- У периоду од 1999. до 2005. године Антонио Гутереш је био председник Социјалистичке интернационале која је само по имену социјалистичка јер се ради о глобалистички контролисаној транснационалној организацији. Поред тога, СИ је у служби британских тајних служби. Њено седиште је у Лондону
- СНСД је из Социјалистичке интернационале искључен 2012. године. Званично због национализма, а стварно – зато што Додик и његова странка чврсто стајали на заштити Републике Српске. Искључивање је најбољи догађај који се могао догодити СНСД-у у његовој историји, јер је то означило да Додикова партија не само да чврсто стоје на позицијама заштите Српске, него и да почињу да одбијају глобалистичку агенду. Мада, неки у врху СНСД-а су тада били разочарани искључењем… Но, они су у мањини и са све мањим утицајем…
- У тој интернационали из БиХ је Социјалдемократска партија БиХ, чији је некада функционер био и Жељко Комшић. Гутереш се састајао, као Генерални секретар УН са Жељком Комшићем неколико пута. На свим тим састанцима Гутереш је, иако је Генерални секретар УН, заступао улазак БиХ у НАТО. То сви састанци Комшића и Гутераша потврђују. И, шта се могло да очекује од Гутереша у вези са писмом? Једино, лажан и антисрпски, непријатељски одговор. Ништа друго
- Мисија БиХ у Уједињеним нацијама је писмо Гутереша додатно мењала како би то непријатељство било још јаче изражено. Но, свима је познато да је спољна политика БиХ не постоји већ је само продужена рука америчке геополитике на Балкану. Министарство спољних послова у БиХ је узурпирано бошњачким политичарима који слепо следе америчку амбасаду у Сарајеву
Пише: Срђан ПЕРИШИЋ
ПОВРАТНО писмо Гутереша, као одговор на писмо српског члана Председништва БиХ, којим се затражило да се достави резолуција Савета безбедности УН о именовању Кристијана Шмита за високог представника у БиХ, по садржају је било крајње непријатељско према Српској.
Гутереш не само да није ни потврдио ни оповргао да постоји таква резолуција Савета безбедности него је и отоврено слагао да високог представника у БиХ бира фамозни „Савет за примену мира у БиХ“, што је потпуна неистина.
Сви досадашњи високи представници су именовани резолуцијом Савета безбедности, осим Кристијана Шмита, који је тако постао самозванац.
Мисија БиХ у Уједињеним нацијама је писмо Гутереша додатно мењала како би то непријатељство било још јаче изражено. Но, свима је познато да је спољна политика БиХ не постоји већ је само продужена рука америчке геополитике на Балкану. Министарство спољних послова у БиХ је узурпирано бошњачким политичарима који слепо следе америчку амбасаду у Сарајеву.
Но, ми у овом тексту нећемо говорити о министарству спољних послова, фамозном „Савету за примену мира“ и самозваном Кристијану Шмиту, они су друга прича. Овде говоримо ко је левичар Антонио Гутереш, и каква је левица на Западу?
Гутереш је био председник Социјалистичке партије Португала од 1992. до 2002. године и у том периоду био је два пута премијер Португала. Као премијер-левичар спровео је приватизацију оно мало државних предузећа који су до тада постојали, а то је од њега захтевала глобалистичка ЕУ.
Већ на том примеру види се да је у питању глобалистички политичар, који се тада прикључио либералној агенди глобализације.
У периоду од 1999. до 2005. године Гутереш је био и председник Социјалистичке интернационале. Не заборавимо да је Социјалистичка интернационала једна од глобалистичких организација, које су потпуно прихватиле све либералне агенде не само у економији, него и у међународним односима (укидање суверене државе, вођство НАТО-а, климатска агенда, итд), као и у култури и вредностима (ЛГБТ идеологија, укидање колективних идентитета и вредности итд).
Социјалистичка интернационала је само по имену социјалистичка, ради се о глобалистички контролисаној транснационалној организацији. Поред тога, Социјалистичка интернационала је у служби британских тајних служби. Њено седиште је у Лондону.
Не смемо да заборавимо да је на Српску и Србију оваква глобалистичка левица више пута ударала, чак и бомбама са осиромашеним уранијумом. Наиме, већина влада земаља НАТО, из Европе, током бомбардовања Српске 1995. године, и агресије на Србију 1999. године, биле су левичарске.
Управо такве, социјалистичке и социјалдемократске владе су засипале Српску и Србију бомбама са уранијумом.
У периоду после Другог светског рата, па до краја Хладног рата 1989. године, бити левичар на Западу је значило борити се за радничка права, и бити против рата, и против НАТО-а. Међутим, таква левица на Западу је нестала. Ова левица која удара на Српску, бомбама и разним резолуцијама у Европском парламенту, а данас у лику левичара Гутереша, је левица која је пригрилила капитализам у његовој најгрубљој форми либерализма и глобализма.
То је левица која је у савезу са финансијским и глобалистичким лобијима. Са друге стране, ради се о левичарима који се баве ЛГБТ идеологијом, „родном дискриминацијом“, легализацијама разних сексуалних оријентација, климатском агендом итд. Овој левици су страна социјална питања, неједнакост, положај радника, криза породице, смањење опште културе, итд.
Оно што ову левицу посебно истиче је њен наглашени анационални карактер, апстрахован од било каквог идентитета везаног за колективне идентитете, културу, традицију, историју, и сл. И, можда, најважнија особина ове левице јесте да су сви за НАТО! И сви су у рату против Русије.
Морамо се подсетити да је СНСД искључен из Социјалистичке интернационале 2012. године, дакле, са списка левичарских партија Запада. Званично због национализма, али сви знамо да је то због тога што су Додик и његова странка чврсто стајали на заштити Републике Српске. Искључивање је најбољи догађај који се могао догодити СНСД-у у његовој историји, јер је то означило да Додикова партија не само да чврсто стоји на позицијама заштите Српске, него и да је увелико почела да одбија глобалистичку агенду.
Мада, неки у врху СНСД-а су тада били разочарани искључењем, а вероватно још увек жале за том глобалистичком организацијом, па то своје незадовољство, рецимо, данас испољавају у виду јавних или тајних састанака са Кристијаном Шмитом. Но, они су у мањини и са све мањим утицајем…
У Социјалистичкој интернационали из БиХ је Социјалдемократска партија БиХ, чији је некада функционер био и Жељко Комшић. Гутереш се састајао, као Генерални секретар УН, са Жељком Комшићем неколико пута. На свим тим састанцима Гутереш је, иако је Генерални секретар, заступао улазак БиХ у НАТО (?!) То сви састанци Комшића и Гутераша потврђују. И, шта се могло да очекује од Гутереша у вези са писмом? Једино, лажан и антисрпски, непријатељски одговор. Ништа друго. Гутереш је непријатељ Републици Српској.
Ствари морамо коначно да кажемо правим именом. Иначе, и сама дефиниција политике каже да је она „способност разликовања пријатеља од непријатеља“. Ако у својој геополитици српски политичари могу да дефинишу ко им је непријатељ, онда смо на правом, геополитичком путу.
С тим у вези, морамо да разумемо да Гутереш припада глобалистичкој левици, НАТО-левици и од њега не можемо добити никакав добронамеран одговор. Наравно, Српска је данас снажна, али у ситуацији геополитичке поделе и глобалног рата, од Запада не можете да очекујете прихватање и пажњу.
Такво разумевање политике у Српској мора да постане прошлост.
Додај коментар