- Неки Зијад Бећировић је 2002. формирао ИФИМЕС (Међународни институт за блискоисточне и балканске студије). Дакле, није само „институт“, него „међународни“. Није у Сарајеву него у Љубљани. Нема зграду, спрат како имају институти – него собу у хотелу… Ако потражите ко су научни сарадници у „институту“ – нећете наћи ни једно име
- Сад Зијад преко својих тврди: „Политика САД и међународне заједнице (према БиХ) неодољиво подсјећа на политику према Ираку у којем је извршена међународна војна интервенција предвођена САД, да би на крају Ирак био предат у наручје Ирана. Слично поређење се може направити и са ситуацијом у БиХ у којој је извршена међународна војна интервенција, да би се у коначници БиХ институционално испоручила Русији“
- Како се то БиХ испоручује Русији? И то институционално! Просто вас сарамота што сте слепи код очију. Путине, на Башчаршији ли си? Не, Путин изгледа не воли ћевапе и суџуке. Он, поред свих својих брига, прави владе по БиХ: „Успостава нове власти (на нивоу БиХ) је потврда тих чињеница“
- Политички каламбур у којем живи Западни Балкан, а који је створила „међународна заједница“, постаје све карикатуралнији и клизи ка распаду. ИФИМЕС је слика и прилика тога. То служи нечему, али добром не. Сем Зијаду, ником другом
- Све је мање корисно и за оне који га плаћају. Али они неће стати, јер они више немају ни идеја ни снаге да нешто промене. Нама остаје да научимо да то читамо и чекамо да их „вода однесе“. А однеће их. У то се не мора сумњати. Једино што се мора бити – активан и стрпљив
Пише: Слободан РЕЉИЋ
НЕ ЗНАТЕ ко је Зијад Бећировић?
Није ни чудо. Иза њега нема никавог важног јавног чињења а у јавном чињењу којим се сада бави – сам се чува од претераног публицитета.
Али, човек је слика и прилика „институтског радника“ данас. Да бисте било шта разумели, морате да ваше сећање на појам „институт“ баците кроз прозор. Јер, „институт“ је у новој нормалности све мање повезан са науком, а све више са пропагандом и то оном најприземнијом.
Дакле, др Зијад (др смо му ми додали, јер је чудно кад се ваћ бацио на овај посао да није пазарио и неки докторатић, у било којој „сувереној“ држави на Западном Балкану), 2002. је формирао ИФИМЕС (Међународни институт за блискоисточне и балканске студије) који „редовно анализира догађања на Блиском истоку, Балкану и по свету“.
Дакле, није само „институт“, него „међународни“. Није у Сарајеву него у Љубљани. Нема зграду, спрат како имају институти – него собу у хотелу, рекло би се „Лев“ у Вошњаковој улици 1.
Ако потражите ко су научни сарадници у „институту“ – нећете наћи не једно име. Нема. Шта ће Зијаду сарадници. Најми кад му треба неки „радник“ и добије шта треба.
Тако нас је ове недеље суочио са „путиновцима“ који преузимају БиХ.
Сад се ви питате: за кога нисте знали да је „путиновац“, а Зијад Бећировић ће вам – шапнути.
Милорад Додик је толико транспарентан. Њему ће додати Виктора Орбана и онда плус – Јанез Јанша.
Јанша кога би и ми, и он сам себе, пре повезали са „Азовом“ је „путиновац“. Е, ту почиње „заплет“ којем се нисте надали.
Тешко је читаоцу који држи до нормалног реда чињеница пренети Зијадову технику „путинизације БиХ“. Ево овако: „Однос и сарадња Милорада Додика и Јанеза Јанше свједочи као примјер и потврда тијесне сарадње домаћих и страних политичко-криминалних структура, посебно криминалних структура из ЕУ.“
Добро. А какав је то однос?
Е, то се не зна, и „због тога је важно спровести професионалну и независну истрагу у Босни и Херцеговини, која се односи на финансирање Јаншине Словенске демократске странке (СДС) и да ли је финансирање утјецало на резултате и регуларност парламентарних избора у Словенији(!?).
То је посебно важно, јер Јанез Јанша има праксу продуцирања афера и оптуживања политичких ривала за незаконито финансирање при томе заобилазећи себе.“ Ух!
Онда следи констатација која би европску демократизацију – на којој плива „грађанска Босна“ – учинила апсолутно недопустивом, јер „истраживања су показала да је више од 90% званичника ЕУ, који се баве Босном и Херцеговином под високим корупцијским ризицима“.
Дакле, од десет европских изасланика – девет је корумпирано.
„Тај број знатно мањи код америчких званичника, али је ипак присутан.“ (Американци су у овој пројекцији добри и наивни, њима сви подмећу.)
Е сад да видите, шта је „путиновско деловање“.
Дакле, „дио криминалом стеченог новца у БиХ, без икаквих препрека се пере и улаже на Кипру, у Грчкој и државама региона. Намјеравана уплата 200 милиона еура, Рашиду Сердарову, руском бизнисмену власнику компаније Comsar Energy Република Српска, може да представља вид финансијске подршке Милорада Додика Путиновом режиму.“
Ово је изузетно откриће! Дакле, Република Српска – финансијски подржава Путинов режим!
Пустите ви Додиков орден, овде се ради о финасијској подршци.
Досад су оптужбе ишле да Руси финасирају Србе, а сад… Овде само недостаје проналазак да Босански Срби, у ствари, купују иранске дронове „шахед“ јадним Русима. Али се „аналитички тим“ Зијада Бећировића није сетио те чињенице, изванредне. А баш би било добро. Ко све на Западу није ударао на Иран и претио санкцијама што дају „шахеде“ Русима!
Али, како је ово могуће? Ту Америка, ту Европска унија, ту Високи представник, а Путин се шири као кроз сито.
Како се деси да се „улога међународне заједнице свела на помагање непријатељима БиХ и Запада, посебно непријатељима САД, при чему је циљ елиминирати освједочене пријатеље“?
Елем, ево да и ви сазнате: „Политика САД и међународне заједнице неодољиво подсјећа на политику према Ираку у којем је извршена међународна војна интервенција предвођена САД, да би на крају Ирак био предат у наручје Ирана. Слично поређење се може направити и са ситуацијом у Босни и Херцеговини у којој је извршена међународна војна интервенција, да би се у коначници Босна и Херцеговина институционално испоручила Русији.“
Сад читалац грозничаво тражи – шта је то конкретно и тако видљиво. Како се то БиХ испоручује Русији? И то институционално! Просто вас сарамота што сте слепи код очију.
Путине, на Башчаршији ли си?
Не, Путин изгледа не воли ћевапе и суџуке. Он, поред свих својих брига, прави владе по БиХ.
Дакле: „Успостава нове власти је потврда тих чињеница“, јавља Зијад. Е, ту смо. Сад је већ лакше. Дај да видимо о чему се баш конкретно ради.
„Аналитичари (неће вам Зијад рећи који су то) сматрају, да је додјела мандатарства Хрватској демократској заједници БиХ односно Борјани Кришто (ХДЗ БиХ) за формирање Вијећа министара БиХ стратешка грешка и недржавотворан потез који доприноси интензивирању антидржавног дјеловања, која може бити погубна за Босну и Херцеговину у околностима Украјинске кризе.“
Хрвати, дакле. После Јанше, Хрвати. Завера балканских размера. Куд то води?
Исти аналитичари „такођер сматрају, да је Милорад Додик додјелом ордена руском предсједнику Владимиру Путину неутрализирао САД и америчког амбасадора Мајкла Ј. Марфија у БиХ. Руски амбасадор Игор Калабукхов показао се стварним господаром ситуације у БиХ.“
Е, овако великом достигнућу Додик се ни у сну није надао. Може бити да га Путин позове да му додели још који орден па да истим начином неутрализују Пентагон, па и америчког председника Бајдана.
У сво ово лудило „међународни институт“ убацује „обавјештајну операцију кодног имена ‘Кула’, координирана је из Будимпеште са циљем рушења економског система Федерације БиХ, јер се у Федерацији БиХ одвија више од ¾ економских и финансијских токова у држави БиХ.“
Тако вам посатаје јасно да Орбанова главна брига није руски гас и нафта, као што он то стлано говори, него финансијки токови на сарајевској берзи или ту негде.
Нисте знали да Агенција за истраге и заштиту Босне и Херцеговине, чувена СИПА, коју су стоврили Американци и НАТО, у ствари ради за – Путина? Да, да. Сад је то очигледно.
Ево: „Који су критерији за провјере кандидата за министре? Кандидате за министре и њихове замјенике провјерила је СИПА. Провјеравају се, између осталог, подаци о ранијим дужностима, да ли су кандидати осуђивани, да ли имају потврђену оптужницу, њихове везе са Путиновим режимом. Упитна је вјеродостојност тих провјера, јер СИПА није оспорила ниједног од предложених кандидата.“
Упитна веродостојност! Мора да је КГБ створио ту СИПА.
Али није сумњива само СИПА, него и, нећете веровати, и – сами Америкнаци. Јер, „западне дипломате у Босни и Херцеговини шаљу фризиране извјештаје својим владама. САД морају прочистити своје кадрове у БиХ и на Западном Балкану, јер постојећи амерички кадрови воде САД у константно смањење америчког утјецаја.“
Е, ово је сад стварно време да престанемо да пратимо фактографске „доказе“ Зијада Бећировића. Ако почнете да мислите његовом логиком јасно вам је да он ради за руски ФСБ, наследника чувеног КГБ у коме је некад службовао Путин.
Шта значе ове баналности? Како настају?
Уместо да Запад себи призна да је његово деловање за последицу имало дрматично смањење утицаја Запада у свету, они около јуре „непријатеље“ и траже „путиновце“ свуда – у комшилуку, у школама, по медијима и у владама. Данас „путиновце“, сутра „сијевце“, прекосутра ко зна кога. Док се круг не затвори.
У периоду 2017-2021 Американци су у БиХ „за сузбијање руског утицаја“ потрошили 81 милион долара. За читав Балкан је потрошено 454 милиона. Али, Американци нису задовољни резултатима. Не разматрају они шта су овде радили – кад су имали све врсте утицаја и потпуно одрешене руке – него зашто то није онако како су они записали у неким кабинетским и министарским пројектима. А ту им Зијо може помоћи.
Американци су припитомили Михаила Горбачова и њему није уопште било чудно што се они после обећања да неће ићи „ни инча на Исток“ гурали напред према Москви свом брзином. Борја Јељцин је пио и пишао уз авион гледајући како „амерички пријатељи“ дају све да се Русија развија све брже и брже. Међутим, 99 од сто Руса је ускоро схватило да је та „помоћ пријатеља“, практично, системска ликвидација државе Русије и руског народа.
То се није могло гледати и појавио се Путин. Историјски логично. Односно да тај народ није имао у себи снаге да се подигне и одупре он би – нестао. Био би унижен до тачке у којој би његово брисање са мапе света било – нормалност. Нови светски поредак би се успоставио без њих.
Мањи народи се теже могу отимати „загрљају Великог брата“, али – морају. Милиметар по милиметар. Чекајући згодну прилику.
Отимају се „неперијатељи“, али отимају се „пријатељи“ Америке, јер како једном рече Хенри Кисинџер, који је и сам у црно завијао своје пријатеље – не зна се која је улога горе. И, Зијад Бећировић нам јавља о том процесу, али са понудом својим покровитељима да им помогне. Пошто је он њихов трагач на терену – они, иако га презиру, неће моћи да не прихвате.
То што је његова помоћ тако блесава, недоречена, контрадикторна, хумористична последица је, такође, америчког рада на међународном терену. Њима нису требали никави озбиљни институти и компетентни научници (то су имали на почетку као остатак из претходног озбиљног система), него НВО-ратници! Што мање знају, то лакше бљују пропагандне бесмсилице и лагарије.
Тако данас и на Западном Балкану имате политичке организације које се описују као државе, а које су недорасле тој улози. Онда наступа НВО-сектор. Последица је, да што такве хорде више арлаучу против „малигнитета Русије“ и „недобронамерности Кине“ – простом народу то постаје све сумњивије.
Све што ће доћи после тога је историја.
Политички каламбур у којем живи Западни Балкан, а који је створила „међународна заједница“, постаје све карикатуралнији и клизи ка распаду. ИФИМЕС је слика и прилика тога.
То служи нечему, али добром не. Сем Зијада, ником другом.
Све је мање корисно и за оне који га плаћају. Али они неће стати, јер они више немају ни идеја ни снаге да нешто промене. Нама остаје да научимо да то читамо и чекамо да их „вода однесе“. А однеће их. У то се не мора сумњати. Једино што се мора бити активан и стрпљив.
Додај коментар