- Европарламент тражи да се БиХ из државне заједнице три народа и два енитета прекомпонује у централизовану и грађанску државу тако што ће се изменити Устав БиХ. Све то заклањајући се иза пресуде `Сејдић-Финци`
- Јевреј Јакоб Финци, поред тога што му је супруга Бошњакиња, живи и делује типично бошњачки међу елитом у Сарајеву, а Рома Дерва Сејдића је и по имену и презимену тешко разликовати од било ког Бошњака и муслимана. Наравно, не тврдимо да су ова двојица, који „маштају“ да буду чланови Председништва БиХ, по националности Бошњаци, али и преко њих се у бошњачком интересу напада дејтонска структура БиХ
- Судија Ђовани Бонело је издвајањем мишљења у том случају нагласио да не може подржати Суд који „сеје идеале, а жање крвопролиће“. Упозорио је 2009. да пресуда у случају „Сејдић–Финци“ у целости руши Дејтон као међународни споразум. Уочио је да Суд није утврдио да ризик од грађанског рата и избегавање покоља имају довољну друштвену вредност да оправдају извесна ограничења права Сејдића и Финција
- Како Српска треба да се понаша ако владу водеће земље у ЕУ, Немачке, буду формирали НАТО левичари? Одговор је веома једноставан. Ако је Српска успела да опстане у времену НАТО-левичарских бомби и уранијума, опстаће и у овим временима која су кудикамо другачија – без обзира на све зелене и њихове владе
Пише: Срђан ПЕРИШИЋ
ЕВРОПСКИ парламент је 24. јуна усвојио резолуцију о Босни и Херцеговини у вези са „напредовањем БиХ ка чланству у ЕУ у 2019. и 2020. години“.
Многи би рекли да та резолуција није ништа посебно у мору резолуција и извештаја које доноси Парламент ЕУ. Међутим, резолуција јасно осликава две ствари.
Прво, резолуција је политички захтев бриселске елите да се БиХ уреди у централизовану и грађанску државу – супротно Дејтонском споразуму.
Друго, резолуција је огледало тренутног односа политичких снага у Европском парламенту, као и у целој ЕУ, јер је 2/3 парламентараца гласало за резолуцију, и они долазе из либералних, зелених, социјалдемократских и социјалистичких партија.
Против резолуције су били парламентарци из вредносно десних и суверенистичких политичких групација.
Дакле, Европски парламент је усвојио резолуцију по којој БиХ треба да се прекомпонује из државне заједнице три народа и два енитета у централизовану и грађанску државу, ако жели да буде члан ЕУ. Европарламент тражи такву прекомпозицију тако што ће се изменити Устав БиХ.
Наиме, формални изговор европарламентараца за промену државног уређења БиХ јесте пресуда Европског суда за људска права из Стразбура у предмету „Сејдић и Финци против БиХ“.
О чему се ради?
Наиме, Јакоб Финци, председник Јеврејске заједнице у БиХ, већ 12 година „чека“ да му пресуда Европског суда у Стразбуру буде реализована како би се он као Јевреј могао кандидовати за члана Председништва БиХ. Исто такву могућност „чека“ и Дерво Сејдић, који се изјашњава као Ром. Према Дејтонском споразуму из 1995. године, тј. Уставу БиХ, ту могућност имају само Срби, Хрвати и Бошњаци, као констутивни народи.
Није згорег поменути да Јакоб Финци, поред тога што му је супруга Бошњакиња, живи и делује типично бошњачки међу елитом у Сарајеву, а Дерва Сејдића је и по имену и презимену тешко разликовати од било ког Бошњака и муслимана. Наравно, не тврдимо да су ова двојица, који „маштају“ да буду чланови Председништва БиХ, по националности Бошњаци. Свако се национално изјашњава онако како жели. Но, утисак је да су пресуда Европског суда у Стразбуру и позивање Европарламента на ту пресуду најоригиналнији напади на дејтонску структуру БиХ.
Дакле, након 12 година од пресуде Суда у корист маштања Сејдића и Финција, Парламент ЕУ тражи нестанак дејтонске БиХ баш на основу те пресуде и тих маштања.
Међутим, изгледа да се суштина свих суђења везаних за БиХ налази у издвојеним мишљењима.
Као што је судија Матимба Нијамбе све објаснила у свом издвојеном мишљењу у пресуди Ратку Младићу, тако је и 2009. године судија Ђовани Бонело све објаснио у издвојеном мишљењу по пресуди услучају„Сејдић-Финци“.
Судија Бонело је издвајањем мишљења нагласио да не може подржати Суд који „сеје идеале, а жање крвопролиће“. Уочио је да Суд није утврдио да ризик од грађанског рата и избегавање покоља имају довољну друштвену вредност да оправдају извесна ограничења права Сејдића и Финција.
Бонело је 2009. године констатовао да пресуда у случају „Сејдић Финци“ у целости руши Дејтон као међународни споразум, те се пита – јесу ли права двојице апликаната да се кандидују на изборима тако неограничена да „пониште мир, безбедност и јавни ред уведен за целу земљу – па чак и њих саме“.
Дакле, судија Бонело је уочио оно што европарламентарци пре неки дан нису, бар они који су гласали за резолуцију о БиХ, њих 483, да би у изопаченој ситуацији у БиХ остваривање мањинских права на овај начин могло бити узрок рата и дестабилизације националне равнотеже.
Е сад, долазимо до питања – ко су парламентарци Европског парламента који траже да случај „Сејдић Финци“ буде темељ промене државног уређења БиХ, тј. дефинитивног рушења дејтонске БиХ? Наиме, они се једним именом називају левичари. Припадају зеленима, социјалдемократама, социјалистима, али и либералима.
На Српску и Србију је оваква левица више пута ударала, чак и бомбама са осиромашеним уранијумом. Наиме, већина влада земаља НАТО, из Европе, током бомбардовања Српске 1995. године, и агресије и бомбардовања Србије 1999. године, биле су левичарске. Управо такве, социјалдемократске владе су нас засипале бомбама. Са уранијумом.
У периоду после Другог светског рата, па до краја Хладног рата 1989. године, бити левичар на Западу је значило борити се за радничка права, и бити против рата, и против НАТО-а. Међутим, таква левица је нестала, или је на Западу присутна веома мизерно.
Ова левица која удара на Српску, бомбама и резолуцијама, левица је која је пригрилила капитализам у његовој најгрубљој форми неолиберализма. То је левица која је у савезу са финансијским и индустријским лобијима, тј. економским либералима.
Са друге стране, ради се о левичарима који се баве„вредносним питањима“ као што су права ЛГБТ појединаца, родна дискриминација, сексизам, сексуална оријентација, климатеске промене, итд. Овој левици су страна социјална питања – неједнакост, осиромашење становништва, положај радника, криза породице, смањење опште културе, итд.
Оно што ову левицу посебно истиче је њен наглашени анационални карактер, апстрахован од било каквог идентитета везаног за културу, традицију, историју, и сл. И, можда, најважнија особина ове левице јесте да су сви за НАТО, и сви су против Русије.
И сви су пресвасходно за свакојаке санкције против Русије, и противници су руског гаса…
Најјаче партије ове НАТО-левице су Зелени и социјалдемократе у Немачкој. Прогнозе су да ће Зелени на изборима у Немачкој, који су у септембру ове године, појединачно бити најдоминантнија партија. Сада имају 20% подршке. Е, управо, ти зелени су и били носиоци изгласавања антидејтонске резолуције о БиХ 24. јуна.
Намеће нам се још једно питање: како Српска треба да се понаша ако владу водеће земље у ЕУ, Немачке, буду формирали НАТО левичари?
Одговор је веома једноставан. Ако је Српска успела да опстане у времену НАТО-левичарских бомби и уранијума, опстаће и у овим временима која су кудикамо другачија – без обзира на све зелене и њихове владе.
А бошњачка елита у Сарајеву?
Она ће и даље да снива и машта да има своје чланове Председништва БиХ – све до момента трауматичног буђења и схватања да је Српска самостална држава.
Додај коментар