- Уставни суд је последњом одлуком, да може да одржава своје седнице без присуства двоје судија из Српске, директно извршио напад на Србе и Републику Српску. На тај начин се прелази у нову фазу државних удара на уставни поредак и на Србе
- Скупштина Српске ће 27. јуна донети закон о непризнавању одлука Уставног суда БиХ, а следи и доношење новог устава Српске. И Уставни суд Републике Српске сигурно ће покренути и своје процедуре
- Сарадњом са Русијом, у тренутку када се свет мења, Милорад Додик чврсто везује Српску тамо где јој историјски, цивилизацијски и геополитички место припада. Такође, Српска је развила стабилне односе са Мађарском, а Додик и Орбан воде суверенистичке политике, антиглобалистичке, што је додатно зближило Српску и Мађарску
- Орбан разуме српски отпор према НАТО-у и Западу, разуме српски отпор глобализму, разуме да се Српска бори за своје постојање, што и Мађарска ради у односу према Западу. Дакле, Српска је изградила и спољну политику као одговор на непостојање заједничке спољне политике у БиХ, и као одговор на ударе, тако да и та политика представља отпор
Пише: Срђан ПЕРИШИЋ
ПОСЛЕДЊА одлука Уставног суда БиХ представља још један државни удар тог суда у низу његових напада на уставни поредак БиХ и Српске – што, на први поглед, представља парадокс да један уставни суд руши уставни поредак сопствене земље.
Како је то могуће?
Могуће је јер, прво, пракса тог суда од његовог формирања до данас усмерена је на одузимање политичких и уставних надлежности од Републике Српске, друго – тај суд је под контролом западног фактора који поставља троје страних судија (тренутно из Немачке, Швајцарске и Албаније), а који редовно заједно са двоје судија Бошњака прегласавају српске судије.
Треће, тренутне бошњачке судије су раније били високи функционери СДА (председник и потпредседник те странке), што говори да уставни суд непосредно наставља ратну политику СДА, а то је – БиХ као унитарна држава бошњачког народа.
И, четврто: Уставни суд БиХ је увек деловао у садејству са високим представницима који су рушили Устав БиХ наметањем својих закона – што уставом нигде није прописано.
Уставни суд БиХ тако директно руши уставни поредак и напада конститутивност три народа, што је књучна ствар у БиХ, а поготово на нивоу заједничких институција где се конститутивност реализује кроз принцип консензуса.
Уставни суд је последњом одлуком, да може да одржава своје седнице без присуства двоје судија из Српске, директно извршио напад на Србе и Републику Српску. На тај начин се прелази у нову фазу државних удара на уставни поредак и на Србе.
Процена је да ће западни фактор, у новој фази удара на Српску, заједно – преко Уставног суда БиХ и такозаваног високог представника Кристијана Шмита – кренути у одузимање имовине Републике Српске (пољопривредног земљишта, шума, река итд).
Запад не може да утиче директно на Републику Српску притисцима, пријетњама и санкцијама, већ то чини управо преко та два актера.
Уколико се то догоди, Република Српска престаје да буде политичко-територијална заједница. Сви знамо да једна земља има следеће атрибуте: територију, народ, идентитет, власт и привреду. И то баш тим редом.
Дакле, први атрибут је – територија. Одузимањем власништва над значајном територијом Српске, она губи 49% територије БиХ и, што је још горе, развлашћује се политички – што је све заједно нестанак Српске.
Не заборавимо: територија Републике Српске је недвосмислено дефинисана Уставом БиХ, дакле, Дејтонским споразумом, али он је у рушевинама, право је погажено. С тим у вези, Српска је спремна на отпор.
Република Српска неће „ломити ствар преко ноћи“ него то својим потезима чини Запад, али Српска има своје одговоре. Одговори су на унутрашњем и спољном плану и Српска ће у њима ићи корак по корак.
На унутрашњем плану, Народна скупштина је законски уредила да више неће објављивати одлуке високог представника у Службеном гласнику РС.
Скупштина ће 27. јуна донети закон о непризнавању одлука Уставног суда БиХ, а следи и доношење новог устава Српске.
Уставни суд Републике Српске сигурно ће покренути и своје процедуре.
Када Република Српска донесе нови устав, он неће бити формулисан тако да одмах проглашава независност него ће оставити простор за дијалог са Хрватима и Бошњацима. На жалост, Бошњаци у жељи да остваре своје ратне циљеве – и даље се чврсто држе Вашингтона.
На спољном плану, Српска такође пружа отпор.
Већ одавно је не само покренула него и развила своју спољну политику и то у немогућим условима. У томе јој је ослонац Русија, као велика сила.
Сарадњом са Русијом, у тренутку када се свет мења, председник Српске, Милорад Додик, чврсто везује Српску тамо где јој историјски, цивилизацијски и геополитички место припада.
Такође, Српска је развила стабилне односе са Мађарском. Мађарска је задржала односе са Русијом и то се рефлектује на односе са Србима, јер свака држава која има добре односе са Русијом потенцијално може развити и односе са Српском.
Такође, председници Додик и Орбан воде суверенистичке политике, антиглобалистичке, што је додатно зближило Српску и Мађарску.
Виктор Орбан разуме српски отпор према НАТО-у и Западу, разуме српски отпор глобализму, разуме да се Српска бори за своје постојање, што и Мађарска ради у односу према Западу.
Дакле, Српска је изградила и спољну политику као одговор на непостојање заједничке спољне политике у БиХ, и као одговор на ударе, тако да и та политика представља отпор.
Морамо сви да схватимо да је оно што следи од Запада, преко марионета у Уставном суду БиХ и преко Кристијана Шмита, удар који може бити последњи на Српску.
Због тога отпор Српске мора бити отпор свих нас, Срба.
Додај коментар