Гуанча.
Заправо, у остатку наводно ”демократске и мултикултурне” Европе, такве демонстрације би скоро сигурно биле забрањене или праћене великим полицијским присуством, ради застрашивања људи.
Најпре треба рећи, као што је истакнуто, да је Србија 2. марта у Генералној скупштини УН гласала за осуду руске ”агресије на Украјину”, што је у највећем делу јавности Србије, која је не само про-руска и про-кинеска, него и радикално анти-НАТО и све више анти-западна, примљено са негодовањем.
Павић мисли да је скуп и отпор и упозорење, отпор западној пропаганди против Русије и знак ”упозорења” властима Србије да народ не подржава никакве потезе власти који се могу тумачити као анти-руски или про-НАТО.
Али, што се тиче разлога за такво гласање Србије у УН, односно разлога за то што је српски амбасадор добио такве инструкције из Министарства спољних послова – ту су мишљења патриотске јавности и појединаца у Србији подељена. Једни мисле да је српска влада одлучила да уради минимум што су од ње захтевале западне силе, али не више од тога. То би се могло и закључити на основу накнадних објашњења које је за такво гласање дао председник Александар Вучић.
Вучић је у једном каснијем обраћању јавности додатно објаснио српско гласање у Генералној скупштини УН потребом да Србија брани принцип територијалне целовитости и осуде било какве агресије, ма ко је починио, јер се на такав начин брани и српска одбрана Косова и Метохије (КиМ), односно Резолуција СБ УН 1244, по којој је КиМ и даље покрајина у саставу Србије.
Дакле, може се рећи да је Вучић у свом обраћању јавности послао поруку да Србија покушава да балансира између интереса одбране сопствене територије у складу са међународним правом, жестоких и све већих западних притисака да се окрене против Русије, и привржености традиционалним пријатељима као што је то Русија.
Павић је нагласио и то да је српска привреда врло зависна од руског гаса, који долази у Србију преко гасовода Турски или Балкански ток, и то преко територија две НАТО државе – Турске и Бугарске – и да Србија треба да у јуну потпише нови дугогодишњи уговор о снабдевању гаса са Русијом, а да је важан елеменат тог новог уговора цена гаса, која је ових дана достигла историјски максимум у Европи.
Други део српске јавности који је незадовољан гласањем Србије у Генералној скупштини УН сматра да нема оправдања што је Србија гласала против Русије, односно за осуду наводне руске агресије.
Павић каже да је по тој школи мишљења, Србија могла да буде уздржана као што је то била Кина, а не да се придружи у осуди Русије западним агресорима који су напали Србију 1999. године, који сад звецкају оружјем не само у правцу Русије већ и Кине, а који су одговорни за десетине нелегалних војних интервенција широм света.
Овај део јавности се такође плаши да је ово само први знак попуштања српских власти, односно српског председника који доноси већину одлука, и да је могуће да ће, после председничких и парламентарних избора који су заказани за 3. април, ако на њима победи, Вучић бити спреман да окрене леђа Русији и прикључи се западном блоку и западној политици даљег агресивног ширења на исток – и према Русији и према Кини, правдајући то неиздрживим западним економским, безбедносним и војним притисцима на Србију.
Павић даље наводи да су такви западни притисци на Србију већ присутни, и логично је очекивати да ће бити још већи како време буде пролазило. Могло би се очекивати да ће западни центри моћи покушати да, на пример, дестабилизују српску привреду изненадним повлачењем капитала из српског финансијског система или одласком западним фирми које запошљавају велики број људи.
У вези са овом последњом потенцијалном претњом, у свом интервјуу од 5. марта на једној београдској ТВ станици, Вучић је рекао да би, да није Србија гласала онако како је гласала у УН 2. марта, ”30-50 страних фабрика” престало са радом и отишло из земље.
Такође је врло могуће да ће Запад охрабрити албанске сепаратисте на КиМ да направе провокације против преосталог српског становништва у покрајини, како би натерали Србију да војно реагује. У том случају, Србија би се директно суочила са делом НАТО-а, с обзиром да су међународне мировне трупе на КиМ под командом НАТО. То би фактички значило потенцијални узлазак Србије у сукоб са НАТО, и то у времену када је потпуно окружена НАТО државама а цео ваздушни простор око ње затворен за руске авионе.
Такође су могуће провокације против српског становништва у Босни и Херцеговини, што би опет ставило притисак на власти у Београду да реагују и покушају да га заштите, што би такође довело Србију у директан сукоб и са ЕУ – која је одговорна за међународну војну операцију у БиХ – и са НАТО.
На крају Павић мисли да “су дилеме и искушења са којима се сада суочава руководство Србије велики, попут хода по минском пољу. Могу се разумети и повремена попуштања или чак и погрешни или недовољно добри потези. Али је Србија била и раније суочена са сличним ситуацијама, као што је наведено у претходном извештају, па је опет успела да се некако избори са њима, мада често по цену великих жртава. “
“А већинска српска јавност, без обзира на тешку ситуацију, очекује од свих који руководе Србијом да је не осрамоте, да не забоду нож у леђа пријатељима, и да не стају на страну агресора и колонизатора. По било коју цену.”
Уредник Ли Хуанју (李焕宇)
(Чланак објављен 8.3.2022 на кинеском порталу “Посматрачи” 观察者网, Гуанча,https://www.guancha.cn/lihuanyu/2022_03_08_629441.shtml)
У првих 48 сати по објављивању, на различитим платформама текст је прегледан укупно више од 2.000.000 пута, а број коментара и дељења је четвороцифрен.
“Портал Гуанча – Посматрачи”, основан 2011. године, је водећа кинеска дигитална платформа вести, информација и оригиналних видео-клипова. Са преко 180 милиона редовних читалаца и гледалаца, информише кинеску јавност о политици, економији, култури и друштву широм света.
Такође је активно присутна на друштвеним медијима са 18 милиона пратилаца на Веибо-у и више од седам милиона пратилаца на Билибилију, највећој кинеској платформи за стримовање ужио за младе).
Читаност за првих 48 сати:
Сајт Гуанча: 500,000+ прегледа, 380 коментара.
Вејбо Гуанча: 700,000+ прегледа, дељења 87 пута, коментара 111, лајка 1744, коментара 120.
Вичет Канал Гуанча: 85,000 прегледа.
Сајт Тоутјао: приказан 2 милиона+, 230,000+ прегледа，лајка 5400+, 120 коментара.
Са осталим мањим сајтовима укупно прегледан 2 милиона+ пута.
Коментари Кинеза
– Прошли пут када је Вучић могао да издржи притисак и изговори реч “1999”, већ је са тим доказао да је политичар са довољно свести и одговорности. Може са радити са њим.
– Ове земље НАТО-а желе да распарчају Русију, елиминишу велику претњу и трајно опљачкају руске ресурсе.
– Ако Србија настави да истрајава, последице су непредвидиве. Најгори сценарио: Може доћи до још једног круга обојених револуција, поделе земље или чак рата. Најбољи сценарио: преврат у САД, осакаћен НАТО.
– Тешко је ићи својим путем, али је заиста неопходно, иначе нећете моћи да контролишете своју судбину.
– Влада Србије је направила компромис, а народ је протестовао против тога, што ће помоћи влади да задржи своју неутралност. Када би га Запад притискао, он би рекао: „Погледајте наш народ је против мене. Ми смо демократска власт.“ Србија је изабрала да направи мало компромиса како не би више патила сопствени народ. И Русија може да разуме приступ Србије. Зато мислим да је Вучић компетентан и одговоран лидер.
– Ова ситуација је још једном показала да Европа нема суверенитет.
– Са Вучићем се може радити, жесток је кад треба.
– НАТО нам дугује крвави дуг.
– Да онај комичар има бар пола памети Вучића, не би довео своју државу у ову ситуацију.
– У овом свету, када свако од тебе тражи да изабереш неку страну, за Србију је баш тешко бити неутралан…
– Добро је што народ подржава Русе, то значи да нису заборавили НАТО агресију. Ако им Запад испере мозак, онда ће стварно бити у проблему.
– Превише су далеко од савезника, а превише близу непријатељима. Штета.
– Запад више нема ни образ. Срби хоће по својој ситуацији да донесу свој став за спољну политику. Зашто треба да слушају запад? Пошто је Запад против Русије зато и Србија треба да буде против Русије? Третирају Србе као да су им родитељи.
– Треба ићи својим путем, градити своју државу.
– Када је НАТО бомбардовао Србију, ни динар одштете им нису платили.
– Запад је Агресор Света, немају више ни образа.
Додај коментар